Употреба речи турим у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Кад сам већ сâм мицао, угледам да она има даму, турим је на крајно поље и покријем је још једним каменом, као што се то чини с дамом. — Ви опет имате даму! — рекох јој.

Осетих да сав горим и да она тешко дише. Прибрах се. Несрећниче, шта радиш? Скочим нагло са столице и турим руке у шпагове. Ваљало је почети ма какав индиферентан разговор. Ја извадим духанкесу. — Извол'те на поклон!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

16. Ој ви губо, губо гадна На српскоме телу дивну! Да л' имена ваша јадна Да у песму турим кивну? Да вам (с') светим, да вас смлавим? Но заш песме да скрнавим? 17.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Незнам, господине, ни читати ни писати! — Хм! Дакле не знаш? А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?! — Како да нијесмо чули, господине!? Чули смо све.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Кад Тимочани дигоше буну, ја пожурих њима да књазу на подвољак пијавицу турим. Беше кратко, али жестоко. У Тој буни нисам желео да постанем војвода. Распричао сам се, а жалост ме салеће.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

љутије', црљеније' паприка, закључам врата на соби, намакнем капке на пенџере, па онда, како се вуруна споља ложи, турим оне паприке и пробијем пет-шест лончића на вуруни, затворим је сачом а и тутунлук подобро зашушкам да дим не пролази.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности