Црњански, Милош - Сеобе 2
Чинило му се да чује, као удар будака, гробара, туп удар копита, из те плаве поворке досељеника, која се ближила Махали, кораком сахране. Шест дана, после тога, на дан Св.
Чинило му се да, на видику, види, коњанике потере. Слушао је, кад би, сакривен, прилегао, туп удар копита, својих, украдених, изгладнелих, коња, а чуо је и срце своје како лупа.
Али госпожа Евдокија била је жена, као све оне око којих траје туп удар ногу мушкараца, који трче за њима, као ергела, тврдих копита и бесног рзања.
Зачу се туп удар ногу. А док су његови људи тамо, у Темишвару, почели да се врте, као чигра, ови су се људи повијали, као да носе
Кроз сумрачје, које се напољу почело да хвата, после заласка Сунца, на једној страни ходника. А да туп удар ногу одјекује, и напољу, у земљу, у небо, у Вијену!
У тој магли цветало је још и зимско цвеће, по баштама, у једном малом селу, кроз које је прошао, уз вику коњушара и туп удар дрвосеча, који су крчили шуму.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Испрекидан лавеж паса и испрекидан пој петлова, још од поноћи, али далек. Туп удар копита, међутим, као под земљом, чује се једнако, у близини, под сном.
Земља је била само тамна влага, невидљива и кишовита. Испрекидан лавеж паса, познат му и увек исти, чуо је опет, и туп удар копита, у близини, као под земљом.
Милићевић, Вук - Беспуће
ту, неодлучан, преплашен, не вјерујући својим очима да је то његова кућа; грање је тако празно шумило, тако је био туп шум ријеке, а из куће је било нешто ледено, самртничко; она стајаше ту усамљена, непомична, укочена; изнад ње се
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
на лице, крв и прашину, он се није бранио, већ је само за колима трчао, гледао, а из грла му се отимао промукао, туп глас налик на кркљање.
Покаткад чуо би се туп, металан звук мотике, промукли гласови раденика и њихово дозивање, али је све то, опет, на махове, разносио још топао
Грешно је то, грешно... Мајко Богородице! И отпоче да се крсти, шапуће молитве! Али ова топла ноћ, туп и металан звук мотике, мицање људских сенака с тамним фењерима...
— Што плачеш? Ћут’! — осече се на њега, а нама махну руком да идемо спавати. — Га-а-зда! ... — Чух Станојин туп глас. Другог дана после тога закопали смо стрину. Дани пролажаху. Станоја све више опадаше.
Кад само пред ким стане, обори поглед и иште што, а глас му туп, млак и монотон, човеку долази да бежи од њега, само да га не гледа таквог. Ноћивао је код нас.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Богами! Мој муж свако вече попије целу чашу вина. Урачунато је у цену пансиона…“ После овог монолога, чује се туп пад у суседној соби, где мој матори издржава „најдужи дан године“. Могу да замислим како му је сиромаху!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„Одавно ја се чистити спремам — рећи ће Рудар — а метле немам. Пијуком хтједох, ал нисам глуп, много је туп.“ „И ја сам лани устао рано да кућу чистим, па прст уганȏ!“ прекиде Ловац настали мук и скиде лук.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
А ми? Ми не тражимо ништа боље до да будемо заборављени. Зар? Заборављени. Туп, туп, туп, луп, круп; треба устати и поћи на спавање.
А ми? Ми не тражимо ништа боље до да будемо заборављени. Зар? Заборављени. Туп, туп, туп, луп, круп; треба устати и поћи на спавање.
А ми? Ми не тражимо ништа боље до да будемо заборављени. Зар? Заборављени. Туп, туп, туп, луп, круп; треба устати и поћи на спавање.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Говори тихо. Они, бечки фијакеристи, изгубили су свој дијалекат. Глас им није више онако дубок и туп, као котрљање празних пивских буради. Па ипак су весели.
Коњаник под њим има туп осећај да му ветар јаше за вратом, а пешак, да су му сви удови од сасушене глине. Зелено небо Барање, као разбијено
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Таман се добро загледаш, кад — а одоздо, кроз лишће чујеш: туп — туп — туп, па тек; цврц по самом челу — и орах се скотрља на траву...
Таман се добро загледаш, кад — а одоздо, кроз лишће чујеш: туп — туп — туп, па тек; цврц по самом челу — и орах се скотрља на траву...
Таман се добро загледаш, кад — а одоздо, кроз лишће чујеш: туп — туп — туп, па тек; цврц по самом челу — и орах се скотрља на траву...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Куку, шта доживех! Куку! Господе Боже, Господе! На то чу једно страшно: — Ја сам твој Господ! — И туп, јак ударац. Онда малаксао, обезнањен, писак свекрвин.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Стиснуо се као грошић у кеси. Стоји као страшило. Суво као барут. Тих је и благ као уље. Туп нож као бабини зуби. Ћути као да камену беседиш. Ћути као завезана врећа. Ћути као оловом заливен.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад овај доле изиђе из вреће, и по јами туц тамо туп амо не нађе ништа до жита, помисли у себи: „Ако ја побратиму сад кажем да нема ништа, он може отићи и мене у јами
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Залуд је тражиш по трави. Она је у твојој глави: Уз друге ствари већ стаде. Нико је видео није. А ни ти: само си чуо Туп пад, за леђима, труо (И знао си шта пад крије). О боље да си куд било Пошао и да је пала Ко друге — земљи у крило.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Слетање муве на сто моје уво би примало као туп удар. Звук кочије која би пролазила неколико миља далеко потресао би читаво моје тело.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Па збуњено и болећиво погледа на дете, потом на жену. Туп израз беспомоћности обли му лице као сваком кому је свеједно што ће са њим да ураде.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
планине, на западу или истоку, потмуло тутњи а небо пламти од удаљених муња, напрежем мозак, измучен, измрцварен, туп, не бих ли по везао смушене неке слике које ми промичу пред очима попут бледих, нејасних и искежених утвара.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ћутала је, често гутала речи, а то њеној природи није добро чинило. Живот јој је дошао туп. Бесмисао њене удадбе мучио ју је сад, јер је боље увиђала бесмисао живети за богатство, тећи, чувати, бројати новац.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А када би нама и војницима већ досадило, онда командујемо: „Напред марш!“ — обилазимо бивак и тада би одјекивао туп удар поткованих цокула: трап, труп, трап, труп... После подне опет то исто, колико да се војници не улеже.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Шест краљева шпиритуса? Све то броди. Ко ће полудети први? Туп, туп! копају угаљ испод нас; Кло, кло! то у Бечкереку пију квас; Бум, бум! у Тамбукту нове крви.
Шест краљева шпиритуса? Све то броди. Ко ће полудети први? Туп, туп! копају угаљ испод нас; Кло, кло! то у Бечкереку пију квас; Бум, бум! у Тамбукту нове крви.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Упао је тако и у један љескар везан с Прокиним гајем и — туп! — налетио на самог Николетину Бурсаћа. — Ехеј, ти не гледаш куд трчиш! — викну момчина.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
и говедар, официр и хајдук, учен и неук, философ и тука, слободан и страшљив, жустар и плах, љутица и крота, отворан и туп, коловођа и слепчовођа, испраљач и падач, светилац уједно и спотичац.