Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Отац ми је причао: кад су Немци хтели војну на Турке да подигну, слали су му прокламације те је он бацао кроз прозор у џамије ваљевске, но Турци не поплаше се, него кад
и са њима некакав господин Мијушко, донесу нешто барута и један добош, и кажу ми да и’ је цар послао да се дижемо на Турке, да и’ тучемо и гонимо, док и велика војска не пређе.
мени говорити: ,Цар је мене послао к теби да ти које највредније људе знаш позовеш, да се дигну да вароши палимо и Турке бијемо.
То је било на наш Чисти понедељник 1788. године [28. фебруара]. „Ми смо гонили Турке до Чачка — прича даље мој отац — наша је војска била из саме ваљевске нахије.
Код Чачка Турци нас добро дочекају и убију нам 27 добри’ момака, но ми опет и Чачане и Ваљевце (Турке) растерамо и сав Чачак попалимо; потом вратимо се у Ваљево.
— ,Па шта сте тамо радили; и како с Турцима стојите?’ — Ја кажем да смо све добро радили, да смо Турке све отерали из Палежа и Уба и да смо Ваљево и Чачак попалили. — ,А ко вас на то све наговори и подиже?
Мијушко: ,Ваше Величество... Ваше Величество... ја сам шнајдер! — па сам видно војску где се спрема на Турке, па сам узео нешто барута и један добош и отишао сам кнезу Алекси те кренуо народ и Турке растерали.
војску где се спрема на Турке, па сам узео нешто барута и један добош и отишао сам кнезу Алекси те кренуо народ и Турке растерали.’ Цар нешто рече немачки — а он се поклони па оде.
’ Цар нешто рече немачки — а он се поклони па оде. „Потом цар Јосиф окрете се к мени и упита: ,Кад сте истерали Турке из Палежа, Уба, Чачка и Ваљева, куда сте и’ отерали?
Шанац и логор на Кличевцу доцније основан је. У та времена и Коча доле око Мораве подигне чете и Турке почне тући, зато и сада Моравци зову оно време „Кочином Крајином” а за ћесара Јосифа рат ништа не знаду него мисле да
” Кнезови на то сви сложно одговоре: да они то не смеду народу казати, јербо ће и̓ народ побити камењем, — и да би Турке већма уплашили, придаду, да ће они (кнезови) морати у Немачку од народа бегати, ако са таквим гласом пођу у вилајет.
па покупе и обуку најречитије кметове у најсиромашније хаљине, учине скупштину, пригласе и неке поштене житеље Турке и дођу на мешћему пак викну на зулум, напишу прошеније у ком опишу сав зулум и да га сиротиња не може више да трпи, но
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он беше мало необичан Турчин. Црнобарци су познавали Турке као бесне и надувене. Крушка не беше такав. Он беше, може се рећи, више пријатан но непријатан, више благ но суров,
О њему су причали страшне приче. Кажу да он има једну лађицу. На тој лађици он превози, махом Турке, преко Дрине... Возио је само ноћу. Је ли видео да је Турчин богат — онда тај није стигао на другу обалу.
— виче одушевљени Заврзан. — Јесте готови? — пита харамбаша. — Јесмо. — Онда полази! — А зар ћемо Турке оставити овако, на путу?... Зар их њећемо мало склопити? — упита Јовица. — Таман! — рече Заврзан.
Почев од кмета и попа, била је то једна душа. Само сам ја одвајао сву да. Моја је душа волела само вас, Турке, па су ме због тога сви мрзели. Ако двојица разговарају, па ме смотре да им се прику чујем, они ућуте.
Зар је једна прича из тога доба како чак и саме бабе бију Турке! Од многих ево вам једне: Бахне Турчин у кућу попа Теше из Бадовинаца. Код куће не беше никог сем његове попадије.
Шта мисле ти људи?... Нека се они, брате, играју са својим главама, а не с нашим!... Мрзе Турке!... Па, лепо, нико их и не воли!... Ко их волио, у кући му били!...
Још ће која чета требати... Србија се побунила, сад бију Турке. Он с четом оде на Јадар, да Турке причекује. Станко баци капу увис. — Господе!... Хвала ти на твоме дару!... Ногићу!
Још ће која чета требати... Србија се побунила, сад бију Турке. Он с четом оде на Јадар, да Турке причекује. Станко баци капу увис. — Господе!... Хвала ти на твоме дару!... Ногићу!... Ево ти чете!...
Станко назва бога и приђе им руци. Они се изљубише сви с њим. — Шта радите? — упита он. — Очекујемо Турке... Баш добро што те Дева нађе! — рече поп. — Све ми се чини да ћемо ми данас почети окршај... — Дај боже!
— Дај боже! — рече Катић. — А тебе позвасмо да се договоримо. Да ли је боље сачекати Турке овде или им изићи у пресрет? — Мени је свеједно — рече Станко. — Ја мислим да им изиђемо у пресрет — рече поп Милоје.
Дођоше средини бусије... Као да се земља проломи. Један плотун порази Турке као гром. Стадоше као укопани... Станко се прибра. Као да му неко шану шта треба да ради...
Турчин се не може маћи. Они га нападоше ножевима, секући му руке и ноге. Станко се умешао међу Турке па руши... За тренут ока друм поста касапница... Главе се ваљаху по друму као бундеве кад им вреже сасуше...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Или да их пусте у далеку Росију, или да се врате у Турке. Али неће у јобађе и неће у наполичаре. Толико је био задовољан, оним што Гарсулију рече, да је мало фалило па да, по
Кад су требали да на Турке крену. Народ зато верује Василију! Кајзерлинг на то дрекну, љутито, да том човеку, обешењаку, није доста, што се
О госпожама се не говори, кад се остављају, ружно. Ћути се. Одоше, каже, из Сервије, јер неће у Турке. Иду из Аустрије, која даје племство, за курварство. Неће да буде племић, међу таквим племићима.
Као чопор курјака пратила је Турке при повлачењу од Будима. Кости су се људске белеле, њиховим трагом, педесет година.
Не трпи лаж вијенску, свет хришћански, који није хришћански, не трпи ни Турке у својој Мачви, а плаче за својом Сервијом, коју више, откад се и из Срема иселише, и не види. Па шта?
Црна, масна. Сух штап да у њу засадиш, кажу, проклијао би. Била је, међутим, пуста. Дрхтала је још од успомене на Турке и Татаре. Понегде само понека шумица. Понека речица. Понеко брдашце.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Национално осећање је било увек живо код њих као и код Херцеговаца. После пада Босне и Србије под Турке, прошло је 1530. год.
Као што нису имали народних осећања, тако их није ништа трајно везивало ни за Турке. Они су једино знали за верско осећање и за идеју да они чине виши друштвени ред.
Међу западним Јужним Словенима су мухамедански Динарци, прихвативши ислам и угледајући се на Турке, највише захваћени „турцизмом“.
Истакли смо да су себе сматрали за праве или „хак Турке“, за најбоље припаднике вере и за једине судије православљу свога калифе. Кад су се Срби у Шумадији 1804. год.
Најпре су му ломили руке и ноге, затим су му вадили очи. Витешки хајдуци нису одмах убијали заробљене Турке. Опраштали су им живот да би могли причати о њихоВим делима: „Не лажи, кажи истину о ономе што се десило, а ја ти
ћефу. Неки од имућнијих се у господству угледају на Турке. Други имају турску господарску ћуд и тиранске навике господара и насилника. Ово се показивало и после ослобођења 1912.
који су се више или мање изједначили с Арбанасима, Грцима или Турцима, не рачунајући оне који су сасвим преобраћени у Турке, Грке или Арбанасе и који, према томе, не припадају више Јужним Словенима.
у Лукову дримколском певају „кралске“ песме о Косову и о „цар-Лазару“ и знају да је са њима хришћанство потпало под Турке. Интересантно је да певају једну песму о Високом Стефану, како се надмеће с Бајазитом у хваљењу вера.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Па и таквих који су се крвили код Београда и Гроцке, па чак и оних што су, пре скоро тридесет година, секли Турке, код Варадина, и Темишвара, под заставом принца Евгенија Савојског.
Иначе, поверова се, најпосле, у целом полку да не иду на Турке, као пре, те им се земља којој су ишли, учини, збиља, тајанствена и незнана. Наступила је тада дубока потиштеност.
Успаљен и избезумљен, дочекао је као глас с неба вест, у почетку јесени, да се припрема напад на Турке и да ће Принцеза путовати у Темишвар.
који је сву своју децу, браћу, родбину, и сва своја кумства и познанства терао у аустријску војску која је потискивала Турке, имао је у младости чак и леп живот у тој војсци.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁸⁹ Овај чудан обичај Тројановић објашњава овако: „Сви Срби сматрају Турке за нечисте зато и ђаволи неће њима као својима ништа да науде.
⁵⁰ Марко је страх и трепет за Турке и уопште за све насилнике, он је нада и узданица свих немоћних, обесправљених и понижених.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— А не рекох ли ја да нијесу исто што и Турци! — рече стари Мргуд. — Толико ми јада, што ви ћасте тако лако изгонити Турке из шанаца!
А Долћи да је одговорио: „Ја не тражим ништа за себе, него за владику црногорскога, чији народ вазда устаје на Турке, кад ви с Турском заратите!“ На то Потемкин заповједи да се смјеста прогнају из Русије и владика и Долћи!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
државне границе но и на верске разлике, »колико грчке цркве, толико и латинске сљедоватеље, не искључавајући ни саме Турке Бошњаке и Ерцеговце, будући да закон и вера може се променити, а род и језик никада«.
Он је сатирично опевао омладинског песника разбарушене Косе који је сав свој духовни живот свео на мржњу на Турке и љубав за алкохол: Старо, срећно доба, тебе многи жале, Либералне твоје битке и скандале, Кад је песник српски дар
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Кликну старац, мило му бејаше, Па овако даље бесеђаше: „Та ја и он кâ браћа смо били, Заједно смо некад Турке били.
За једнога боја жестокога Беше муке доста за свакога, Свак чињаше колико могаше, И пред собом Турке разгоњаше. Ја од чете бејах понајпрви, А вас црвен од турачке крви, Кад гле на ме једне јуначине Као какве мутне
Гласник оде: „Бог то један знаде, А ја само да њега нестаде. Синоћ јунак кâ и увек оде Да уходи Турке украј воде, Одмах затим Турци ударише, И зачас нас љуто нагрдише.
“ И цела се веће војска крену — Већ стигоше у гору зелену, Већ стигоше, већ и замакоше — Мало прође — већ Турке сретоше: Поцикташе те пушке танане, А зајеча гора на све стране, Огањ суну, и до беле зоре Много срце турачко
око срца зима, Јер све даље Србаљ преотима, Понајдаље Гојкови коњици, Та јесу ти красни убојници: Поломише, Турке замрсише, За срце им војску ухватише, Па је на све размахују стране — То опази Арслан Сулејмане, Гледну Руста,
Откуд — како — једва ко запита, Свако скочи, пред Турке похита, Сретосмо се, па се покрвисмо, Изгибосмо, љуто с' изранисмо, Без ране нас не оста једнога, Сваки братски
Побисмо се и Турке узбисмо, Што могосмо, оно одбранисмо, Али Цвету, али злато твоје, Уграби нам пусти Радивоје, Проклет да је, догод
“ Глени Турке — већ су близу горе, Већ веселе започеше зборе: „Јала, кардаш!“ — тако један кликну, Ал' из горе танка пушка цикну,
“ Тако зборе, пушке потпрашују, И на Турке мрко погледују. За кам један запао и Милун, Украј њега Фатима дјевојка, Она гледа доље низ стијене, Види Турке е
За кам један запао и Милун, Украј њега Фатима дјевојка, Она гледа доље низ стијене, Види Турке е коње сјахују, И на јуриш спремају се живо, И ево их, већ се опремише, Већ се крећу, већ се приближују, Међ
хтјеше да освоје, Ма их Срби наблизу пустише, Па узеше на то око бистро, Ког смислише, оног покосише, За час тињи Турке замрсише, Сломише их низ тврдо стијење Једном ватром, брате, кâ никога.
Тако други — тако трећи јуриш — Код четвртог бјеше муке више, Али и сад Срби одољеше, И крваво Турке сакрхаше. Јуриш пети — јао какав ти је!
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
краљевствам и провинцијам живу, разумевам колико грчке цркве, толико и латинске следоватеље, не искључавајући ни саме Турке, Бошњаке и (Х)ерцеговце, будући да закон и вера може се променити, а род и језик никада.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Сви би билн поватани, али Голи Син врати се натраг, улети међ Турке и самог великог везира убије. На то они дођу у замешатељство, а наши се охрабре и све до једног потуку.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Пошто се упалише светла почех да дајем заповеди: гласници у Неродимље! бродови на Турке! и гозба по дворанам нек почне!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ако би та шифра, случајно, изостала, Турке би у Сегедину сачекала чорба од чварака, а у вагоне би им се корпама убацивала сланина.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
КНЕЗ ЈАНКО Би, Рогане, грдна разговора! Да ли не знаш Турке од Никшићах? У малу се длаку не искласмо, да пâс пасу довијек кажује за крваво наше саставање.
Ема кад чух е оде у Турке, већ куд камо не би размицања, но за њима у поточ пођосмо. На Симуњи¹ стигосмо сватове, те убисмо обадва Алића, а
На Симуњи¹ стигосмо сватове, те убисмо обадва Алића, а кроз Турке несрећну невјесту. Ту смо грдно образ оцрнили и од Бога дио изгубили. КНЕЗ ЈАНКО Боже драги, чудна договора!
Бијесна се братства истурчила; Тек домаће нападнемо Турке, свој својега никад пуштат неће; разлучи се земља на племена, крвава се исклати племена, враг ђаволу доћи у
Приђе си им с коца утекао,¹ дабогда им скапâ на ченгеле! Жалиш нешто, а не знаш што жалиш; с Турцма ратиш, а Турке својакаш, домаћима тобож да с' умилиш, а једнако, немој се варати!
Него хајте, од земље главари, међу собом да начин видимо и смиримо двије породице, Велестовце и Турке ћеклићке, па Бајице и братство Алиће, — да радимо да их помиримо ал' од мира вјеру ухватимо.
пријекором, траг да му се по прсту кажује кâ невјерној кући Бранковића; но сви пали један код другога, пјевајући и Турке бијући, а тројица само претекоше под гомиле мртвијех Тураках — рањене их Турци прегазили.
Иза тмине и сунце огрије: пред вечер се над тобом изведри, Турке мртве по тебе бројасмо, погодит се нигда нè могâсмо око броја, колико их бјеше.
Сад те виђу на твојега Ждрала ђе разгониш код шатора Турке. Што ће бити, ко ће угодити? Срб и Турчин не слаже се нигда, но ће приђе море ослачати.
Јуначкога не знају поштења, а не би се вукли за Турцима. Мрзни су ми они него Турци, а ни мислим за њих ни за Турке. Бадава се инате с Турцима кад им лижу, кâ пашчад, сахане!
СЕСТРА БАТРИЋЕВА Куда си ми улетио, мој соколе, од дивнога јата твога, брате рано? Да л' невјерне не зна Турке, Бог их клео! е ће тебе преварити? дивна главо! Мој свијете изгубљени, сунце брате! моје ране без пребола, рано љута!
КНЕЗ РОГАН Осамдесет већ имам годинах; сто путах сам гледâ Црногорце, гледâ Турке, а гледâ Латине — младе главе онакве не виђах! ВУК ТОМАНОВИЋ У ове се горе нигда није онаквога младета дизало.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” У то исто време чује се по свој Албанији да је Стефан Мали с Черногорци Турке, који су на њих пошли били, разбио; и много се о њему говораше и казиваше.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
“ „Фра-Јерица (1631, † 1652, †† 1710). Наодија се у Котарима кадно сердари Јанковић и Накић прогнаше Турке... Млого је поднија у бигству, а још више од злих и коварних људих, који га напаствоваше за ники велики грих, за шта
војску, па под шатором очати свету мису, као што њекада чињаше фра-Иван Капиштран и Шурић дон-Стипан, прије него би на Турке јуришали. („Писме“ о тијем двама јунацима, „како их спивао фра-Качић“, слушао је Бакоња више пута од Лиса.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Друга је клима тамо. Они мисле да је наше одело турско, а, знате већ, Турке нико на свету не вољи“, правдао га он. — „А за што ће да изучи тамо?
гази по блату и живи у мраку, и једе хлеб са софри на којима су некад хајдуци урезивали своју жетву, истим ножем клали Турке и секли хлеб али... његово је то. Аћимов је он син. Његова крв и страст. Нека отац и живи у заблудама сељачким.
Био им је старешина, али је свим Преровцима који су полазили за њим он оштрио сечива за Турке. Скупљали се у заранке.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Није марио што за великог брата обавља непријатне послове: где Милош неће, иде Јован. Ако у невреме треба напасти Турке, замисао је Милошева, дело Јованово. Онда је хајдук.
пуцају обручи паклене ватре, јер Баш-Челик, страховит, баца камаре пламена и при том личи баш на Турчина, на све Турке који су икада постојали.
Змај је био пробуђен иако је његов бес још био више хладан него врео: гонио је Турке јер су Турци гањали Србе. Непријатељи су му били Турци најамници, јаничари, крџалије; не и турски живаљ.
Оних месеци пред буну када је Карађорђе, први, почео из потаје да пресреће Турке и да их тамани а онда охрабрио и друге да исто чине, Добрачи то није сметало. Напротив.
крај песме и, по муку у којем је постојао само његов глас, знао да је освојио и те моћне, наједном омекле и осветљене Турке. Песма је престала, ћутање се затезало од многих узнемирености а онда је наишао узвик: — Лажеш! Мук се згуснуо.
Убрзо је стекао још једно искуство. Било је то 1810, после боја код Лознице. Устаници су једва одбили Турке који су тог лета надирали одасвуд, а нарочито из Босне.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— било је, да ви ш, и силом. — Е баш вам тако и треба. Ми наши, бајаги једна крв, па нас гледате ко Турке, ко најгоре душмане, а кад Шваба притегне, ви се после сигурно кајете што сте нас отурали.
Дакле нека победе, како сам казао!... И доиста, зби се онако како заповеди Господ. Нападоше Срби Турке још исте јесени, надбише их и Косово, толико оплакивано, осветише, па све то испунише лако, чудећи се и сами како без
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
је кнез Швиковић са неколико одабраних људи савлађивао узбешњела горштака више молбом но силом, и Уверавао дотрчале Турке да је овај шенуо памећу, те ће га одмах повести у лудницу, дотле је Сефер-буљугбаша као студени камен стојао.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(Одлази.) ДРУГИ АКТ ПРВА СЦЕНА [Главаш обећава Спасенији да ће јој Бошка избавити тамнице. Уто Вук доводи Турке који су шумом гонили једног сужња. Главаш им узима оружје и тера их натраг.
што се подигô И турске власти силу наследну У своје руке дрско отима; Што бунтовнике, после хајдуке, Који на друму Турке чекају, А и на самог цара кидишу, У своме дому вешто заклања; — А не може ли?... Ено Дунава!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Затим су настала саветовања и напослетку је решено да се сутра зором удари са што већом силом на Турке на левој обали Мораве и да се пошто пото отме натраг Тешица и тешички положаји, а Турци потисну преко границе.
Комаров напише ђенепалy извешће да смо дошли скоро до села Стублине и још нигде нисмо наишли на Турке; села су попаљена, али Турци су се повукли.
— Забога, господине, изгибосмо, Било нас је петоро у патроли, ишли смо до под Тешицу и нигде не наиђосмо на Турке; кад смо се отуда враћали друмом, наиђемо на наше добровољце, батаљон кнегиње Наталије, они помисле да смо Турци,
ти.., а уз то се једнако мешао грохот пушака: тррр! Дође извешће од Тешице да су наши наишли на ушанчене Турке код тешичке ћуприје и да су се одмах побили, али Турци имају добар шанац, а бију и са околних висова.
У првим редовима нема ни једнога официра; неколико народних старешина више вичу збуњено, но што командују. Турке нисмо изненадили, они су нас дочекали спремни с пушком у руци, сваки на свом месту.
Наша превремена пуцњава, где смо по незнању пуцали на нашу патролу, опоменула је Турке да буду на опрезу. Мучно ће це што моћи да учини из долине. — То је био општи одзив рањеника о току борбе.
Цео су се дан потискивали: то Турци наше, то наши Турке. Турци јако напиру да пробају на левој обали Мораве; но наши су углавном данас очували своје положаје на тој страни.
Лаку ноћ! лаку благу ноћ! XИ 12 и 13 август. Шуматовац је сломио и ојадио Турке, али у српском штабу ни на дан саме битке, ни сутрадан 12 августа није се ништа о томе знало.
дати Турцима да се опораве од јучерањих удара, он ће сад гледати да изазове чарку и тиме да нагна ђенерала да нападне Турке.« Па шта би?!
Шуматовац је дакле страшно поломио Турке. Они су на бојном пољу оставили више од хиљаду мртвих, расејаних по шуми и виноградима.
Из ових положаја Хрватовићева је војска јуче (13 августа) одмах после ударила на Турке и наваљивала поглавито на лево турско крило. Борба је била упорна и трајала је скоро до 9 часова увече.
нападом на њино лево крило и позадност следовати и снажан напад Черњајева с фронта и деснога бока, што би их (Турке) довело у страшан и погибељан положај.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кад султан паде, грозни страх и туга Обузе Турке у царскоме стану, Па забуњени скачу, беже, јече, А српски мач ји немилице сече.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
РАДОШ: Голем је поклон, кнеже, Сиротињу ће нашу убити. КАП. ЂУРАШКО: И копљем бисмо Турке тобџије, И сабљама им руке секосмо, Којимано су силни тирани Гараве пушке често грлили. СВИ: Живео дужд!
РАДОШ: Па Радош зар не би смио онамо ист куђе му синови иду? БОГДАН: Зар би он ишао у Турке? РАДОШ: Би л’ ишô, децо! Та ишао је!...
РАДОШ: Откад сте оно ногом несрећном У Турке пошли — издајници сте, И проклетници клети одонда... БОШКО: Не куни, бабо, својих синова!
О подле деце оца Србина! Љубави моје срамна изрода! О где си, снаго, где сте мачеви, Којимано сам Турке секао — Да њима изрод срца покољем, Да мачем збришем грдну поругу Што ми на име деца бацају?
У Турке, зар у Турке? Ха, у пакао!... Ил’ тамо где је много страшније, Међ’ змије, гује, вукове, Кад у беснилу глади очајне
У Турке, зар у Турке? Ха, у пакао!... Ил’ тамо где је много страшније, Међ’ змије, гује, вукове, Кад у беснилу глади очајне Са себе
Тренута грешног створе наказни! Где ми домеша прве младости, Љубављу прве вреле сокове? У Турке зар?... За Турке зар?... Али — Можда се деца нису турчила? Можда су Турци?... — Гром и пакао?...
Тренута грешног створе наказни! Где ми домеша прве младости, Љубављу прве вреле сокове? У Турке зар?... За Турке зар?... Али — Можда се деца нису турчила? Можда су Турци?... — Гром и пакао?...
Ну бори се кâ вук!... Док ево ти разлијега се глас: да је и стари Шуловић прешâ у Турке; а грђи, те злокобнији, да ни Катуновић погину... тај ни снагу саломи. ВУЈО: Бог да му душу прости!...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
РЕЧНИК Агарјани — неверници, назив за Турке по једном арапском пламену алабаш — шарен, по глави пегав коњ алал (халал) — благослов, опроштај; са срећом,
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Народне епске песме виделе су у хајдуцима заштитнике народних права, осветнике који су у Турке уносили неспокојство, одметнике од закона, али туђег, окупаторског.
црногорску историју, опевао славне догађаје из прошлости, насликао свакодневни домаћи живот, приказао суседне народе Турке и Млечане, тако да у њему имамо три света, три цивилизације, европски запад, исламски исток и између њих уклештен, наш
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Помоћ, помоћ, Црногорко! Потпраши ми пушке мале: Руке су ми малаксале Секућ Турке, Црногорко! А кад паднем, горски лаве, Моја лепа Црногорко, Тешке ране и крваве Нек замене турске главе!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
године, донесена одлука о устанку на Турке!). Где се поред старог храста налази црквица или крст, ту је храст, вероватно, пагански остатак.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
То се данас иште, то се данас чита, А за грешне Турке нико и не пита! Ил' ако се песма и захори стара, То је против Шваба и против Маџара.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
КЛЕТВА КНЕЖЕВА (ОДЛОМАК) 251 14 ЦАР ЛАЗАР И ЦАРИЦА МИЛИЦА 253 15 КНЕЖЕВА ВЕЧЕРА 259 16 КОСАНЧИЋ ИВАН УХОДИ ТУРКЕ (ОДЛОМАК) 262 17 ПРОПАСТ ЦАРСТВА СРПСКОГА 265 18 ТРИ ДОБРА ЈУНАКА 270 19 МУСИЋ СТЕВАН 271 20 ЦАРИЦА МИЛИЦА И
није починио, али коју носи у име свих оних феудалних господара што су, држећи се више или мање пасивно, потпадали под Турке и губили се међу њима.
Волим с тобом часно погинути нег' љубити на срамоту Турке. Нек су живе све јуначке главе које дижу чете на крајину! Рани сина, пак шаљи на војску: Србија се умирит не може!
Под златним барјаком на кубету спава црни змај, који је окренуо главу Стамболу те прождире живе Турке. Из облака пада крваво камење и бије по таборима Турке. Планине се клањају земљи и полазе на Стамбол.
Из облака пада крваво камење и бије по таборима Турке. Планине се клањају земљи и полазе на Стамбол. Издајник домовине одлази у пакао: Опадô је своју браћу красну код
Стога Кантакузин распореди војску у три правца. На десно крило стави Умур-бега и Турке стрелце, као лакше оружане, према лакше оружаним непријатељима, на које ће стрелама ударити; на лево крило метне
после боја косовскога у положају да добро буде извештен, пише о косовском боју: „Уста, наиме, кнез Лазар и пође на Турке. Бој се догоди на месту које се зове Косово, и би овако.
Први узрок је јако наглашен у неколико песама, а нарочито у песмама: Бановић Страхиња и Косанчић Иван уходи Турке. Турска војска је кажу ове песме небројена.
већ створени лик издајника служио је као моћно оружје у борби против свих опих који су ма у чему и ма како подржавали Турке. Као такво оружје служио је овај лик и у XВИ веку.
Још остаде Бошко Југовићу, крсташ му се по Косову вија, још разгони Турке на буљуке. И човек не може да се отме утиску да је народни певач — у XВИ, и у XВИИ, и у XВИИИ, и у XИX веку, кад год
— у XВИ, и у XВИИ, и у XВИИИ, и у XИX веку, кад год је изговарао стихове: „крсташ му се по Косову вија, још разгони Турке на буљуке“ увек видео живог Бошка, његову пламену заставу и његову неуморну руку и сабљу.
Марко је за Турке као кобац за преплашене врапце. Марко је горостас коме је земља тесна, снага којој судара није доста.