Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Вели јунак Туркињи ђевојци: „Сестро моја, Туркиња ђевојко, кога имаш код бијела двора?“ Рече њему Туркиња ћевојка: „Имам једну остарјелу
Кад се прену Јанковић Стојане, он бесједи Туркињи ђевојци: „Што је тебе, Туркиња ђевојко, те прољеваш сузе од очију? Ил’ ти жалиш брата Мустај-бега?
Када виђе Јанковић Стојане, он говори Туркињи ђевојци: „Нећу, богме, Хајкуна ђевојко, жао су ми Турци учинили, у трави ме пјана притиснули, сад се хоћу дариват са