Употреба речи тужнија у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Приближих јој се све ближе, онда јој притиснем један пољубац на лево слепо око. Она дође још тужнија — Ти ћеш ме узети? — рече она, а сузе јој ударише низ образе. Ја је стегох и почех дивљачки љубити.

Црњански, Милош - Сеобе 2

И њега је Павлу био нашао Хурка. Трифунова сиротиња, при пролазу, туда, била је тим упадљивија, и тужнија, што је јесен у Токају, баш тих дана, била као нека небесна ватра. Сунце је сјало топло, блештало, трептало.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Та њиова силна јека Носи нешто из далека, Носи гласе; он и слуша — Све тужнија њему душа, Све се теже јад обара, Трза срце из недара; Ал' са чега и са кога? О, не питај, тако т' Бога!

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Овде ни три недеље није остала. Ужасно јој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужнија него икада што је била.

а може ласно да си останем и девојка.. А, једна ли ћу сам ја таква!?“... Никад тужнија и утученија није Ташана била него после тога сна.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности