Јакшић, Ђура - ПРОЗА
лубању на хладан камен вашега гроба и горко плакасте, а глас вам по немом гробљу немило и тупо хујаше, кâ оно јек од тупе мотике што по утроби новоископанога гроба рије...
Африка
Све што има тог тренутка то је његов беспримерни „тупе“ и тај глас шаржиран као какав револвер. Послушао, без речи, чак насмешено, да би се извинили, они су одмах на ногама.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
нагињао над њихов сто, дебељушкаста жена је неповерљиво вирила у њу испод шефовог лакта, а са њом и дете, једно од оне тупе, осамљене деце која вире из свог стармалог оклопа, чекајући да постану исто тако просечни и свирепи као и њихови
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Седмо певање Издише пејзаж. Губи се мрење с Реке живота. Бели лијандер досаде тупе тоне у време које не тече, чији се калем не гласи брујем него у рђи Месеца смрклог гори у тврђи Камене нуле.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Изневјерих попут сабље тупе. Мала моја из Босанске Крупе! Текли тако гимназијски дани, успомена на те не оцвала, модра Уна у прољетње ноћи
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
ужасни фијук, све језивији и страшнији. Ми сабисмо главе. Земља задрхта и проломи се урнебесни прасак. Слушамо још тупе ударе избачених бусенова... Лагано подигосмо главе и погледасмо ка отвору. Станоје промоли главу. — Где удари?
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Опет се састану сви, и опет сви говоре. — Браћо! — истаче се одједном један јачи глас и надмаши остале промукле, тупе гласове. — Ми овако не можемо ништа учинити. Сви говоримо и нико никог не слуша. Бирамо вођу!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
сићане звезде, хтеле би ма како да осветле густу помрчину што се над земљом прострла, али су слабачки њихови зраци, тупе су њихове стреле за густу копрену мрака, кроз коју се тихо поткрада лагани поветарац, те целива знојно лице уморног
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Све је то прошло. Слобода нам ћути У ланцима црним садашњости тупе; Радост живота, спарушена, жути, И промичу дани младости нам скупе. Све је сад друго.
ипак, задовољно Вратити се с пута кроз вечно пространство Колевци свог бола и радости, вољно, Да осете живот без тупе празнине, Без очаја пусте самоће, где гине Осећања чудног земно величанство, И да кратку радост за дуг бол исцрпе.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Очувао нас, боже, кратке жлице и дубока лонца, дуге луке и мотике тупе; косе љенице и траве бјелице; барловачке травице и босиљевачке арлице!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Аћим завија нову цигару и љути се на тупе прсте што дрхте и просипају дуван. — У туђим санкама? — Изненада сам и пошао Служба.. Знам да сте у великом послу.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
се на свијетла крила, распали се пламом бесмртности, скини мене са очих мојијех непрозрачну смртности завјесу, тупе моје отргни погледе од метежа овог ништожнога, уведи их у поља блажена, у творењем освештаном храму, - да опширну
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Попушта зажареност на лицу и спарушена врелина на уснама. Грижње се ућутавају, јетка осјећања тупе. Јењава грч хтијења, мекшају обриси насушнога. Мјерило за биједе свакидашњице у нашим рукама наочиглед расте.
Краков, Станислав - КРИЛА
Омичу се и звече копите коња... — Остављају нас саме... топови одилазе... И у том тренутку се осећање не страха већ тупе туге разли по њима.
Петровић, Растко - АФРИКА
Све што има тог тренутка то је његов беспримерни „тупе“ и тај глас шаржиран као какав револвер. Послушао, без речи, чак насмешено, да би се извинили, они су одмах на ногама.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
А друго — нисам ли кћи Венеције? А Венецијанцима су ствари такове, Као: поштење, савест, правичност, Простоте тупе празна изрека.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
неосећне, лежаке и тежаке, с нечим одбијене с добра првог завичаја, врсне и неваљале, за се ни за другога, речевите и тупе. Има луђе од луђега. Мач над мачу. Од злочеста по злочестији.