Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ту ниси могао дахнути чиста ваздуха од барутног дима и прашине што је дизаху копите коњске... И борило се, тукло се на све стране; оживеше честе и жбунови; иза сваког трна пушка је пуцала...
Али се опет тукло. Старешине турске голим сабљама нагонише своје људе у борбу... А ови у шанцу све одушевљенији... Станко је јурио
Црњански, Милош - Сеобе 1
Срце га је тукло, као неким чекићем изнутра, по глави. Скоро непомичан, са укоченим и прикривеним погледом, чекао је да догори жижак,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
остављена већ одавна врела Једаред ја предвече узе пут; Менека тамо не знам шта је вукло, А срце моје необично ј' тукло. 37.
39. У мени срце једва што је тукло, Красоту око не гледаше плама Вечерње небо штоно је обукло; Пред њиме бија светла нека тама, И тавнило је свет ми
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сутрадан полазимо рано. Већ око подне сустигосмо их. Борба је била очајна. Око једнога ћувика тукло се на живот и смрт. Кажу да он доминира над далеком позадином непријатељском. Освојише га пешаци.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
опкладу: ни у св'јетло серпских цара време, Гди се страсти благородне рвенијем стреме, Од вашега веледушње није серце тукло, Ни за општу већма ползу грло је промукло. Небо вам је всеподобну (јавни дар промисла!