Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— „Хорошо; но Сербија от Росији очен далеко, а ми с Турками пријатељи”. Он потом: „Турки в Белградје у твердињи? — „У твердињи, ваше превосходитељство”. — „А сколко их там јесте?
ил̓ ми да иштемо от аустријскога двора, котори би сведоком био на погодби нашој, да ако би ми ребелију учинили, или Турки нам по первому својему обичају зулуми дјелат, то да австријски двор, најближи сосјед, самаго султана точио извјестит.
Потом ми узнали, что Турки бјелградски и везир хошчут нас обманут, толко чтоби ми оружије положили”. — Он: „Правда, ето ја буду ваше прошеније
— Ја: „Токмо међу прочим одговором то једно говорјат, что се буду постарат позват нас и Турки дља помиренија, за јето и пришел варадински командирендер Ћенеј и позвал у Земун до 15 Турак белоградских и нашего
Генерал посредством својим помежду нас и Турок ничего не успјел, ибо Турки не пристали на наши пункти котори ми предложили.
код Јего Величества императора австријског, что он сказал да что боље можно у тајности пребивамо, что не би Турки дознали, и тим у вјашче зло вергнут.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Дођосмо до наше мртве страже. — Братци, есть Турки впереди? пита Комаров стражаре. — Турци је л'? — пита опет стражар са своје стране.
— Братци, есть Турки впереди? пита Комаров стражаре. — Турци је л'? — пита опет стражар са своје стране. — Да, да, Турки, есть ли ихъ тутъ впереди?