Црњански, Милош - Сеобе 2
Хтела је да прекине те шетње удвоје, али, као свака жена, кад је и мати, почела је да, све више, жели да тог тужног човека развесели, утеши, а пошто је, за њу, постајао све стаситији, све лепши, све привлачнији, и да му се да, у
Милићевић, Вук - Беспуће
рад стао, глад притисла; запомажу да им се од куће штогод пошаље, док гладна кућа ишчекује помоћи од њих; замре и оно тужног весеља над животом ма какав био; заћуте неродне оранице, зауставе се и престану да се окрећу витлови, док Уна пролази
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ То вели Мита, Милана тад гледи, А његов не мож' да поднесе поглед. На њему лежи Миланово око, Из себе шиљућ тужног огња зрак; Кô месец кад га лаки облак крије, Баш тако тужно он на њега гледи, Ниједна искра живота у њему, А руке
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Обали другој над самом водом јабука расте са златним плодом, жари се, блиста, драгуљи сами, путника тужног у пропаст мами. И ја, и мачак, и кум са брадом чаробно воће гледасмо крадом.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Куд се дело? Шта је с њиме? Нико није знати мог'о, И од овог тужног дана протекло је врло много. — На тичарском равном пољу, где протиче хладна Дрина, Са лиснатом својом круном храст се
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Пружим ли руке, распашу се жене падају на колена, и плачем породиља клањају се мени пуне тужног миља и кличу, да их ја загрлим први, први: јер моје су руке мокре од крви, крви. РОБОВИМА Не убијајте псето ни вука.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ноћи, сред тишине глухе, Над пољима мртвим пуним светог мира, Кроз пределе пусте и кроз гране сухе, Само звоне звона с тужног манастира.
драга Госпо, каква су створења, Прекрасна телом, духом људи прави, Као небесна нека привиђења Нестала с овог нашег тужног света, За која смо се клели да су она Живота нашег смисао и мета И да је без њих празна васиона...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Небеса канда отворише груди. И маса звезда отпоче да пада Поново широм васионе целе На њих и на њу, преко тужног места; И ветар опет зашумори сада Пролазак бола из живота гробу.
Да ми је само сагледати дна Још једној тајни, и видети пут Великог, тужног и шареног сна Младости наше, и видети кут Где ће нам душе вечни наћи стан!
И да срцем нашим, к’о тамницом мрака, Бива светло просто због танкога зрака, Што кроз прозор тужног живота нам продре; И да свака речца што се тихо рекне У души нам страшно, стократно одјекне, Као звуци труба, к’о
радост снаге, радост моћи; Осећам да сам, у то мртво доба, Чедо моћних снóва, видовите ноћи, И да скидам ланце тужног дневног роба.
Стари смо ми глумци с овешталом маском На даскама трулим позоришта тужног, Срођени са злобом, таштином и ласком, На вечитој проби искушења ружног.
свега; А с тријумфом њеним и с падањем мрака Ситница ваља лешеве јунака, Сломљено оружје, сјај времена боља, Преко тужног, глувог и трагичног Поља. ХРАСТ Зори Сто година је стари храст већ сâм Сред једнолике и сиве равнице...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
ноћи, сред тишине глухе, Над пољима мртвим пуним светог мира, Кроз пределе пусте и кроз гране сухе, Само звона звоне с тужног манастира... Ја бих да исцрпем дане мога века На пречац!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
уз столове са кривим ногама обавијеним канапом и крпетинама, онако исто као и патрљци њихових ћутљивих сопственика. Тужног изгледа, у дубокој црнини, са веловима око главе и цвећем и свећама у руци, журиле су жене да се, пошто промакну кроз
правилно поређаним лампионима, окружених црним замишљеним кипарисима, разлежући се околином некако чудно болни и пуни тужног, свечаног и дубоког прекора. Ја се сетих великог празника побеђених.
дуже размишљање нема никаквог, најмање практичног смисла, и јер нада ишчупати се из овог места, толико досадног и тужног, просто је наивно залагивање.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
од стрпљивих ноћних жељезничких чекаоница трећег разреда до болница и од дворане за разговоре у казнионама до мјеста тужног разврата, на лицима исељеника у час кад се лађа откида од обале, на лицима робијаша на сунцу, на лицима умирућих; кад
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ружа ми је мирисала Као слобода, Ил’ кâ суза, кâ молитва Тужног народа. А крај мене из облака Виле падоше, Беле виле говориле: Спавај, Милоше!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Зар од алема мислиш то је сјај?... Суза је раје то, рајин уздисај! То је насиља она тешка пот Што с тужног чела робља жалосног Троструким бичем гони бесни скот... Наше је то, наша својина!...
РАДОШ: То можемо, Ал’ више?... Оче! Орлу су силном крила сломљена Са гавранова јатом гаравим Ужасну битку тужног столећа На висовима бијућ каменим, Одвојен с светом, и са орлићи, Без хлеба, гладан... Ах оче! Оче!
Заслади горке збиље опоре, Које на себи носи истина; Послушаће те, кажи све: Да није права имô гонити Столећа тужног седу старину, Који је својих груди извором У годинама жарке припеке Врхова ових камен росио...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Куд се дело? Шта је с њиме? Нико није знати могô. И од овог тужног дана протекло је врло много. На тичарском равном пољу, где протиче хладна Дрина, Са лиснатом својом круном храст се
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А и коме би падало на памет сада, у овом јаду... Имало их је који су већ клонули од умора, и тужног погледа зуре негде у даљину као неко коме је кућа изгорела, па сад посматра јадно згариште.