Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Скочим као да идем, и очепим двапут јако ногом Туманова. Ана ме гледаше поплашено. Туманов ме је разумео. — Ваш је инструмент однео ваш земљак данас кад је био.
Он намигну на ме, па се окрете Максу: — Ви као да сте с поља где се гази крв? — рече он, погледајући мене и Туманова. Макс хтеде да остане хладан. — Ха, — рече он — није баш тако опасно.
Попеску погледа мене слежући раменима. — Цела не воуѕ цонцерне раѕ,22 — рекох му. Француски је, осим нас и Туманова, Ана слабо разумевала. Макс се још гласније смејаше купећи уста да му се не одлепи фластер.