Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Кад почну везати мога оца, види он шта ће бити и рекне: „Је ли туна Јаков, да му нешто кажем?” — Онда рекне Милисав из Дупљаја плачући: „Није, кнеже, овде, но кажи мени ја ћу му казати”.
Но сва господа и сва Босна знаде, како су да̓ије постале, Хаџи-Муста-пашу убише и туна у Скочићу Смаил-ефендију, и ћадија̓у и Сребрницу по̓арати, да могоше, пак нам исекоше све кнезове и калуђере и мога
А Турчин повиче: „Коме да се предам, које вам је старешина?” — Војници повичу: „Предај се Катићу Јанку” (који се туна наблизо трефио); и Јанко дотрчи са запетим пиштољем у руци, натрчи на Турчина и сам повиче: „Предај се, Турчине, баци
(Тога смо Аврама слали у Тријест, те нам је испросио од Срба у Тријесту око 2000 фор., и то је онда лепа помоћ.) Туна, како смо умели, радимо, а све се надамо кад ћемо Београд узети, да и тамо четврто преселеније синода дочекамо, и Бог
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Било како му драго, владика дође, и наш поп осоколи туна. Владика одмах чинио ручак. Било је пуно свијета, а наш поп, веле, сједио у зачељу. Ко ће с нама!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
батерије, кад је угледао његово лице према малој лампи и док су га превијали, јетко довикнуо: „гле, откуд тај јаругар туна?
Јест, пуно је тих снажних, меснатих, ужирених и потпуно задовољних људи видео Христић туна, у своме месту рођења, па су га они и уверавали, баш као и његова фамилија, како се он и сувише одужио и како је сад
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кад се дијете врати, запита га одакле је. — Добрљанин — одговори ђак. — Гдје је то? — Ето туна — рече дијете показујући руком на главице с лијеве стране поља. — Ту одмах иза границе је Добрско село.
По томе се видјело да је Марко чети глава; он једини старији човјек међу том дјецом, туна је и прије западао. А по црногорској ћуди, Марко је чинио да се у свему огледа његово главарство, његова неограничена
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Бела зора већ је туна, Јоште путник један — глај! Поред стене, поред жбуна На врлетни стиже крај. Како стиже, сунце грану, Светли с'
Шикће вода око чуна, Матица је веће туна, Страшне стене и вртлози — Благи Боже, де помози! Шикће вода, а чун реже, Бежи вртлог, стене беже — Живо, руке,
“ Тако рече момак туна, Па с' млађан зауја Да он види иза жбуна Тог чудног славуја. Ал' и мома из заседе Поскочила ома — Бежи, селе —
ти тамо, а ја ћу онамо Де без цвећа трава расте само, Без дрвета, без икаква жбуна — Два, три крока — ето мене туна. Ведро небо онде нада мноме, Брдо травно овде пода мноме, Околине око мене миле, Да ништа се несте промениле!
Данка бела нестало већ давна, Све покрила она нојца тавна, Небеса су свуд звездица пуна, Ал' месеца јоште нема туна; Доцне данас он ће обасјати, Ја не могу на њ'га ту чекати, Срце младо јоште једном жели Са другови да се провесели.
Јуриш, Србе, крочи, теци, Де га нађеш, ту га сеци, Све тамани до једнога: Нема теби туна твога. — Јуриш, Србе, све су змије, У Маџара вере није! ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ ЛИРСКЕ ПЕСМЕ ДЕВОЈКА ДРАГОМ 1.
ВИИИ Вече дође, ето мене туна, У то доба, ди јуче бијаше, Ведро небо, кô јуче стајаше Сјајно сунце, кô јуче, без труна, Кито строма, и зелени
труна, Кито строма, и зелени жбуна, Обарајте лисне гране ваше, Једном она пода вами сташе, Нема више ње сад, нема туна. Кад би знао ди је она саде, Да јој кажем срца мога јаде, Мога срца заљувени плам.
Сама нарав нема ништа туда, Да се око задржи од чуда. Да је само туна једна гора, Само вода бистрога извора, Само једна стена поносита, И дубова на њој једна кита, О, да има само ту
Ал' када је веће туна, Дај да окушамо, Да видимо куд ће пући, Тамо оли амо. Тад одврати своје лице бело, Ману руком да с' уклоним
И тако ми науснице, Преварит те нећу, Седи туна па ослушни, Ето започећу. (1 ПЕСМА) (1) Големо је пусто место, Куће лепе и високе, А дућани свуд учесто, Да
6. Напољу се милост поче Крај дућана на улица, У цркви се туна роче Жељан момак и деклица, Докле једно од њи двоје Враг не прими међу своје. 7.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Будимо га! Камо справа? Камо остра слепила? А ти, ћерко, не стој туна, уцена је твоја пуна: светла круна Аскалуна за тебе се спремила! Живо, синци, камо клинци? камо остра слепила?
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Из даљине само лисица се краде, Па кокоши вреба и пилиће младе — И од њених шапа и туна и тамо У првоме снегу траг се види само... ЗИМСКО ЈУТРО Јутро је...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Осу се смеј и жагор. — Пушти ме, вештицо! Откуд тебе ђаво створи туна, шапће он. — А, лишче матори!... викну Танасијева баба, па полети к њему. Настаде џумбус....
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
„Јао мене, и досада Шетах ја по горе, Али не чух још никада Да славуји зборе“. Тако рече момак туна, Па с' млађан захуја, да он види иза жбуна Тог чудног славуја!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Кад би се орден рибама давô, Ти би га прва добила туна; Ордена немаш, ал’ скромност твоју Још боље краси кришка лимуна.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Сви чекају само да затутње звона И топовске паљбе са Неве и Дона. Па дневни журнали... Чега нема туна! И народна права, потребе и буна. Па порез, па прирез, па различне трице, Да ти срце плаче и црвени лице.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ето одзо два добра јунака ђе с' ђерају уз гору зелену и сад ће се туна догонити: кад не нађу отворена врата, неће ли се Порча повратити, не би л' Порча погубио Вука“.
Путоваше тридесет конака док дођоше под ломну планину. Под планином конак учинише, туна Турци за три бише дана, докле добре коње одморише, па пођоше врху на планину.
тулбента — женски покривач за главу тулум, тулумина — мешина тумбас — понтон, ломача: Добар тумбас ватре начините туна — ту Тупани — село у Херцеговини турити (са коња) — оборити: Па га тури са коња ђогина турити очи — погледати