Црњански, Милош - Сеобе 2
Зар не би, и да крене сам у Росију, имао да гледа, кад једе и пије, тамо, како га прекорно гледају шест пари дечијих, тужних, очију. Деце коју је оставио. Кћер капамаџије Гроздина изразила је мишљење да би било боље да они подмите Гарсулија.
Треба неко млађи да дође на његово место. Честњејши Исакович стигао је у Токај, из Беча, са толико тужних успомена, тако збуњен, да је то врло добро разумео.
Узео је био узде у своје руке, устао, заурликао, певао! Срце му се, после толико тужних година, смејало. Снег се пред њим, као ћилим, пружао, бескрајан, као неко бело небо, куда се попео, по ком се вози
Црњански, Милош - Сеобе 1
У животу госпоже Дафине Исакович било је доста несретних и тужних дана, као, уосталом, у животу свих жена, али ниједан није био тако тужан и тежак, као тај први дан њеног браколомства,
копита и тупи укус гвожђа на себи, за један једини тренут стресе са себе ноћашњу врућину, запару од вина, очаја, мисли тужних, па повика колико га грло доноси војницима, завитлавши коња у круг, пред њима, тако да устукнуше.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
7 О витези српски, пепелишта тавна Походиће тада наши милиуни, Место тужних звона хориће се трубе И наши плотуни. НА ПРОСЛАВУ КОСОВСКЕ ПЕТСТОГОДИШЊИЦЕ Као Христос на Голготи, Кад га Јуде
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Здраво, сви, редом, густих обрва, мутна ока, тужних песама, страшна браћа. Иста је наша псовка прва, нож и девојка насред села и стид домаћа. Здраво, наше обесне жене!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Из шипке трола звезде изгони Које, како плану, тако нестану. Ноћ је велико, набухло Ништа Које се од тужних сећања лечи. Ноћ, одрана кожа на распећу.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Час неосетно, тихо струји Ко један трепет тужних жица, Час страховито кобно хуји Ко јато црних злослутница. Ко тужи тако? Живи људи? Ил̓ моја љубав, јади стари?
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Мртвачки све ћути. И сетно вече пада тако рано. И неки тежак мирис, тешка боја Спомена живих и тужних што пуне Замрљан видик, осећања моја, Младости понос што у мени труне.
Данас, када се заједно сећамо Часова прошлих, и лепих и ружних, Путања наших, и ведрих и тужних, Крај огњишта свога, ми утешно знамо Да у свету један пријатељ постоји Непроменљив: дом наш, и у њему своји.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Где нема зала. Са заносом неким Ја често идем из тужних долина Негде, далеко, са звуцима меким, И ту смо срећни ја и виолина.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Ала је закувало, ох, ох, — сладио је други. Па ипак је било очију замишљених, тужних. Било је овде још трезних глава од тог чудног пијанства рушења и смрти. Кроз те очи замишљене пролажаху сенке успомена.
Душко је стајао на молу тужан, и није опажао да је било још много њих као и он тужних, и да је међу њима био чак и зубар Роже. Он је пољубио разнежен малог пекиншког пса у његову мекану длаку.
Велики бели брод је ишчезао, само се његов дим још вукао над водом. Са мола се један по један од тужних губио. Већина их се потом опет нашла код ”Флоке”.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Срце ми се увенуто вади Љубвоболних, тужних из прсију; Лепом све на миру ми се гади: Смутио, тавно све ми пред очију. Мог живота солнце буд запало, Избегло ме
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Шокице у црним, атласким димијама, и црно-свијетлим шамијама, пуних, бјеличастих образа, крупних, плавих и необично тужних очију са притињеним сјајем. Све су лијепе, али вајме! то је она ледена, тужна лепота без ватре и заноса.
Ћипико, Иво - Пауци
изнебуха синули би му памећу догађаји из пошљедњих дана; трзнуо би се и осјетио у дну душе печал повријеђених тужних успомена, и цијели организам лагано би задрхтао.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
7. О витези српски, пепелишта тавна Походиће тада наши милијуни, Место тужних звона хориће се трубе И наши плотуни. 1889.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Нико — ни стари грчки, нити икоји други епски песник — није опевао толико тужних догађаја колико он. Код Хомера има само неколико изузетно јаких места ове врсте: растанак Хекторов са Андромахом,