Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Дад ми амо мача од бабајка, Да протерам одмах Турадију, Да избавим јадницу Србију.“ Пламенога мача он доита — Ал' га опет на земљицу ита!
Нас је двеста, а њи десетина, Де сад 'вако држ'те Каурина.“ Тако Мујо рабри Турадију, Па ободе суру бедевију И ускочи силан у торину, Те учини јуриш на старину.
„Сложно, Турци, глете у менена, Нико нама не уграби плена!“ Селим крабри Турадију младу, Па на дочек тура у параду. Али викну јунак из горице: „Држ' те, браћо, Турке изелице!