Јакшић, Ђура - ПРОЗА
лепо та тужна природа са тугом срца човечијега слаже, као што дивно поетично Петефије у једноме своме стиху каже: „По тужном небу гони Капља капљицу, По моме бледом лицу Суза сузицу...“ Сад више немам ни Петефија — изгубио сам га! Ах!
нацрт, неколико тренутака; а и то можда не бих споменуо да ми не беше нужно ради познанства са сиротом Банаћанком, тужном јунакињом моје приповечице...
— Да, да, драги пријатељу, — рече она, — као што је сиромах отац мој у томе тужном часу бола свога прорекао, тако је и било. Беше некако марта месеца, празник неки, не могу се сада сетити какви.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Знадем за часе чамотне, Јесени горке, згружене: Све ствари стоје здружене, Само су душе самотне. СУНЦОКРЕТИ У тужном оку сунцокрета, Што немо прати неба блудње, Ту су све жеђи овог света, Сва неспокојства и све жудње.
ЗАМОР Очи су ти данас пуне топле тајне, По пољубац има у погледу сваком; И има у гласу тужном, неједнаком, Обећање среће нове и бескрајне. Доста, јадна жено, све је залуд! Доста!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Па онда, брате ми си га мој, о „слаткој тузи и тужном весељу”, „жуборећем поточићу”, „успављивом гласу звона”, итд., итд. Хвала богу, кажем ти, једва једном опаметих се.
Африка
За време вечере разговор, са пола речи, између ова два младића каже ми да је Н. имао везе са неком дивном тужном женом, чији је муж нека моћна личност.
Црњански, Милош - Сеобе 2
По годинама, међутим, могао би Павлу и отац бити. Мисија у Токају није му више по вољи. Центар је у једном сталном, тужном пролазу, у сталној селидби. Пролази, растанци, одласци, нестајање, сузе, погреби.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Голе сијалице од двадесет и пет свећа што попут самоубице висе са таванице на тужном гајтану без штитника, осветљавајући једва саме себе и пукотине на зиду – дотрајао намештај који под овим жмиркавим,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ То рече млада, скоро душу даде, А Стојан скочи, па је грлит стаде: „Ох ти си опет, ти си ми једина, Што оста тужном од свију милина; Ма чим ћу теби тог света студена Наплатит веру тврђу од камена?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Узалуд зову даљине драге, старини тужном нестало снаге, све му је мање риба. Заплака старац за ноћних сати: „Младости моја, врати се, врати!
“ „Рибица добра на мору јужном, нашла је капу с поруком тужном и на њој крви трачак: „Јуначки гинем у бури, знајте, старини моме замјену дајте! Поздрав!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
срдите вале, што храшће столетно ломе; И смело, над понор нагнут, мајкину душицу бере; И пева суморну песму о тужном растанку своме; И чудни његов глас у мени душу стреса, к'о лахор што стреса крилом Зелени вити клас.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ЈЕСЕЊА СВЕЧАНОСТ Неосетно, тихо моја младост чили; И у сваку јесен отмену и бледу, У дугачком, тужном и свечаном реду, Промичу крај мене дани што су били: Раскош првих снова у злату и свили, И мртви априли, И радости
Душама пустош а срцима умор, Невољни умор без жеља и нада; Када у свести о сопственој беди Сваки напор умре смрћу тужном, ледном, И када се, душо, остари, одједном, К’о што се — кажу — за једну ноћ осéди. Слутимо л’ кад ће тако бити?
Душама пустош а срцима умор, Невољни умор без жеља и нада; Када у свести о сопственој беди Сваки напор умре смрћу тужном, ледном, И када се, драга, остари, одједном, К’о што се – кажу — за једну ноћ осéди.
Шта мари што ће на дну истог гроба Лежати трулеж што праведно падне С младошћу тужном једног поколења! Изданци слаби овог века гњилог, Ми ћемо бити творци кобног врења, Савести грижа једног доба билог.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
отровали; Или вас је слабе прогонио свет; Па дођосте само, да кад људе знамо, Да се и ми мало боље упознамо, У двопеву тужном певајући сет? Ми смо мале, Ал' смо знале, Да нас неће Нико хтети, Нико смети Тако волети Као ти - Ћију ћи!
Ј. Дучић ЛXВИИИ ЗАМОР Очи су ти данас пуне топле тајне, По пољубац има у погледу сваком, И има у гласу тужном, неједнаком, Обећање среће нове и бескрајне. Доста, јадна жено, све је залуд! Доста!
Растрзана тако међу сном и јавом, Гледајући како непомично бдије Тај Анђ'о Страдања над тужном ти главом, Ти желиш и чекаш.
Размрскане главе лежи гуја шарка, Крв, кап по кап, тужном робу што је пила; Пренула је снага Милоша и Марка, По горама нашим опет пева Вила!... В.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Замислите бол и јад који сам осетио када ми је прошло кроз главу да ми је управо тог тренутка уручен телеграм са тужном вешћу да ми је мајка на самрти.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
на све четверо часних поста да и церибаш озбиљније стоји на дервишком ћулаву онај крајичак лисичјега репа но њихову тужном Милоју она смешна угужвана зелена кићанчица!.. Кад су све то видели, од јада им пресео и Трг и трговање.
Петровић, Растко - АФРИКА
За време вечере разговор, са пола речи, између ова два младића каже ми да је Н. имао везе са неком дивном тужном женом, чији је муж нека моћна личност.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
смедох даље распитивати за ову жалосну историју, нити се приближавати овоме малом и несрећном сведоку њеном, овоме тужном споменику одбегле свести...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ако хоће да је схвати, Мора бола осећати. Срећан срећом за њом гине, — Ал’ остаје још празнине. Њена с’ међа тужном крије, — Ал’ бол ипак испуни је.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
1829. Сава Мркаљ СТАРАЦ Сва ми тужном крепост оде, Стар сам, слаб сам, о незгоде! Једва лозна кап и шала Би сад мене разиграла.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ах оче! Оче! Отвори очи, па нас погледај! На тужном пољу шта нам пропаде, А шта остаде?... ВЛ. ВАВИЛА: Остаде вера, Да у промисô свемогућега, Да у његову помоћ верује.
греха пакленог: — Да сам за жене венецијанске У занетости самољубивој Хитрошћу змијском и нечувеном — Лаживих суза тужном бистрицом Гушећи силом осмех пакосни У мушким груд’ма живот гушила....
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
јужнога растиња Кô ведре цуре Палестине, они Пили су пожар и небеса сиња, Секиром рили земљу што се рони, А тужном песмом плели венац снова.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Или вас је, слабе, прогонио свет — Па дођосте само да, кад људе знамо, Да се и ми мало боље упознамо, У двопеву тужном певајући сет?... Ми смо мале, Ал’ смо знале Да нас неће Нико хтети, Нико смети Тако волети, Као ти — Ћију ћи!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
срдите вале, што храшће столетно ломе; И смело, над понор нагнут, мајкину душицу бере, И пева суморну песму о тужном растанку своме; И чудни његов глас У мени душу стреса, кô лахор што стреса крилом Зелени вити клас. 1885.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Велики петак, сви Грци стоје ван столова, и на истој страни цркве, компактна нација; сви истоветни по неком христовски тужном изразу у лику.