Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
исправно и незадржано преко њега у руке Јего Императорскому Величеству дошло; да се Јего Величество увери како тужни народ серпски, под његовим покровителством, и опет у последњем свом часу узда се и чека од свога покровитеља, да му и
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Њен је корак био Кô корак самоће, нечујан и сетан. Бесмо тако тужни; нас тишташе тихо Исти јад без суза и бол истоветан.
Ми бесмо неми; али ми се чини То вече да смо у ћутању дугом, Сами и тужни у хладној тишини, Сву повест срца рекли једно другом.
Нико не би знао да смо тужни били, Да си ти јецала, и ја да сам плакô. Јер како је света и чедна бескрајно Туга што се никад није речју рекла,
Ми ћемо, међутим, сести у дну сале У меке фотеље, не слушајућ тезу, И написаћу вам, хитро кô од шале, Један тужни сонет на вашу лепезу. ДУБРОВАЧКИ ПОКЛИСАР Зими, тисућ шест сто...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Од некуд допираше до нас тонови од фаготе. Били су необично тужни. Ја осетих како се они лију у таласе и како нас ти таласи подигоше. Ми корачасмо по њима даље, све даље.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И она постаде све суморнија, једнако јој зује у глави оне речи и ова песма из сна, а пред очима јој онај тужни поглед његов! Јако јој жао што је онаква била.
»Ту на гробу Јул — Драгињином приповедиће вам тужни отац како му је мила јединица после удаје све већма и већма венула, док није и увенула.
Африка
Они су великом већином већ сви спавали. Остали, лежећи, мирно гледају испред себе, тужни што морају и даље. Четрнаест младих домаћица у четрнаест колиба спремало је за сваког засебно по један кус–кус од
Црњански, Милош - Сеобе 2
Као сви тужни људи, он је своју тугу сам увеличавао. Трандафил му је био набавио, брзо, све што му је тражио: и плаву хусарску
У два света. Један свет је био обичан свет свих људи у околини Миргорода. У том свету живели су – тужни, или весели, у сну, или будни – сви његови сународници, у својим компанијама, кућама, са својим женама, децом, са
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У њиховим народним мелодијама врло често преовлађују тужни тонови; али каткад из сентименталности и туге избијају и енергични тонови, све енергичнији, живи и страсни.
Монотони и тужни тонови гусала потпуно се слажу са народном душом када она обнавља успомене из историје пуне патњи и понижавања.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Њена улога била је да ствара романтично расположење, нешто као тужни и благи лајтмотив, у ствари. Требало је да се машта, да воли неузвраћено и на крају изврши самоубиство.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ноћ је пролазила у некој белој светлости, која је сипала као ситна киша. Тужни, изударани, уморни, толико да су седали сваки час, почеше полако да се враћају, тетурајући се, полузаспали.
не само да нису били пљачкаши, необуздани и разблудни, већ напротив, чињаху му се стидљиви и смерни, озбиљни и скоро тужни. Неспретни, мада беху већином стасити, они нису били трупа којом се показивао на парадама.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
изнад које сада расту чичци, коприве и боце, и нека травуљина непозната градском детету, кад имате само себе и тај тужни, тако поучни простор рушевина који се данас може видети још само у неким од најнесрећнијих европских градова, ограђен
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
дана«, људе и доба којих нема више: мрачну борбу Бога и Сатане, прве дане стварања, херувиме и демоне, укочени и тужни индијски Исток, живописни и хучни арабљански Исток, егзотичан, заљубљен и мирисан, борбе изумрлих Словена на обалама
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
У потаји па је и опала; За мирис јој нико ту не знао, Све нестало, а трн је остао, Па забô се у срдашце моје, Тужни оче, и у оно твоје; Љута нама, нама тешка трна, — Лака теби, брате, земља црна!
бит не море, И срце њему ражали се јако, Јер мисли веће да је време јако, Па с' онда ита на душека мека, Од мисли тужни скоро ван себека.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
онда ти се, роде мој, ту негдје у околини обавезно врзма онај наш тужни безимени сељачак, вјечито гољушан и ријетко сит.
писао своје прве пјесме о зимском пејзажу овога истога свога роднога краја: Никог да сврати, завијан хан, босански тужни пути . . . Да савлада своју проклету болећивост, Милош се, као и увијек, спасава шалом.
Сајан слушао, поисправљен и јуначки избечен, као да слуша говор пред акцију: Никог да сврати, завијан хан, босански тужни пути, ко бијела кока мирује дан . . . — А, шта велиш, Сајане?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
по којој свет врви, промиче испред наше широм отворене капије, а нико у њу не улази, те нам двориште и кућа пусти и тужни. А од свуда, са свију страна, по комшилуку песма, свирка, веселе. Па чак се већ зашло и у пиће.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ох, — да полуди! Самсон је певô, ори му се глас, бојева смртних некад жив ужас надјекује окова тужни звек, с тамница стреса мемлу камена.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Тек привид то је да це варком чара, а гора није она гора чарна. Док израз тражи сила несазнајна, Пастирак тужни шта ли би да ствара? Са жалбен-ткања не диже се звоник.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ИЗ БОСАНСКЕ КРУПЕ 323 МАЛА МОЈА ИЗ БОСАНСКЕ КРУПЕ 324 ДРУГАР ВЈЕРНИ 326 НА ОБАЛИ УНЕ 328 РЂАВО ОРУЖЈЕ 330 ПИСМО 332 ТУЖНИ ХАРАМБАША 334 СВАШТАРА 336 РИБИЦА НА ВРБАСУ 338 ПУТНИК 340 ПРОЉЕЋЕ 342 РАСТАНАК 344 ФЕРИЈЕ 346 ЧАРОБНА
Од Бихаћа, из тавних даљина, вози писмо гарава машина. ТУЖНИ ХАРАМБАША Крупа, лабуд, на Уни раскриљен, то је била тужна средокраћа: пола пута хода од Хашана и толико исто до
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Т Под нама лисје шуштало је жуто, Крај мене, душо, стајала си ти; Мирна си била, — ах, и ја сам ћут'о, Обома нама тужни беху сни.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
И кроз неми сутон, са тихим жубором реке, помеша се болно, тужно јецање... И оде низ воду, тихим лахором, овај тужни двопев танахне бистре реке и младе, несрећне девојке... А Гојко занемео, смрзао се, па не дише.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Мирисаше болан своје беле руже и гледаше како галебови круже, тужни и бели, ко мисли на Ловћен, и смрт. Док ноћ пљушташе, читаше Омира, црн и тежак, ко Ахилов, што само крај мора нађе
А имали су велику салу овде још непознатих Рембранта. Тај тужни сањало, који је, после смрти љубљене жене, изгубио сваку везу са јавом, заливао је својом златном маглом месец дана
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
! — Е, мој Максиме — рече Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога! Једна сламка међу вихорове!« Толики свет, толики непријатељи!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Његов тата је џамбас коме су у једној тучи Одсекли пола увета и два прста. Овај тужни дечак зове се Крста Пепо Од мајке Лизе и оца Хохохонда. Па лепо. И шта онда?
Њен сјај поносни Прогута муву, сенку и клас. И састаше се, у тајности, Месец, извор и тужни пас: Нек киша усклади случајности, Јер радост чека свој тајни час.
ноћна роса блажи летњу сушу, Судбини се драговољно препуштају земни сужњи, А људи су од зла чисти само онда кад су тужни. ЗИМСКА ЖАЛОПОЈКА ...Хучи с Цера, са Космаја, с Медведника и Маљена, Ноћ та пишти као зверка рањена и остављена.
Пренесем хартије, и бацим се на дотеривање написаног, док је гвожђе још вруће. Пишем, а једним ухом слушам тужни солилоквијум: — Нема Цице! Послала ћерчицу да купи хлеба, а девојчица се не враћа.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
СЕНТИМЕНТАЛНА ПЕСМА По месецу ти шаљем уздах један, По том у чежњи брату. Нек ти рече, У тужни час кад зимско пада вече, Да сам, ко Азра,* блед, веран, и предан.
ИИ Целивасмо га у лице и чело, Опростисмо се редом тужни тако, И дође гробар и, вешто и лако, Закуца сандук и доврши дело. О, шта ме тишти као гвожђе врело?
Све је тако мртво, и људи и ствари. Све полегло под притиском неке силе, Обелисци и стубови, царске виле, Тужни кипариси и палаци стари, И форуми пусти где народ не већа... Све клонуло, свако биће, свака зграда.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
А ја што ћу, али са киме ћу? Мало руках, малена и снага, једна сламка међу вихорове, сирак тужни без нигђе никога...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
вртом нада и спомена благих У јесени мутној мојих жеља драгих, Кад спомени редом, к’о лишће са грана, Падају уз тужни шумор ових дана Што јад и пропаст и заборав сеју; Кад спомен по спомен, сваки час однесен, Пада у блато. Јесен...
ЈЕСЕН НА ТЕРАСИ Улицама струје октобарски даси, Хладан ветар креће скелет голих грана, И долазе тужни, нелагодни часи, Кад спомене плаве препокрива слáна, Док у јесен ову на хладној тераси Вене цвеће прошлих и
Посетићемо и њен тужни гроб, Гроб наше прве љубави, где знам Да ћу само тешки, поцрнели кâм Видети, да тужан, заборављен, сâм, Чува и сад
А с вечери, кад се сенке ноћи снаже, И пре пада свога — храст је мртав био. ЗА СТОЛОМ Одвише смо били радосни и тужни, Одвећ смелих мисли гајили и брали Све плодове горке кад су идеали Постали стварност в облици ружни.
Равнодушно, мирно напустисмо оно Што је нежна душа прошлости нам младе; Нисмо били тужни, кад погребно звоно Огласи крај наше младости и наде.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сердар, жена му, снаха, кћи и мали Милун, иђаху муче за њима. Изгледао је као тужни спровод за неким осуђеником. Јанка легоше на кревет. У кући настаде велико комешање, женске се збунише.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
пени И мостови над празно извијени, Заустави се биљко и не вени: Успавајте се, ко камен, невени, Успавајте се тужни, уморени. Последња птицо: мом лику се окрени Изговори тихо ово име И онда се у ваздуху скамени.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
зашто и ми не чувасмо тако Срце са пепелом покојника мили'? Нико не би знао да смо тужни били, Да си ти јецала, а ја да сам плак'о!
Трчаћемо по шуми свуде; Ти ћеш причати пуно и живо; Ја ћу те дирати много, А неће ти бити криво. Ал' после, бићемо тужни, Јер знамо шта бити не сме. Вече ће бити лепо К'о свршетак тужне песме. м. Ђурчин ЦXXXВИИ ДА Л' ХОЋЕШ ТАКО?
Скрушена иде к'о погреб пун мисли; Гараве своје косе је расплела: Пале су власи к' тужни таласи, Потопиле јој врат и недра цела; Црње нег' нојца, оне крију чари Беле нег' ова месечина бела!
Јадно драго моје, знаш ли где су били, И зашто умиру тужни и крвави? Д. Симић ЦXЛВИ РАСКЛАПА ЗОРА... Расклапа зора трепавице сене, И буди данак са својега крила: „Устани,
Но ти ходиш мирно, гладиш своје седе, Излишна врлино у оргији мана, Као тужни мирис увеле резеде. Као стара песма у добу канкана. И док ходиш кроза шибу злобног смеха Ореолом тебе озарава сета.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Шта трепћеш, шта ћутиш, Србине тужни? Зар не знаш твоју дужност српску и београдску? Ми смо, вели, Пијемонат, ми смо срце и централна глава, ми дајемо
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
неким прастарим, већ дугим обичајем освештано, да начелник лично, или у најмању руку доначелник, треба да јој саопћи тужни глас.
Људи ми се, под памучним балдахином такве среће, под ниском, непробојном капом тог небосклона, виде бескрајно тужни, као разгаљени малограђани с нараменицама преко кошуље у башти неке пивнице у спарно љетно вече.
— Е, Иве, Иве! Тужни сретниче, увијек си остао исти!... — То ми често кажу, оче. То јест, не често, али увијек кад наиђем на кога познатог
Настојим да га жалим. Трудим се да саосјећам с њим. На концу, то ми је и дуг самртничке солидарности!... Јест, мој тужни генерале! Ово није херојска смрт, смрт у швипсу славе, смрт као чињење.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
И он се нечему надао. Али ево већ неколико година како су Призренски одговори тужни. Свет почео да се мири са судбином. Тако исто и хајдучки капетан. Из дана у дан види он како од нада нема ништа.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Умрла су деца њина: Ојади их жалост веља; Њима ј’ тешко, теби теже Без обране родитељâ. Тужни оци, тужне мајке, На што црно рухо носит’. А пуштати сиромахе, Пуштати их светом просит’?
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Пашће сунце тамо где сам ја клечао. Проговорите сени слутим ли превару мутнога потиљка. О тужни северу тела небо од четири ветра претвори у пару над широм отвореном водом која је разнела таму ока по целоме телу.
Свет нестаје полако, тужни свет. Ко ће наше срце и кости да сахрани тамо где не допире памћење, покрет где нас не умножава и не понављају дани!
Краков, Станислав - КРИЛА
И тако се три пута понављало до зоре. — Погинућу, погинућу... — непрекидно је цвилио у себи мајор, и овлажени, тужни бркови се све упорније лепили за уснице.
Он је непрестано видео онај прекорни, тужни поглед мајоров, кад га је онако вукао у смрт. — Хајдемо, хајдемо. Трубач утури у руке официра новчаник и сат, крваву
Петровић, Растко - АФРИКА
Они су великом већином већ сви спавали. Остали, лежећи, мирно гледају испред себе, тужни што морају и даље. Четрнаест младих домаћица у четрнаест колиба спремало је за сваког засебно по један кус–кус од
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
журили својим кућама на „пермисион“, долазећи да се поздраве са нама, ми смо остајали још увек на истоме месту, неми и тужни. Ни куће, ни кућишта...
Била је зора кад сам се приближио нашој осматрачници на Катунцу. Сунце се рађало... Лука и Војин били су тужни. Причали су ми да је јуче нагло позлило потпуковнику Петру и однели су га у болницу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
тко збори, нит’ пије, нит’ једе), Већ ти тако непрестано чаме Замишљени, намрђени, ружни, Укочени, заслепљени, тужни, Као да су све авети саме.
Велика тишина бијаше, и наједанпут у соби испод спода (Родиум), као издалека, зачуше се тужни гласи песме Ах, престан’те, невине, певана од Српског хармоничког хора, са пратњом од четири шуморога (Wалдхорн),
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Свуд тихо. Смркова шуштала је шума. И сад, удаљен, видим твоје веђе. И кад не бих хтео ни име ти знати, Твој ме тужни поглед као сенка прати. Не умем да грешим, кô што чиних пређе. ...
Ћипико, Иво - Пауци
Па и сада у природи ослушкује њене гласове, разумије их, а тужни звук што се простором разлијеже дира га до у душу. И као кроз вео ниже му се пред очима живот, пун пустих осјећаја,
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Т* Под нама лисје шуштало је жуто, Крај мене, душо стајала си ти; Мирна си била, - ах, и ја сам ћутô, Обојим нама тужни беху сни.
Ја сам знао: Туга и радост - све је сан. И док сам слатки санак снивô, С гордошћу ја сам очекивô Растанка нашег тужни дан. Тако побожно факир пада.
Ах, ја знадем њену прошлост, кô и прошлост другог цвећа: Видиш оне развалине на висини мрачних гора? То су тужни споменици разорених царских двора.
споменик старих поколења Над сниском хумком угажена гроба Живо ме сети страсти и мучења, И мисô врати у минуло доба. Тужни гробови, где вас јоште није? И ко да прича историје ваше? Вас, растурене, маховина крије По пределима отаџбине наше.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
„Павле Чајновић рентијер... спаљен по жели... крст му иструнуо... овај камен му подигли вечно тужни Ружа Циганка и њена деца... правда и Бог... амин.
После подне скине завој, чита, пише, чека Бранка. Понекад су тужни: кад се јасно покаже да болест на лицу напредује. — Уво ми се погоршало.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Седимо поред ватре занемели и тужни. Имамо осећање као да се налазимо у неком усковитланом вртлогу... Земљу напуштамо.
Колона се расула по путу. Војници корачају лагано, замишљени и тужни. Главе су увезали башликама или марамама, преко рамена набацали торбе, а пушке пребацили попречке преко леђа.
У даљини негде видимо како се бели кречна земља и блешти на врелом сунцу. Све те трошне куће и тужни, спарушени дудињаци, и цела ова разривена долина, све скупа, подсећа на дно неке разлупане шерпење.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Та светлост подсећа на бљесак дуге, на тихи и тужни сјај месеца. Више од свега мали сунцокрет волео је ноћ! Гласови ливаде утишавали су се у ноћи и шапутање трава било је
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
На тај начин се пореде наши и латински манастири у песми Милош у Латинима, и некадашњи радосни дани и садашњи тужни у песмама: Косовка девојка и Смрт мајке Југовића, и због тога су читаве песме испеване у облику контраста.
авлија главам’ накићена: ево нема још недеља дана како ј’ проклет Арап исекао седамдесет и седам јунака, Косоваца тужни ђувегија; Арап има четрдесет слугу, што чувају стражу око њега“.
(прешим) — хитати прзни — свадљив, џандрљив, готов на тучу приварити — преварити приглас — реч нејасног значења: тужни гласи и пригласи (можда је то амплификација као и у следећим случајевима: крила и окриља, слика и прилика, зове и
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
доле небо горе А у води испод пене У самоћи чами вене Једна мала бела шкољка Једна ружа без пупољка Био један тужни алас Мрачан као мрачни талас Срце му је хтело пући У маленој празној кући Коју грле као вреже Поцепане старе
Поцепане старе мреже Једног дана преко жала Дуну дашак маестрала Алас узе своју лађу А судба хтеде да се нађу Тужни алас и бела шкољка Које мучи иста бољка Сад весело бију вали Седи алас на обали Слуша како море грува Држи