Црњански, Милош - Сеобе 2
Павле се тако сећао и тог одласка из Вијене, и од Божичке, само као неког преноћишта у трактиру, тупог удара копита пред вратима, пред колима, која чекају.
Уплашене од људског бата, непознатих путника, и тупог удара копита пред кућама, кучке су се сакривале под кола, међу точковима. Њихов лавеж није престајао, све до одласка.
Ана није била навикла, осим кад су се љубили, да те очи, такве, види. Било је у њима нечег тупог, као да Ђурђе присуствује некој сахрани, у фамилији. Његов поглед био је мрачан и тврд, у својој црнини.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ћутаху, после тупог звука звона и ослушкиваху. Месечина је била осветлила велике куће пред црквом, кровове и зидове, доњи део града, па