Јакшић, Ђура - ПРОЗА
после тога наслонисте празну лубању на хладан камен вашега гроба и горко плакасте, а глас вам по немом гробљу немило и тупо хујаше, кâ оно јек од тупе мотике што по утроби новоископанога гроба рије...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Рана, коју је био добио на паради, болела га је још, као што ударац, пљоштимице, боли, тупо. Кроз завој, на темену, црвенела се још усирена крв.
Госпожа Евдокија се насмеја на то, мукло, не као њена ћерка, сребрно, него тупо, као кад грлице гучу. Капетан је, каже, сасвим други човек, него Божич.
Лупила би о црвену цигљу патоса. То је онда одјекивало, тупо, као ударци неког бубња. Павле је ћутао и посматрао, унезверено, животињу. Ветеринар се, међутим, био као променио.
Његова дугмад, сребрна, у два реда, светлуцала су, тупо. У црнини, оковратника, Павлово лице чинило се као од злата, са брцима, и увојцима косе, боје старог злата.
Павлови кораци, у чизми, тупо су одјекивали на поду од липовог дрвета, као да неко лупа на капији. Август месец, те године, у Кијеву, и изнад
Он је, као изгубљен, обилазио избе, у тој кући. У њој није било никога и његови су кораци, на поду, дрвеном, тупо, одјекивали. Као да, са њим, још неко хода по кући, али тај други, увек у другој просторији.
дана, у својој црној униформи, а уморан у лицу, сав као сагорео, а рука му је дрхтала, док је папире на столу гужвао. Тупо, неким гласом, као из гроба, прекиде Павлово причање, и запита капетана: Да ли је у аустријској војсци учио о
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
надај се одговору Надај се само чворузи Или другом носу или трећем оку Или ко зна чему ДВА БЕЛУТКА Гледају се тупо Гледају се два белутка Две бонбоне јуче На језику вечности Две камене сузе данас На трепавици незнани Две муве песка
глухоте Две веселе јамице сутра На образима дана Две жртве једне ситне шале Неслане шале без шаљивца Гледају се тупо Сапима се хладним гледају Говоре из трбуха Говоре у
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СВИ (престрављени): Он? НОВАКОВИЋ: Он! СВИ (узнемирени су и гледају се тупо међу собом). НОВАКОВИЋ (преврће карту у руци и размишља. Најзад одлучи): Нека уђе. АНА (оде).
Црњански, Милош - Сеобе 1
По разбацаном сену лежали су му људи, крај коња који су ударали, тупо, копитом у земљу, у сну. Пси, окупљени зачуђено и задивљено око њега, јер је бдио, дахтали су од жеђи и глади,
„Да ме не држе за блудника“, помисли – „да нису дочули што“, мишљаше – загледан тупо у дрвени звоник и воћке у дворишту.
Земља је била толико тврда од суше, да се коњски топот чуо тупо, као при прелазу преко неког моста. Кас и непрекидну промену ногу коњских имао је да гледа до сутра, уз вампирско
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Хоћете да напишем нешто само за вас? Видите, нисте ни приметили како упловљавате у тупо, средовечно доба. Стигло вас је преко ноћи, прешло преко првих златних мостова у вилици и бора на врану.
неба и паркета читаву једну вечност, а можда и дуже од тога, све док му се прсти сами од себе не растворише а он тупо паде на струњачу пред девојчине ноге. СЕЗОНА ЛОВА НА ЗЕЧЕВЕ Клуб књижевника, 0.45 ч.
Дете је тупо зурило жваћући комад меса. Али, сада је била ту! У његовом рејону. И могла је да га гледа до миле воле.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Осушени, трули пањ некадашње трешње призива у памет цео један живот: Стајао је, тај пањ, тупо усамљен, ољуштен, али ја сам увијек умјесто њега гледао родну стару трешњу и у њеним гранама понекад брижна једа,
Милићевић, Вук - Беспуће
— Убио! — тупо и из дубине, с невјероватном тешкоћом у изговарању, каза она. Он осјети сву страхоту те, тако казане ријечи; он је у
и ишчезнули многи други, и однијети за собом и успомене и слике и ријечи, а живот ће протјецати поново једнолично и тупо.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— ’Аџике мори! Што? — Али се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме неодлучно. Затим баци капу, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми у сусрет. — А ја те, брате Косто...
То беше она! Кркљање тупо, тешко, ретко и мучно извијаше се из њених груди које се и не мицаху. Кад уђох и назвах: „Добро вече!
— Што не береш? — чух иза мене глас мек, дрхтав и врео. Сав се запалих, али ипак нећу да се окренем, већ одговарам тупо: — Па шта ћу, кад ти за мене радиш? — И окретох се. Више мене она, Ленка, стоји. Чека да се ја осмехнем, па онда она.
Закла ју сина јединца. И тако из дубине, тупо, оштро, поче целу песму: како је, кад је заклао Јована, оца његова нагнао да га пече.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
С магаретом пилићи, с крушке коза мјауче, а дјечица никако да буквицу науче. Кашље сова с цјепала, кашље тупо дремљиво. Плесниви су хљепчићи, у кући је мемљиво. Крцка мачак орахе под зовицом цвјеталом.
Болан сутон - а равница. Глас је сваки тужбалица. Тмурним смиљем депресија из низије тупо зија. (Благ предео завичаја плане сенком од очаја.) Нигде мира нити Куће а Мошти су путујуће.
(„Субота“ - чујмо „мори ме туга“. Скрушено, шумно „пролази спровод“.) - Зев би да зевне, јабуко творбе, тупо, широко. Пригрли, душо, окрајке певне. Скрајни се, бреже, покриј се, смокво.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
7 Са рудничког виса, по суморној ноћи, Мртвачки се спровод полагано слази, Тупо звони добош у немој самоћи, Два и два се крећу по узаној стази.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Нема слика траје извесно време.) АГАТОН (запрепашћен утиском који је учинила његова лаж, клоне и тупо гледа час Симку час осталу породицу. Најзад резигнирано диже руке): Е, сад сам удесио ствар!...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— и показа ми руком у правцу неких шупа, испод којих су зјапиле топовске цеви. Моје су ципеле тупо одјекивале према лупи поткованих војничких чизама.
Мало погурени, враћали су се у строј, гледајући тупо преда се. Остали су застрашено посматрали сцену. А сутрадан, на маршу, возари су на сваком застанку брисали очи и
Њега су године придавиле и већ немоћан, а ваљда и сит живота, гледао је тупо преда се... У суседном дворишту остављени пси жалосно су завијали.
— Где је командант батаљона? — Право, па десно... Изворац, води господина наредника. Тупо одјекује звек мојих мамуза по мекој и љигавој земљи која заудара на неку устајалу тињу.
готово изнад глава и са лудачким налетом рину гвожђурија иза наших леђа, разбацујући огромне бусенове, који су после тупо тапкали по земљи. Разрогаченим очима гледамо свеже рупе где би се и цела кола могла сместити.
У сличној ситуацији треба нешто говорити, нешто рећи, али ми смо сви у истом положају осуђених на смрт. Намрштено и тупо гледамо преда се и очекујемо нову команду, или смрт. — По пет разорном!...
— Јеси ли рањен? Гледао нас је тупо, не говорећи ништа, а вилице му се тресле. Један остаде да га опипа, а ми на ивици заклона устукнусмо пред мучним и
Неко предложи да се вратимо у бивак на Бањици. Варош се била испразнила. Копите коње одјекивале су тупо у мрачној и пустој ноћи. Сутрадан је командант издао заповест да се нико не удаљава из бивака.
Онда званичним гласом, у име команданта дивизије, наредих да се одмах врате. Али они су ме гледали тупо, као да не разумеју шта им говорим.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
На последњем камену стаде и погледа пред собом тупо, несвесно, као што гледа болесник у врућици. Дуваше оштар, влажан ветар, и она подиже обе руке, па махну њима преко
— А, ти ли си?! Врисну полицајац и замахну камџијом. Гојко само гледа тупо и несвесно заплашеним очима, на лицу му још јаче запечаћено горко страдање, и кад писар подиже руку с камџијом, и он
па приђе к прозорима те их отвори, погледајући узгред Гојка, који стајаше снужден, збуњен, гледајући тупо како Друг отвара прозоре и како споља јурну хладан, оштар ваздух. — Шта радиш ово, за име Бога!
Лекар приђе болеснику, који гледаше тупо, укоченим очима и дисаше тешко. — Чудна грозница!... рече лекар, прегледавши га. Уосталом, за сад само то...
Јаднице моја, ти опет страдаш?... дочека је мати са сузама и зачуђеним погледом. Љубица само крену очима бесмислено, тупо, уморно, као да је се ништа више не тиче овај свет и уздахну дубоко... — Осећало је срце моје да ти велику муку мучиш.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Лилија, или Орфеја Монтевердијева, са оном звонком, меланхолијом којом се завршава ренесанса, мене је то глупо и тупо, као из бурета öе, доводило до очајања. Ох, на крају је све навика, а дно је сваке навике једно ужасно лудило.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— упитам. — Можда — одговори онај на исти начин. — А шта ти мислиш? — упитам. Он ме погледа тупо, безизразно, слеже раменима и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Некакво зелено, необично бледило прели се преко Љубишина лица, заигра му усна, па онда га обли руменило, и он тупо, несвесно климну главом.
На суду чича Пера беше миран као јагње. Она живахна светлост његових очију беше утуљена, и он гледаше тупо и нејасно у лице судијама, не разумевајући шта се од њега збива.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ПАВКА (очајна): Јевреме, дућан! СРЕТА: Газда-Јевреме, поправљај ситуацију! ЈЕВРЕМ (збуњено и тупо посматра све редом, он никог не чује и никог не разуме и најзад очајно узвикне): Доле влада! СВИ: Доле!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Но то је било само кратко време, Не постадосмо туђи једно другом, И гледасмо се у ћутању дугом Тупо, ко сито дете шећерлеме.
А сад полако тече ово време, Постасмо тако туђи једно другом, И гледамо се у ћутању дугом Тупо, ко сито дете шећерлеме.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Почеше тупо шуштећи и секући воду да се преливају старе меџедије, дубле, и меке ћошалије, већ зарђале, полузелене. — На, на! Све!.
Опет га обузе страх, опет малакса, осети неко кркљање, тупо, тешко, као неко дављење самога себе... Сам је Арса морао у узенгије да му умеће ноге, јер се он једва држао о јабуку
до само шуштање хаљина, силно ударање пете о земљу, о под, да би јаче налегле чизме на ногу, и оно, после спавања, тупо, кратко кашљање. Слуга стоји на прагу од кујне, теменом се одупревши о подвратник, леђима јако прибивши се о праг.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Памти, тада кад је остао сам у његовој соби, онај страх је затиснуо прозоре, крцкале су греде, нешто је тупо лупило у прозор и одбило се, мислио је на Луку Дошљака што је имао да скапа у врбаку поред Мораве; онда је оно опет
лупило у прозор и одбило се, мислио је на Луку Дошљака што је имао да скапа у врбаку поред Мораве; онда је оно опет тупо лупило у прозор, видео је да је то ласта, и први пут је била ласта, пијукнула је разљућено и жалосно, а у великом
Без иједне Мисли клекла је уз камен. Чула је шум калуђерових опанака што су се губили иза стубова, и тупо, једва чујно капање воска по црвенкастој полутмини.
Сад ме старост стигла, ти си млађи, па нека Ти је са срећом.“ Људи су занемело слушали. Аћимове речи су тупо одјекивале у ТИШИНИ прљавој од дуванског дима и испаравања снега што се топио на опанцима и гуњевима.
— Сутра о томе. данас нећу о пословима да говорим — види само сина како с главом међу длановима тупо, изгубљено зури у пачиће. Аћим заустави кобилу, умуче звонко трескање потковица о калдрму. Ђорђе не диже очи.
у женским недрима; сва друга нису постојала, недра су само њена, топла и влажна, а њему је зима, брада му подрхтава, тупо и гњецаво сударају се вилице, први пут он хвата дна бледа месеца што никад нису престала да се грле, и јурну руком у
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Но то је било само кратко време; Па постадосмо туђи једно другом; И гледасмо се у ћутању дугом, Тупо, к'о сито дете шећерлеме.
А сад полако тече ово време; Постасмо тако туђи једно другом; И гледамо се у ћутању дугом Тупо, к'о сито дете шећерлеме. М.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Тамо, у том огледалу, испрсканом милионима ситних црних пега клатило се нешто у магли, зацрвенело, тршаво, тупо. Загледам боље и познам своју нову машну на завезивање, искривљену, развезану, пијану.
Па његова огромна леђа замакоше иза зида. А ја побегох ка Дриму па се тупо загледах у мутну, као орање, воду. Скроз мокре врбе на обали, сасвим нагнуте над реком, цедиле су се као да плачу, док
Отишао сам и провео тамо једно сасвим кратко време, тупо гледајући у кишом испрани крст, на коме се ни половина слова није била одржала, и у земљу покривену скоро већ осушеном
— Па лепо, је л’ ово поштено? — Ама шта то уради, човече? — Па ти ми санћим галантира, па ево шта се уради: тупо к’о, ђаво, виђи сам. — Па добро, јеси клапуњ’о?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
На представама, између чинова, кашљале су дубоким, прсним кашљем зурећи тупо у једну непостојећу тачку пред собом, опустивши лица да се одморе и оспособе за нове осмијехе и нове озарености,
А што утјешно има за нас у томе? Не, наше свјесно биће то не разумије. Оно је тупо себично у својој окатости. Само тражи храну за се, а не пита одакле се та храна накупља, на каквим се незнаним
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Скидај пушку да се јуначки убијемо! Он готово несвесно скиде пушку и тупо ме загледа, не говорећи ни речи. — Удри! — викнух му и подигох своју пушку; подиже и он. — Удри, бре, јуначе!
Краков, Станислав - КРИЛА
је под каменом у води, и сигурно је хтео извадити рака, када се одједном иза стене тешки кундак спусти, и нешто тупо пуче. Устављени војници се подигоше, и почеше скакати са камена на камен. Вода је весело носила голо мршаво тело.
Вичу нешто. Мија чује куршуме како звижде, кидају дрво на огради, тупо пробијају меке зидове кућа, али не види никога да пада. Само се једна огромна леђа, нарасла од ранца, одигла од земље.
Опет. Још једна. Земља их засу. Грање више њих је било покидано, а комађе гвожђа је тупо кишило по подераним џаковима. Телефон је сав разбијен и бачен у страну... — Мајчице божја, мајчице божја...
Око лица му се сплела дуга плава брада. На отвореним вратима су стајали стражари, и тупо се погледали преко натакнутих бајонета. А судија, студент—потпоручник, питао се: — Зашто, зашто људе убијати?
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ћу те бацит, матору, Па нека палац точка гвозденог Осушена ти ребра премеће Све донде док се може слушати Крцкање тупо тврде коштури, Да силу познаш слуге царева!... СТАНА: Ха, ха, ха!... И то ће бити сила врапчија! Разорит само!...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Војин се наслонио на врата земунице, забио руке у џепове и гледао некуд тупо у даљину. И ја сам био љут, те сам ушао у земуницу и легао на пољски кревет.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Улицама пустим густи снег се слаже, Изнад кућа дршће лик туге и страха, А градом препуним самртнога даха Одјекује тупо бат туђинске страже.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Трепери жалосно грање над главом Ниобе плачне, Што тупо преда се гледа, без искре надежде зрачне, И самрт суморну кличе И онда кад хладни север опусти зелену гору, И онда
“ Са рудничког виса, по суморној ноћи, Мртвачки се спровод полагано слази. Тупо звони добош у немој самоћи, Два и два се крећу по узаној стази.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Можда им због тога изгледам пркосан. Али у њима као да су утрнули осећања и сазнање. Једни су гледали тупо преда се, док су други лежали затворених очију, напорно дисали, отварајући уста при сваком удисају.
Пословни свет је промицао и не гледајући нас. Беспосличари су зијали тупо у коње и топове. Млади парови су весело ћеретали. Сваки по свом послу. Ми у смрт, они на весеље.