Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
до 1832 (Нова пјесна црногорска о војни Русах и Тураках почетној у 1828-ом году, Мали Радојица, Бој на Мартиниће г. 1832, Бјелице, Кавајка).
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
другах, па у Дугу с четом западнули, дочекали карван од Никшићах; покољи се на друм са Турцима, четрнаест посјеци Тураках и узми им седамдесет коњах и двије три ухвати робиње.
Срећа се је стара пробудила: у Каруче, на крају Црмнице, од петнаест хиљадах Тураках не пуштише жива ниједнога; и данас је побјено мраморје дивне славе Црнојевић-кнеза. Бог да прости Урошеву душу!
Ја ћу почет, када други неће. Стотина се скупило главарах, нас Тураках и Црногорацах. Ја знам дивно што смо окупљени: да миримо крви међусобне.
Бранковића; но сви пали један код другога, пјевајући и Турке бијући, а тројица само претекоше под гомиле мртвијех Тураках — рањене их Турци прегазили. Дивне смрти, просто им млијеко! Јунацима Бог ће учинити спомен души а прекаду гробу!
Тужи млада ђевера Андрију, мила сина Милоњића Бана, који му је ланих погинуо од Тураках у Дугу крваву. Па се снахи не дао острићи: жалије му снахин в'јенац било него главу свог сина Андрије.
Страшно л' бјеше једном погледати: дим те црни бјеше приклопио, сто хиљадах притисло Тураках, око тебе пушке грмијаху, фриштијаху хиљаде момаках а гракаху на јата вранови.
Како чусмо што би на Цетињу, покласмо се с нашијем Турцима. Дан и ноћ је поклање трајало: бјеше пуна Црмница Тураках, десечара, аге, изјелице. Мало ко нам у помоћи дође; и ми смо ти грдно изгинули, половина у бој погибосмо.