Употреба речи туркиња у књижевним делима


Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Извини, на три једнака дела: и мала Туркиња је умешана. Рекох да баш сад идем по њу. Бакутан ће ме мање подозриво примити у кућу ако будем у друштву девојчице.

То је наредба и ти си прави Турчин! - Јесам ли ти икад рекла да нисам? Моја баба по мајци била је Туркиња сто на сто. Моја мајка само пола, отац јој је био Босанац из Брчког, ја сам Туркиња, значи, само за једну четвртину,

Моја баба по мајци била је Туркиња сто на сто. Моја мајка само пола, отац јој је био Босанац из Брчког, ја сам Туркиња, значи, само за једну четвртину, али можеш да рачунаш на то да сам Туркиња сто на сто: нећу ти дати ни да погледаш

отац јој је био Босанац из Брчког, ја сам Туркиња, значи, само за једну четвртину, али можеш да рачунаш на то да сам Туркиња сто на сто: нећу ти дати ни да погледаш другу. Кад то будеш урадио, врати Грету и ја ћу се повући!

Црњански, Милош - Сеобе 1

је од ње: да је против повраћања жучи одличан лек зејтин са куваним шећером и да у Београду, преко, има једна бабица, Туркиња, што справља неку ракију која се пије у врућем купатилу, месечно једанпут, па о рађању не може бити ни говора.

Осетила је само да су оне женетине: једна Туркиња и две сестре, Румунке, које пре није марила, а које су јој долазиле у кућу скоро сваки дан, да јој причају своја чуда

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ох и њему с' небо наоблачи Како амо у града корачи. Угледала жестока Туркиња, Угледала краснога Србиња, Угледала и запе јој око, Ал' и јесте Радивоје соко, Баш је мало такових јунака И у

Он се барем свога злата слади?... Ох, и њему небо с' наоблачи, Како амо у града корачи: Угледала жестока Туркиња, Угледала дивнога Србиња, Сред је срца ударила стрела, Ћа у лице скочи крвца врела, Утече јој срдашце на око.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА Копао Турчин с Туркињом кукурузе, па на подне отиде Турчин да препне и да напоји коња, а Туркиња остане одмарајући се у хладу. Утом удари однекуд Еро: — Помози бог, кадо! — Бог ти помогао, кмете!

Не би ли му могао понијети, да му пошљем мало ашлука. — Би, зашто не би, ја идем сад управо тамо. Онда Туркиња отрчи тамо ђе јој се муж био скинуо од врућине, те узме кесу с новцима и штогод буде новаца у њој да Ери, да понесе

Тек што Еро замакне уз поток, ал' ето ти Турчина ђе води коња да напоји, а Туркиња те предањга: — Да видиш, мо човече!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Кокош лије ћела казати, јер би то било по српски а она је ћела да говори као Туркиња; а тако му је и Влаше рекла као да га не познаје. Радојица, и Грујица, и јошт тројица.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

“ В. ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА. Копао Турчин с Туркињом кукурузе, па на подне отиде Турчин да препне и да напоји коња, а Туркиња остане одмарајући се у ладу. У том удари однекуд Еро: „Помози Бог кадо!“ — „Бог ти помогао кмете! а одакле си ти кмете!

не би ли му могао понијети, да му пошљем мало ашлука? — „Би, зашто не би, ја идем сад управо тамо.“ — Онда Туркиња отрчи тамо, ђе јој се муж био скинуо од врућине, те узме кесу с новцима, и штогођ буде новаца у њој, да Ери, да понесе

Тек што Еро замкне уз поток, ал ето ти Турчина ђе води коња да напоји, а Туркиња те предањга: „Да видиш, мој човече! туда сад прође један кмет с онога свијета, па каже за нашега Мују, да се мучи без

28. ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА. Копао Турчин с Туркињом кукурузе, па на подне отиде Турчин да препне и да напоји коња, а Туркиња остане одмарајући се у хладу. У том удари однекуд Еро: „Помози Бог, кадо!“ — „Бог ти помогао, кмете!

не би ли му могао понијети, да му пошљем мало ашлука?“ — „Би, зашто не би, ја идем сад управо тамо.“ — Онда Туркиња отрчи тамо, ђе јој се муж био скинуо од врућине, те узме кесу с новцима, и штогођ буде новаца у њој, да Ери, да понесе

Тек што Еро замакне уз поток, ал' ето ти Турчина ђе води коња да напоји, а Туркиња те предањга: „Да видиш, мој човече! туда сад прође један кмет с онога свијета, па каже за нашега Мују, да се мучи без

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Никад није видео да дуван тако дими. Туркиња лако седи прекрштених ногу, строго и редом гледа све путнике, нагиње се да их боле види, као да расте из напухнутих

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА Копао Турчин с Туркињом кукурузе, па на подне отиде Турчин да препне и да напоји коња, а Туркиња остане одмарајући се у хладу. Утом удари однекуд Еро: — Помози бог, кадо! — Бог ти помогао, кмете!

Не би ли му могао понијети, да му пошљем мало ашлука? — Би, зашто не би, ја идем сад управо тамо. Онда Туркиња отрчи тамо ђе јој се муж био скинуо од врућине, те узме кесу с новцима, и што гођ буде новаца у њој, да Ери да понесе

Тек што Еро замакне уз поток, ал̓ ето ти Турчина ђе води коња да напоји, а Туркиња те преда њга: — Да видиш, мој човјече!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Довео ју је, и венчао се с њом. Чудна беше та жена. Говорило се по варошици да је Туркиња; па Јеврејка. Бошко је тврдио да је Талијанка, и позивао се на црквене књиге.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

С тим моралом раја је ишла из победе у победу. Наша земља постала је за Турке ненасита гробница. Госпођа Туркиња у страшном сну гледала је под својим грлом устаничку руку која јој кида ђердан, слушала кобне звуке и опажала несрећне

У Бану Зрињанину и Бегзади дјевојци више пута се понављају речи којима млада Туркиња исказује стрепњу — основно своје расположење — да ли се допада бану.

“ Спомиње се Краљевићу Марко као добар данак у години. 26 МАРКО КРАЉЕВИЋ ПОЗНАЈЕ ОЧИНУ САБЉУ Рано рани Туркиња ђевојка, прије зоре и бијела дала, на Марицу бијелити платно.

Вели јунак Туркињи ђевојци: „Сестро моја, Туркиња ђевојко, кога имаш код бијела двора?“ Рече њему Туркиња ћевојка: „Имам једну остарјелу мајку, и имадем брата

Вели јунак Туркињи ђевојци: „Сестро моја, Туркиња ђевојко, кога имаш код бијела двора?“ Рече њему Туркиња ћевојка: „Имам једну остарјелу мајку, и имадем брата Мустаф'-агу“.

Проговара добар рањен јунак: „Сестро моја, Туркиња ћевојко, иди кажи брату Мустаф'-аги да ме носи двору бијеломе; код мене су три ћемера блага, у свакоме по триста

што нагони тебе у језеро? Зашто л' ћеш се удат за језеро? Каква ти је голема невоља?“ Проговори Туркиња ђевојка: „Прођи ме се, гола дервишино! Што ме питаш кад помоћ не можеш?

Купује га Туркиња ђевојка, даје за њга два товара блага; она оде да донесе благо, враг донесе булу удовицу, удовицу Џафербеговицу, даде

Љуто куне Туркиња ђевојка: „Води роба, Џафербеговице! Не био ти дуго, ни за млого, већ: ил̓ ноћцу, или ноћи двије!“ Була води роба

Кад то чула Туркиња ђевојка, пусти њему на чекрк узицу, на узици куке од челика, извуче га до пола тавнице; проговара Јанковић Стојане: „Ко

“ Јави му се Туркиња ђевојка: „Ја те питам, незнана катано! Ја сам сестра Мустај-бега Личког“. Проговара Јанковић Стојане: „О Хајкуна, да

Вели њему Туркиња ђевојка: „Чујеш мене, Јанковић-Стојане! Хоће тебе Турци погубити; сјутра тебе хоће понудити хоћеш ли се, болан,

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности