Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Кад буде на Лауданову шанцу, завади се Станоје Главаш са Жарком око једне ћорбалте жуте од пиринча, као тупа сикирица, коју ја познајем. Станоје Главаш хотео је силом да му са јункаша скине. (Ову је ћорбалту тј.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
талпара — брвнара танчица — врста танке пушке тепсија — плитка и округла бакарна посуда; просуља, плитица телуће — тупа страна ножа, хрбат тишма — гомила, навала тока — метално дугме пришивено као украс и као штитник трешњевац — топ
Црњански, Милош - Сеобе 1
са девојаштвом код тетке, са удадбом, порођајима и пролазношћу, што је, у немаштини и сељакању, била тако једнолика и тупа.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
дело неког манијачког градитеља поп-арт објекта, када сте, дакле, препуштени сами себи и досади која никада није тако тупа и неутешна као у детињству, не остаје вам баш много ствари за играње.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Краљ се опет врати, па кад виђе да нема ништа, узе батину у руке, па тупа-лупа коња, па се онда врати и оде куће. Потом Грбо изиће из воде, а коњ му рече: — Хвала ти, Грбо, е ћеш ме избавит.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Утврде тада да се познају и да су чак најбољи френдови! Ту се изгрле и изљубе на мртво име, а зачују се и два тупа ударца о паркет — то им је попадало камење са срца!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Слушаоци, бледа, испијена лица, тупа, мутна, готово бесвесна погледа, са рукама под појасом, као да оживеше на ове мудре речи.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Јутра јој већ не би бивала онако свежа. Од немирна сна и главобоље почињу јој бивати тупа. Она би мислила да је то од умора и великог напрезања.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Нама се чини да је било боље, Нама се чини да ће боље бити; А мртво лежи нашег рада поље; Садашњост тупа немаром се кити, И копни полет надања и воље.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Клао га је од јутра до предвече; ножина тупа, рука нејака, вратина кнежева као у вола ораћега, никад главу од трупа раздвојити; и да не наљезе један наш из дрва те
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Не бој се. — Мој отац има још једног сина — рече за себе Ђорђе, а по лицу и рукама разли му се трновита врућина. Тупа лупњава у уском кошу ребара, стегнутом гуњем и кожухом, а кеса с дукатима прљи кожу и жуљи ребра.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Полако крачу. И док магла тупа Растањује се, и док сунце лије Радости златне из црвених купа, Сви машу руком изнад бразда тије', И продрти им пешеви
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Не дам је паши, чу ли, Турчине!... ИСАК (Ћериму): Добро би било да прибележиш! Јер тупа памет мозга лабавог Једва ће пету за дан тубити, А за два дана... оде уветар!... Шаку ћеш магле паши носити!...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
се свлачи, другу пјесну, и развјенча главу; А кад видим — бићу близу — да у воду ступа, Даћу мојој ја свирјели ударења тупа, Да се слажу, нек' осјети, с пљесканијем волна, И да душа ту нечија љубвом таје болна.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1913. СЕЉАНКА Снег пада и веје. У сеоској луци Све је пусто. Само, као сенка тупа, Низ пртину уску, са штапом у руци, Погрбљена, бледа, једна жена ступа.
Полако крачу. И Док магла тупа Растањује се, и Док сунце лије Радости златне из црвених купа, Сви машу руком изнад бразда тије', — И продрти им