Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
а пламен је лизао све више и више... И он осети топлоту тога пламена... Мало-помало, ватра се поче тулити, а изнад дрвећа подиже се месец, истина мало окрњен — после уштапа — али опет велики и сјајан.
Ватра се скоро поче тулити кад он диже главу и рече више за себе: — Дарнули су љуту гују испод камена!... И сам би им ђаво опростио, али он