Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Нисам могао, драги пријатељу, да ти приповедам о тужној четрдесетдеветој а да прећутим бесну четрдесетосму годину... Обе су ужасне!...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Био се, у Вијени, јако променио! Прилазио је Будиму, са надом да ће се одморити, у тужној кући Трандафиловој, или у кући Ракосавлевича, на миру. Није више знао да се снађе у животу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ — „Ох нек сам твоја, па сретној не треба, Кром тебе, више ни Бога, ни неба!“ То рече она у тужној радости. Смилуј се, Боже, па ми јој опрости!
XВИ Гори, гори, пламти, пуши, Из ока му суза кану, Чињаше се тужној души Кô да цели свет пропану, Ка небу је тужан гленô, Шта ти скривих?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Све осмехе који су од бола свисли, сачуваће зрак негде у даљини. О ничег нек те није жао. Зато сам ти ту мисао дао тужној голој и белој, невеселој. Гледај у јесен мирно, како се губи дан и љуби.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Мрачно и влажно ко у гробу. Мемљиво свуда, свуда гуши. Осећам неку чудну злобу И мрак у мојој тужној души. С кровова ниских облак дима, Влажан и густ, на земљу пада.
Удар у мени неће наћи Искру што таму обасјава; Као по тужној глухој даћи, У мојој души све сад спава. И нигде једна успомена да се ко призрак у њој јави, Ниједна некад драга
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Да уз цара сједијаше, мудра главо, шћаше царев везир бити, сестри тужној; да код краља сједијаше, мој младико, ђенерал му шћаше бити, моја ружо!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И ја плаках тада. Не беше ми боље. И остадох тако у колевци тужној Са нимало знања и без моје воље. И не знадох да ми крв струји и тече, И да носим облик што се мирно мења; И да носим
Али једне зоре, прве зоре потом, Заспале су благо њене очи дана, Њене очи цвећа, сред живих обмана, У јесени тужној, са њеном лепотом. Заспале су потом.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Па када је у самоћи Твога срца жељу чула, Мирисом те душе своје У милости задахнула…“ И још дете меким гласом Тужној гори зборит поче; Ал' уздахну гора чарна: „… О, сироче! … О, сироче!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Обреди се све Косово редом: даваше му младе и девојке; ево мени тужној редак дође да довече идем Арапину, да му ноћас, јадна, будем љуба, па ја мислим и размишљам мисли: мили боже, што ћу и