Употреба речи турске у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

би с човеком говорио; глас му је био дубок, али је у говору заносио, рекао би на грчки, и тек сам доцније чуо да је из Турске и да је Грк. Кад смо изишли из цркве, он се окрете Живку; њега је, ваљда, унеколико познавао, јер му беше парохијанин.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Оно што му је цар и народ дао нек се дан и ноћ стара како ће заслужити, и нека заборави оне турске обичаје својих старих који су све достојинство епископства у том држали да свештенст|во деру и бију.

К.: Ко ти је крив? Ти добро знаш да код мене којекакове турске мусеведе не пролазе. Овде се је наш Светогорац јоште паметно разговарао, знајући да је речени капетан такови човек

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

На Александер плацу јато врана гости се на руском официру. А Грк из Турске у Сибиру сања да коприву нађе у тањиру. О, како клонуше на бојиште тврдо банкар из Келна, винар из Бургоње!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Доцније чуо сам да су Немци за једну и ту исту ноћ, од влашке границе уз Дунав и Саву до Дубице, све турске лађе одузели и на ону страну превезли. То је било уз наш божићњи пост (1787. године).

Веће смо све са деце пооткидали, где је најмања пара од урока била. Видите и сами да је све сиротиња и да смо све турске куће слугама и слушкињама напунили; и јошт би у најам давали да имамо коме, да би само коју пару заслужили и данак

Мој отац договори се са Бирчанином, и почну јошт оштрије кнезовати и народ од сваке глобе и неправде турске заклањати.

Ви видите онај Осат: све су оно готово турске куће и деца; па кад ови моји Срби попију сваки по оку ракије и уђу у турске куће, онда неће се знати ни рз (чест), ни

Ви видите онај Осат: све су оно готово турске куће и деца; па кад ови моји Срби попију сваки по оку ракије и уђу у турске куће, онда неће се знати ни рз (чест), ни дин, ни српски ни турски, све ће бити брбат, а то неће ни Богу ни људима

Онај што је турске коње водао утекао је у поток, како је прва пушка пукла у кући, а коње је пустио; друкчије Турци би може бити могли

— Кад мајор, рекао би се згоропади, повика: „Зар да ја пропустим турске људе преко цареве земље? Па да ми ко други говори него ти, прото, што си овамо долазио и што знаш ове регуле!

фебруара побију се, где погине од наше стране буљубаша Исаило Лазић из Уроваца, а од турске стране погине њи̓ов ага Арпаџић бег. Рањени̓ било је од обе стране.

помисле да је наша војска ударила и са дну Ваљева почела палити, па један из Вране у српску варош, а други на Брђане у турске куће слете и почну палити Видрак.

двором у највећем пријатељству и да он нама никакве помоћи ни у чему учинити не може, но да ће толико учинити и нас и турске дахије позвати да нас помире. И баш све ми се чини да је то писмо датирато 20. марта, ваљда је по римском.

зато колико боље можемо, да своје људе чувамо, да без нужде не бива крвопролитија, и да се чувамо да не бешчестимо турске џамије, хареме, турске гробове, и, једним словом, што годе Турци почитују за светињу и ми да почитујемо, да не би и

да своје људе чувамо, да без нужде не бива крвопролитија, и да се чувамо да не бешчестимо турске џамије, хареме, турске гробове, и, једним словом, што годе Турци почитују за светињу и ми да почитујемо, да не би и добре Турке и самога

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Хајдуци искочише с голим ножевима, као курјаци!... Наста јаук и писка... Станко се проби кроз турске редове, обарајући око себе као што добар косац обара зелену траву... И сами Срби застадоше изненађени...

Дрина је бесна, хучна и валовита, али није велика. Омање чете турске, па и појединци, дуж целе обале имали су своје бродове и навозе: где су хтеле, могле су прелазити из Босне у Србију.

— рече Алекса. То Станка трже из његових сањарија. Он баци поглед на кућерину и намршти обрве. — Да бог да све турске куће овако пропевале! — рече Алекса. — Јеси видео где су ме затворили? — Видео сам. — Да се увратимо!...

Сад, ето, хоће и рибе да храни!... А ко то измисли? — Дева — рече Зека. — Е, јест домишљан!... То му вреди турске царевине!... Дева само одмахну главом, а Зека настави: — Да се похита!...

Наједаред затутњи нешто... зазвекеташе сабље као по некој вишој заповести, и пушке турске умукнуше. Сила застаде и окрете се... И јекну кроз војску: — Опкољени смо! Све ће нас потући као мишеве!

Дакле, Крстивоје, пази!... Ако буде какве турске навале, ти узми укућане, и што можеш понети, па се склони на Дренову Греду, код Раденковића.

Десном руком потеже белокорац, и у који мах оштро сечиво зари у дебели врат Мујагин, у тај пар врисну шешана из турске ордије... Станко се само уви, али му лева рука диже увис главу Мујагину... Наједаред му испаде нож из руке...

А Суреп само уздигао обрве, па коси ли — коси. Заврзан је јуришао немилице у најгушће редове турске... За тренут-два нестаде га, па га тек видиш како се, као шило, пробио, пролећући као стрелица и узвикујући: — Тако,

Па ти бар знаш да ја нисам човек који сузе лије!... Гледао си ме како мушки јурим у најгушће редове турске!... И знаш ли ти да бих ја волео најљући окршај; више бих волео то него завирити у један збег!... — Па шта можемо сад?

Али ђаво не спава! Може то њима и доћи у памет. Али, кад турске уводе виде да је Парашница празна — а, верујте, тамо ће прво отићи — онда ће се сви добро чувати друма и лугова...

Пази!... Турци се све више ближише. — Пали! — заповеди он тобџији. Рикну топ, а синџир ђуле покоси турске редове... Осу ватра. Пушка учестала као јаглица. Диже се облак од дима.

Али се опет тукло. Старешине турске голим сабљама нагонише своје људе у борбу... А ови у шанцу све одушевљенији... Станко је јурио тамо-амо и тукао.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

У то време била пребегла из Турске једна просјакиња, неко улаво1, младо девојче. Звала се Вејка. Од зулума померила памећу.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Вели, они знају да су Расцијани, који су се из Турске овамо пре шесет година доселили, подељени били у три војена округа: Сегедински, Арадски и Петроварадински.

Мали је број био оних који су се вратили из Турске. Свега три хиљаде од тринаест хиљада. Па и то је лежало овде, по трави, у дроњцима, у крвавим покровцима, у измету, од

Пред њим се указа мисао да би било боље да из Турске нису ни излазили, а да је, сасвим сигурно, зло, што су у Аустрију дошли.

Кад би се, међу хусарима, повела реч о томе, уз Ђурђево кикотање, Павле није знао да каже, чак ни турске речи, којима су му његове Влајинице, које је био купио из Турске, тепале.

уз Ђурђево кикотање, Павле није знао да каже, чак ни турске речи, којима су му његове Влајинице, које је био купио из Турске, тепале. Кад се оженио, није осећао никакве разлике, једино што се трудио да се према жени учтивији покаже.

Тај форпост, на рушевинама једне турске карауле, био је опкољен рововима, пуним воде, а у њему је било места само за један топ, једног официра и двадесет

све то посматрао из своје куће, која је била слупана, на брзу руку, од набоја, при улазу у Махалу, на згаришту једне, турске, карауле, од које беху преостали само, турски, димњаци.

Гарсули је био дошао да отпуштене војнике, Расцијане, врати, што више њих, у рупе, и на згаришта, дуж турске границе. Зато су им одобравали селидбу у Росију. Зато су им одузимали старе барјаке.

Ћутао је и викао, наизменце. А кад му дадоше хлеба, чак је и засузио. Што смо ми, Серби, скоро из Турске пришедши, тако несретни у свету?

Сирмијски хусари, према турском обичају, држали су, кад су били нежењени, по коју Влахињицу, које су доводили из Турске. То су биле, често, девојчице, рано зреле, које су љубиле голицаво, као што су чешале табане.

Истина, турске су се армије још држале, грчевито, обала Црнога мора, према росијској империји, али бубњеви јаничара беху и тамо

Владика Сава ишао је да моли новаца, за цркву. Василије ће радити на томе да изазове, на целој територији Турске, побуну, гнäдигстер Граф! Кад Павле изусти то, Кајзерлинг се трже, као да га је опарио.

Теодосије - ЖИТИЈА

Одатле дође у Јерменску, да тражи мошти светих. Прошавши Јерменску и турске крајеве, дође поново на Сиријско Море. И нашавши лађy која вози у Константинов Град, укрцаше се у њу и пловљаху.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Ова су се племена узајамно познавала и почела су осећати да чине једну националну целину, нарочито почевши од турске најезде у XВ веку и после великих миграција. Тада се родила свест о националном јединству.

се за све догађаје на Балкану; многи су се досељеници надали, да ће се повратити у своју земљу, једном ослобођену од турске управе. Једна струја заједничког осећања и мишљења утврђивала се на обема обалама Саве и Дунава.

Она се још више приближавала овим земљама својим етничким саставом, јер је обухватала српске групе које су у току турске епохе насељавале јужнословенске земље у Аустрији.

Али су у току турске владавине ове борбе заборавили и Срби и Бугари. Масе српског и бугарског становништва, које су радиле земљу, које су

Од њих се за време турске владавине формирао хајдучки темпераменат, који се навикао на неке суровости и усвојио као главну линију понашања да

Оне су карактеристика њихове тако жалосне и тужне историје за време дуге турске владавине. У њиховим народним мелодијама врло често преовлађују тужни тонови; али каткад из сентименталности и туге

Код динарских људи се ова мистична логика нарочито развијала у доба најтеже турске владавине. Тада су разноврсни народни пророци имали већи утицај но икад.

Ово је становништво било заједнички и снажно прегло да се ослободи Турске и да створи независну државу. Досељеници су имали да се прилагоде новој географској и друштвеној средини.

Услед двају сукцесивних увећавања према југу, а на рачун Турске, важност и опасност овог географског положаја постали су већим, а особито после грађења моравско-вардарске железнице.

окружена са свих страна српским становништвом, Шумадија је привлачила словенско становништво које је било под управом Турске и Аустро-Угарске.

Њихова јака животна снага Није била у своме корену начета у току мучнога живота за време турске управе. Сељаци чине огромну резерву снага.

За време турске владавине се у њиховом развитку осећају два појава. Један је што су динарска племена појачана или проширена многобројн

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— прстен са једним великим брилијантом состојаније — имовно стање Стамбол, Истамбул — Цариград, стара престоница Турске империје створ — овде: стас, раст, изглед страхино (итал.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Прикупљајући лађе око своје куће и својих обора, у блату, он поче извлачити и свој новац из Турске и Влашке, шаљући га на Север.

Отишли су били, као да су нестали, некуд, у облаке. Пре, када су се клали са Турцима, видели су запаљена села, турске лађе, пуне робља, на води, како пролазе, чули су да горе манастири, да силују жене и бацају увис децу, па их дочекују

Знало се да ће чак из Турске прелазити да виде даћу, у кући Аранђела Исаковича. Чуло се затим и о распри, која се изродила око њене сахране.

да проклија и наднесе нова бића над времена и небеса, која ће се огледати у водама што се сливају и састају, ту, испод Турске и Немачке, огледати и надносити као мостови.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

Од душана дрктале су стене самог Цариграда. Но ова лепа слава наша пала је као жертва бесомучне навале турске. ГАВРИЛОВИЋ: Због нас сами и наше неслоге.

За неколико дана тако ће вам и овај Гавриловић и други маџарони постати родољупци, те ће и турске кокарде поређати. Јесте ли читали новине, нећаче? ЛЕПРШИЋ: Е, новине су нам забранили.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

главари, свештеници, калуђери, варошани, становништво из равница и поред друмова, избегло је да се склони испред турске освете. На 100.

То је алегорично-историјски спев, у коме је опеван рат од 1788—1790. Русије и Аустрије (орлова) противу Турске (змаја). То је песма једног патриота и хришћанина који слави победе хришћанског оружја и почетак ослобођења од Турске.

То је песма једног патриота и хришћанина који слави победе хришћанског оружја и почетак ослобођења од Турске. У спеву има много историје и појединости, често сасвим техничких, о распореду трупа при јуришима, о броју пукова и

И то утолико пре што је Јосиф ИИ војевао против Турске у савезу са православном Русијом, којој се код Срба безгранично веровало. Рат који су 1788.

века, као Јован Рајић и Доситеј Обрадовић, задовољавали су се да хришћанска Аустрија ослободи Србију од муслиманске Турске; од 1804.

1834. отвара се штампарија и на Цетињу, која је трајала до 1852. године, када су, приликом турске навале слова преливена у танад. Од 1838. и у Задру у Далмацији почињу се штампати српске књиге.

1834. године изишла је на Цетињу његова друга збирка стихова Лиек ярости турске, са четири песме испеване у народном духу, у којима се славе сувремена јунаштва црногорска (Пјесна за Вида и Мирчету,

бојеве, ређа песме слабе, једноставне, без поезије, по угледу на народне песме, и тако је испеван и Лијек јарости турске, и доцније издани спевови Кула Ђуришића и Чардак Алексића (Беч, 1850).

у Пешти, помиче се ка југу и прелази у Нови Сад. Од XИВ века, склањајући се од турске навале, Срби су свој центар стално повлачили ка северу: после Скопља, крајем XИВ века, такав центар постао је

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Заман силно Туре гледи Да досади каурину, Турске крвце он не штеди, Већ се диже у планину, Силна чета амо гази, Но мало се когођ слази.

Ој Шубићу, Јуранићу, Турске главе Беу траве, Мачи ваши бритка коса, Крвца ваша беше роса, Роса росну, јавор с' диже, Певац иза њ гусле

Гле на коцу главе набијене, Гле трупине турске покошене, Све трупину притисла трупина, Стоји поље од меса лазина! Сада удри прави рупетине, Бацај у њи турске

Сада удри прави рупетине, Бацај у њи турске трупетине, Али ево ни српска ледина Не привата српска душманина: Онде рука, онде вири нога, Онде комад плећа

“ Земља тутњи, звекета оруже: „Црн му образ ко пред Турком струже!“ Шаре с' оре, горице се пуше, Да се боље турске главе суше.

Тамо, брате, ено сунце седа, Једна љуба на војна изгледа, И ево га, на ножу му, побре, До две турске, до две главе добре, Она преда њ: „Здраво, мили друже!

већ се доватио ждрела, Па силази јутром и тишином Са осталом јуначком дружином, Те разгледа грмове и крше, Де ће турске кости да се скрше. Ето Турак'!

Ено зађе сунце огрејано, А врћу се чете непрестано Од горице од оне каурске, Чете иду, а чете су турске, Што серашћер унапред послао, Па какве их назад види јао: Поломљене, огњем опаљене, Бритким гвожђем љуто нагрђене,

Старац гусле па их удесио, Удесио, уз њи беседио: „Ој, давори, ти Србијо тужна, Ој Србијо, робињице сужна! Турске ноге тебе јадну тлаче, А у теби свако јако плаче. Ди су дани душанови бели? Ди су ваши огњевити мачи?

Та да види што чини Милета, Како с' пред њим Турци побијају Ка с пред ветром трске савијају; Мачем маше, лете турске главе, Кâ пред косом што падају траве.

момчад одабрана, Баш не зна се која губи страна, Која губи, која ли добива; Пусти бојак, жеравица жива, Гута турске и србињске сине, Не зна срећа куда да се вине.

био је од заде Своје војске сагледао јаде, Потерао своје соколове, Јањичаре, цареве синове: „Јала, децо, турске перјанице! Не плаши се соко ластавице; Дела данас Ала га убио, Ко каурске главе не срубио!

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Седи у Гацку, а чује ђердан у Требињу! Ваљале су му и обилне, и ситне, и нетакнуте, и овејанке, и турске, и ђаурске, и млетачке, па и средовечне, ако су још држеће! И увек му је било мало!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

То су већином куће досељеника из Турске. Даље већ почињу дућани, ковачнице, лончарнице, али највише механе. Онда, изривена калдрма, опале чесме, река, камени

Воденице које не раде, већ се у њима пече ракија. Опет куће. Час нове, све по плану, час старе, турске, и ради шора пресечене, те стоје као неке трупине. Штрче им и беле се пресеци њихових почађалих греда.

И после, остало? Остале газде, богаташе што се обогатише од турске плачке и зеленашлука?... Али доста! Нашта ово? Све је ово тако сирово, масно! Нећу то... Старо, старо ми дајте!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

— Па настави: — Дерте ви двојица, држ'те тога Влаха; нек и он запамти да не може без изума турске ливаде пасти. Турчин и Циганин једва дочекају, те повале рају, те му отресу обилатно дегенека.

ругајући се и силећи рече му: — Богу вала, попе, ево отпаде од вас један ваљатан јунак и одабра нашу турску вјеру и, турске ми вјере, такога јунака у наше село данас нема, нити је од кад ја знам било.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Фадил Зоглу, којег је Суленце упознао на Калемегдану; где је дошао да се као туриста упозна с величином некадашње турске империје, допао му се већ на први поглед, па су пет минута касније постали богзна како на ти и све што уз то фура.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

У Мачка лула већа од главе, шалваре турске од свиле блиједе, одбија мушки димове плаве и чудне приче преде ли, преде: „Пођем ти једном, делијо стара, у лов

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

поцепати, искидати, расећи, похабати ношењем раки-сапун = праки сапун - врста миришљавог сапуна који се за време турске владавине увозио са истока роза - ружичаст рози - рогови росити - чинити да се што ороси, прекривати росом;

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

ствар да су многи сељаци после непрестано држали да је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе.

Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин него кристијанин, па не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Докле Турци све њих савладају, многе ће се буле оцрнити; борби нашој краја бити неће до истраге турске али наше... Нâда нема право ни у кога до у Бога и у своје руке; надање се наше закопало на Косово у једну гробницу.

Постадоше лафи ратарима, истурчи се плахи и лакоми — млијеко их српско разгубало! Што утече испод сабље турске, што на вјеру праву не похули, што се не хће у ланце везати, То се збјежа у ове планине да гинемо и крв проливамо, да

И наше су утирали сузе вјешти звуци дивнијех гусалах. Просте наше жертве свеколике кад је наша тврда постојбина силе турске несита гробница. Што је ово ево неко доба те су наше горе умучале, не разлежу ратнијем клицима?

ОТПРАВИШЕ ТРИ ЧЕТИРИ ДРУГА ДА ПОЗОВУ НА СКУП ТУРСКЕ ПОГЛАВИЦЕ. КОЛО ПОЈЕ Љута клетва паде на изрода! Прокле мати од невоље сина, те књегиња Иванбеговица, прокле Мара

ДОЂОШЕ ПОГЛАВИЦЕ ТУРСКЕ, ОКОЛО СЕДАМ ОСАМ. И ПОСЈЕДАШЕ С ЦРНОГОРЦИМА, СВИ МУЧЕ И ГЛЕДАЈУ ПРЕДА СЕ. КНЕЗ ЈАНКО Које сте се јаде скаменили?

Ко ће чете сакупљати, четовођа, ко л' крајини бранит крило, братско крило, ко ће турске главе сјећи, остра сабљо? Да погибе у бој љути, убојниче, ђе се српски момци грабе, младо момче, око главах и

Куће турске огњем изгорјесмо, да се не зна ни стана ни трага од невјерна домаћега врага. Из Цетиња у Ћеклић пођосмо.

Ћеклићки се разбјежаше Турци, мало кога од њих посјекосмо, ма њихове куће попалисмо; од мечета и турске џамије направисмо проклету гомилу, нека стоји за уклин народу.

Шћаше доћи сердар с главарима да ти прича све како је било, но немаше када оставити: разурају града Ободника и све турске куле и џамију, да наш пазар не смрди некршћу.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

није гледао ни у кога већ једино у оно своје испружено колено нарочито у своје лаковане, плитке, и то дупле, праве турске ципеле. Или је бар тако изгледало да само у то гледа, да не би ваљда примећивао те поздраве и морао на њих одговарати.

ИИИ После дође рат, и ослобођење, нестанак турске власти и господства, па и нестанак Софкиног оца, ефенди-Мите. Са Турцима и беговима и он пребегао, и тамо у Турској

Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке суботе долазе из Турске овамо, на пазар, и купују коње.

Тако исто она виде како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испред оваких великих празника, надала, ипак, кад спази да је

досељен, још не као варошки, више сељачки, пун самих досељеника, или сељака из околних села, а понајвише бегунаца из Турске.

Истина, од скора се доселио из Турске, али још тамо по граници држи ханове и продаје стоку турској војсци. Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој махали.

А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени хан, да тамо дочекујем турске трговце, моје познанике, пријатеље, који се некад за срећне сматрали када би им примио поздрав, руковао се са њима, а

Од скора су се били доселили из Турске. Али, као да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, око цркве и у правој вароши, мало знало, као и за цео тај

Долазиле би јој комшике, од њих неке, исто тако као и она, досељенице из Турске. И она би ишла к њима, али само то и више ништа. Ни с једном да се истински спријатељи.

Она је од њега сазнавала каква је чаршија, какви дућани, еспапи, механе, нарочито Шарени хан, где долазе из Турске Турци и њихни сељани.

усахлим телом бакарне боје Софку од радозналих погледа, пушећи разговарала са амамџиком и, са неком насладом, мешала турске речи, — Софка чисто претрну, јер се није надала да ће јој сада све то оволико и овако доћи.

И сам он у тањиру најлепше делове од печења однесе Софки. Отуда од Софке растера све жене, особито оне из Турске, које сигурно сада први и последњи пут долазе у варош, а које се биле начетиле око ње и увукле са њом, да се, и у

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Не имаше ластавица нити јој се кров виђаше. Прочеље јој бијаше равно, а крајеви не бијаху ћошкови но заобљени, као турске карауле. На сред предње стране бијаше испупчен као неки тријем, е би рекао од мрамора.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Сви су коњи копитари, И орлови соколови; Соко паде на ливаде, Са ливаде на тарабе: Тарабе се поломише, Турске куће оборише; — Елем, Белем Бербаутан-орашћин!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Један вели: Зла жена; други вели: Зла година; трећи вели: Зла ћуд и т. д. Док један повиче из буџака: „Турске ми вјере! ви не знате ниједан шта је најгоре на овоме свијету, нема ништа горега од пијана Влаа и од гладна Турчина.

И Турске ми вјере! да не долећеше жене, ћадијау бити г...а и од мене и од њега. XИ. МЕЂЕД, СВИЊА И ЛИСИЦА. Удруже се међед, с

ругајући се и силећи се рече му: „Богу вала, попе, ево отпаде од вас један ваљатан јунак и одабра нашу Турску вјеру, и Турске ми вјере, такога јунака у наше село данас нема, нити је од кад ја знам било.

Један вели: Зла жена; други вели: Зла година; трећи вели: Зла ћуд и т. д. Док један повиче из буџака: „Турске ми вјере! ви не знате ниједан шта је најгоре на овоме свијету; нема ништа горега од пијана Влаха и од гладна Турчина.

И Турске ми вјере! да не долећеше жене, ћадијаху бити гована и од мене и од њега.“ 30. ЕРО И ТУРЧИН. Орао Турчин ралицом по с

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

„Људи паметни, и који могу, беже из Турске и прелазе у мирна царства христјанска; а он хоће да децу у Турску води!” Игуман, сирома[х], видећи се изненада у такој

Уљезем; нађем ту великог некаква прелата пољскога, који имаду фермане да откупују из Турске сваке године робље христјане од Турака.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Кад су се вароши од Турака отимале, Ката је с колесаром ишла за војском и одмах за њом упадала у турске куће и пљачкала. То је крила. од Аћима, а говорила му прекорно: „Све ово што ви уживате, мога је домаћина Василија.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Међу њима мало је ко памтио или хтео да памти велике турске баште и мале српске винограде који су се у низу простирали дуж унутрашње стране шанца, од Стамбол до Видинкапије; мало

Јевремове улице, испод раскрснице светлости код Доситејеве Велике школе, није ни било улица, само куће, углавном турске а безаз– лене у зеленилу.

углу Симине и Капетан-Мишине улице, где је у његово време, по прилици, пролазио сокак што је делио српску полицију од турске. Ту је Симина улица пуста и утихла од сумрачности.

познатим сокачићима, и опет је непотребно журио и, у журби, изабрао пречицу, погрешно изабрао, пречицу што води поред турске полиције. (Невоља је што су банкари обично у праву.

(Невоља је што су банкари обично у праву.) Одједном је угледао, на прозорима те турске полиције (у којој је била и касарна), војнике како нишане у њега, у њих, видео им је зломисао и узвикнуо, опомињући.

Капија кије само капија: то је тврђавица, са окованим дверима, са подрумима и лагумима у којима бораве турске страже, са засвођеним ходницима.

и равнодушна под турским стражама, нетакнута временима што су одмакла, Стамбол-капија као да је била саздана од вечите турске моћи.

Оно што је желео било је да се не придружи Марку док са београдских капија не сиђу турске страже. Осећао је да ће му се то испунити ако га Турци не нађу сад, на голој Авали.

се, можда, рекло да се опасна снага његове мисли распростирала свуд унаоколо и деловала; онда се помињала само снага турске окрутности.

Други, да овим уверавањима одложе или, чак, и сасвим отклоне напад турске силе. Све је било лепо замишљено, јер и Турци су желели преговоре.

су славили своју победу и скупљали своје мртве, сеизи совјетника Младена Миловановића већ су упадали у опустеле турске дућане и напуштене турске куће, са узвиком: „Народе! Од сад, ово је имање Господар-Младеново!

и скупљали своје мртве, сеизи совјетника Младена Миловановића већ су упадали у опустеле турске дућане и напуштене турске куће, са узвиком: „Народе! Од сад, ово је имање Господар-Младеново!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Међутим, пушчана паљба била је врло жива. Испред нас трештале су пушке, као на маневру. С турске стране пуцали су и топови, али су артиљеријска зрна њихова била управљена на нашу леву колону, пук потпуковника

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

се и силећи се рече му: — Богу вала, попе, ево отпаде од вас један ваљатан јунак и одабра нашу турску вјеру и, турске му вјере, такога јунака у наше село данас нема, нити је откад ја знам било.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Уз њено име везана је занимљива историја. Све до почетка осамнаестог века турске најезде су стално узнемиравале аустријску империју.

За ове ”Привилегије”, народ је, за узврат, преузео на себе обавезу да брани јужне границе од турске најезде. Почетком осамнаестог века наш народ је под врховним заповедништвом принца Евгенија Савојског помогао да се

песме у којима се слави храбри Карађорђев војвода Хајдук Вељко, који је са шаком Србијанаца бранио Неготин од велике турске војске под Мула-пашом.

Ако им се нису свиђале његове чувене турске цигарете, није се устручавао да им каже да иду у другу продавницу. Али, по његовим речима, посао му је добро ишао јер

“ Никола се родио у Босни у доба турске владавине, тако да није учио неке школе. Али као слушалац био је пажљив и увек је мислио својом главом.

Ћипико, Иво - Приповетке

Наслућују из сучевих ријечи да би се могло догодити да их уврсте у турске поданике и предаду турским властима. Кад на то мисле, чисто протрну; не зборе, али погледима изражавају очити страх,

Храм је врио у страху избеглица који у њему нађоше последње уточиште испред турске дивље бујице. Ту су! Ломе се врата! Бујица, уз вику и писку труба, поплављује храм.

Ноћ буди успомене, јача машту. Како дању мирно је у томе дворишту! Иво Полић разгледао је разне музеје из доба турске славе и величине. Шаролике боје и облици играју му још пред очима.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

] чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, мада му се, као увек испред оваквих празника, надала, ипак, кад спази да је заиста он

Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке суботе долазе из Турске овамо, на пазар, и купују коње. Тако исто она виде како и мати јој [. . . ]”.

као девојчица, она је помно посматрала понашање родитеља, особито када би отац - а то је ретко чинио - дошао из Турске и целу ноћ пробдео с мајком.

досељен, још не као варошки, више сељачки, пун самих досељеника, или сељака из околних села, а понајвише бегунаца из Турске“. 106 Видела је то, проценила и доживела ипак - Софка.

У В глави - композиционо важној, јер од ње почиње најава очевог доласка из Турске и тиме најава удаје - јунакињу често затичемо на горњем спрату, крај прозора, али и доле, у кујни и дворишту.

Заправо већ у ИИИ глави - што се историјски поклапа са ослобођењем врањскога краја од турске феудалне владавине, са укидањем чивлука и враћањем земље чивчијама - сељачки свет се најављује не само као свет у

Јунакиња се ту обрела међу самим сељацима из Турске и Арнаутлука, дакле у једном туђем свету. И, на подлози овога крупног контраста, могуће је, и изведено је, једно

Пошто се приповедање прелама у јунакињиној свести, појава очевог гласника из Турске у В глави, потом очеви учестали доласци, па на крају и остајање, могли су се лажно мотивисати активираним дечјим

док је друга тек досељена сељачка, да ефенди Мита због сиромаштва бежи из вароши у Турску, док газда Марко отуда, из Турске, бежи овамо у варош с големим богатством, па све до оних час крупнијих час ситнијих опонирања о којима је говорено.

За време очевих ретких долазака из Турске Софкина је радозналост особито велика. Занимљиво је, међутим, да јој никад ништа не само отац него ни мајка не

се, рецимо, у једној реченици саопштава да је ветар преврнуо Аранђелову лађу док је натоварена коњима пловила реком у турске крајеве: „На ветру, који повија кишу, по рекама, лађа Аранђела Исаковича, пуна коња, што беше на путу, преко, к

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Врана врани очи не вади: арнаутске буљугбаше не окрећу пушке на своје, турске власти као да желе да се тако продужује. Пропашће се.

Њихова два села раздваја само невелика Јагњеничка Ријека, а Прележанин не бејаше дотле знао за његов повратак из Турске. Повратак!.. Зар је то могућно? Арнаутин, мус– лиманин, да се поврати из својега царства?

Учини му се да је тамо на истоку боље и да му је дужност да сели. Па се доселе нико са села из Турске не поврати, осим његова суседа Селима из Чабра, ту према Прелезу.

С јадом стигао у Цариград, о којем се толико И пева. Кад оно у зли час. Нигде ни феса ни Турске. Људи обријаних бркова, иду по граду под шеширима или гологлави као лудаци.

Стари сам ја опет крвник. Не дам се лако. Ето, гледам одавде низ разбој, ређам своје доживљаје, помињем турске грехове. И разговарам са свима који испустише душу на овом пољу и око њега.

попи– је у току живота; судбина, срећа, воља Божја нехарица — незахвалница, не– милосрдница низам — војник регуларне турске војске пафталија — пушка са више карика пезевенк — сводник, покваре– њак (турски) поскурник — обредни хлеб у

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Кад већ мора бити борбе, Бар не гон’мо турске хајке; Сећајмо се усред боја Да смо синци једне мајке. То ја кличем са дна срца, Исред душе задрхтане, И те речи

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

СУЛЕЈМАН: А где је она?... Слушај ме, бабо! И ти отвори уши, Ћериме!... Тај Главаш, вид’те, што се подигô И турске власти силу наследну У своје руке дрско отима; Што бунтовнике, после хајдуке, Који на друму Турке чекају, А и на

А то ће рећи: главу искати!... ХАСАН: Није ни тако! Пашино писмо јасно говори: „Прими од њега турске пусате!“ ГЛАВАШ (смеје се): „Прими од њега!“...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

— Ја сам чуо да су отишли да поткивају турске паше — рече неки из гомиле. — Богме, брајко, ако си слаб на бежању, не би ти сметало да се и сам поткујеш; јер док

Ја почех мало помало да разазнајем наше и турске положаје и замало па сам лепо видео целу нашу и турску бојну линију. Стрељачки ланци искривудани и повијени стајали су

— Богме биће да одступају наши, тутњава се приближава с турске стране нашој — рече један војник. — Војске су се биле спустиле у кукурузна поља и зашле за брдњаке, те се није могло

Наскоро престадоше и плотуни; наши су измакли из домашаја турске пушчане ватре. Још се овда онда чула по која усамљена пушка; то се поздрављају последњи упорни борци.

Долазили су с тешичке, дакле с турске стране. Били су поплашени и задувани. Сви потрчасмо пред њих. — Шта је? — Забога, господине, изгибосмо, Било нас је

Не потраја дуго, а зачу се неколико пушака. — Ако опет није каква забуна, онда је наш ланац наишао на Турске предстраже, рече један руски официр.

код многих војника чаура се заглавила у пушци и војници стоје под турским куршумима немогући да избаце ни један метак. Турске пушке носе много даље од наших и Турци бију наше на растојању откуда ми не можемо ни да се добацимо до њих.

« Xе, xе, »предвидели смо све.« Зар и турске колоне с косе? А оне су бар биле крупне и заиста су се могле предвидети... Питам др.

Упитам војника зашто извлаче ствари из карантина, и он ми рече да око здања падају турске гранате и да »страшно бију, славу им њину.

Но да продужим моје причање. Елем, пројурим на коњу поред алексиначких шанчева, куда су пуцале турске гранате, спустим се у глоговичку долину и придржавајући се коњу за гриву испужам се у шуматовачки шанац.

Турски куршуми долетали су чак амо и опет нам ране неколико коња. Биле су и турске гранате ову батерију, али су претурале; турски топови скоро искључиво били су само ову батерију.

Глобе и данке са Србије скидале би турске паше, турски везири, султан, а овај би се кукавац вратио онако исто го у Азију, какав је отуда и дошао, и аргатовао би

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Свако село милитарско на својем хатару морало је страже обдержавати. И будући куга из Турске пренешена, и тамо покрај Саве страже усугубљене су, зато сав у милицији народ мужеска пола, је ли само пушку носити

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

капетан ВУКСАН, капетан БОГДАН ОРЛОВИЋ БОГДАН ОРЛОВИЋ браћа, капетани СТАНОЈЛО ШУЛОВИЋ, капетан АРСЛАН ПАША, вођа турске војске АРНАУТ ВЕШАН [Осман] ЈЕЛИСАВЕТА, кнегиња црногорска МИРА, кћи Радошева, а вереница Станишина МИЛКА, њена

„Доста је само?“ Та суложница да сам нечија, Ил’ турске буле црна ропкиња, Тежина ’вако грозне увреде На подлој би му крви плинула. СТАНИША: Ћут’, жено!...

КРАЈИШНИК: О, господару, не задрхта од силе турске ниједно дијете црногорско, а ђе ли муж?... Али је са Турцима и Станиша с Орловићи. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Доста је сад — одлази!

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

века, и то прво међу Србима на земљишту Хабзбуршког царства, које је крајем 17. и почетком 18. века преотело до Турске највећи део подручја средњовековне Угарске, и затекло ту и бројно српско становништво, укључујући и управо приспеле

Десет списа за двадесет година. Избеглице с балканских простора испред турске најезде доносе у Србију и другачије литерарне токове.

Остављени у потпуности сами себи у дубини поробљене земље, после турске окупације Србије и Босне и Херцеговине, хајдуци организују чете од по десет до четрдесет герилаца.

Они нападају турске караване, одузимају им благо; с времена на време појављују се у свом или суседном селу. У њиховој заштити од прогона

Први је архивски. Маркова област је била заштићена од упада турске навалне коњице. Други је књижевно-историографски. Добро обавештени писац Константин Филозоф почетком 15.

с косовском епиком доследно је спроведена и у стилско-изражајним поступцима, на пример, у стиховима о бројности турске војске (Кон до коња, јунак до јунака,/ Бојна копља кано чарна гора,/ Све с' вијају по пољу барјаци,/ кано мрки по небу

објективизује се у сиже о српском граничару који, да би се ослободио вечне страже на граници између Аустрије и турске, хришћанства и ислама - мора донети "три вражје длаке".

је родом из Војводине, али је највећи део живота провео у Србији, у Београду, и једно време у Нишу, тек ослобођеном од турске власти. Та три амбијента нашла су места у његовим приповеткама и романима. Сремац је најпопуларнији српски приповедач.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

А кад паднем, горски лаве, Моја лепа Црногорко, Тешке ране и крваве Нек замене турске главе! Ох, свети ме, Црногорко, Не кукањем и са плачем, Већ крвавим љутим мачем: У бој, у бој, Црногорко!

Имам једног побратима, А у њему вере има; Па ми дође крадимице С оне стране Тисовице, Потказа ми турске звери: Да су ноћас у намери Нашој кули огањ дати, На нас мучки нападати... Кол’ко их је?... Побро не зна!...

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Чаршија се затвори. Наши, остали, почеше да траже турске куће богатих Турака, и да се под њихово окриље стављају, осигурају се од напада, пљачке разбијене војске и бегунаца

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

постао је од циганске крви, плави од турске, а црвени од српске (Браство, 7, 1896, 52). Б. има у себи извесну супранормалну снагу (томе је свакако могла

Ћипико, Иво - Пауци

на томе уставити: осветиће се и наћи ће за то коју му драго излику; нису утаман стари људи говорили: „ чувај се турске глобе и поповске злобе”.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Делије тада дограбише мому, А власти турске разбојнике скрише... Отиде Јелка Салијином дому, И никад о њој не сазна се више.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

На тај волшебни начин пратим турске ратове цара Леополда и видим како велики везир Мустафа Ћуприлић заузима Београд. Његова дивља војска куља кроз капије

Предео између тих двеју река данас је слабо плодан, те је на бедном културном степену покрајина бивше Турске царевине, но у давној прошлости, која је текла од пре шест хиљада па до пре две хиљаде година, тај крај изгледао је

Јуче још стотина послова: три разна министарства, српска администрација, француска пуномоћија, бугарске, грчке и турске дипломатске визе, патријаршија, ручак, конференције, инструкције, паковање, опроштајне посете, а данас мир и тишина.

намерама гостопримства, па му онда показах једну вест коју донесоше јучерашње новине: Мустафа Кемал, велики реформатор Турске, увађа у целој својој држави суви режим, а овај ступа на снагу првог маја, дакле баш на данашњи дан.

се лепршале заставе енглеске, американске, француске, талијанске и јапанске, али је политичка власт већ била прешла, у турске руке.

Сада је било свима учесницима конгреса јасно да је тај скуп људи имао да, под заштитом и по наредби турске полиције, изврши насилно свргнуће васељенског патријарха.

Они позваше, посредством драгомана патријаршије, а на врло учтив начин, турске полицајце да се са својим китњастим друштвом без оклевања удаље, што ови учинише без поговора.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Заман силно Туре гледи Да досади каурину, Турске крвце он не штеди, Већ се диже у планину, Силна чета амо гази, Но мало се когођ слази.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Колико пута сам одлазио. Због моје песме, бекријања. Ти знаш да ми је свака кућа, особито наше, турске, отворена. И, да тебе заборавим, изабрао сам најлепшу, најбешњу. Главу сам у торбу метао, да дођем до ње.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Затим, жене официрске се с мужевима својим пребацивале од турске Босне и Херцеговине до аустриске Пољске, од Мостара до Беча и Кракова, оне су дакле биле нека врста објекта за

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Свеједно што је војска измучена. Наићи ће друга, која боље плаћа. Турске куће су забарикадиране и кроз решетке на прозорима гледају Турци одступање војске.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

и старије, кратког и дугог стиха, о ранијим и познијим временима, све су добиле свој коначни облик и смисао у доба турске владавине, у доба кад је хришћанска раја била јединствена у односу према турским феудалцима, и зато су све у основи

Од краја XВИ века почињу стални покрети против турске власти упоредо са све већим дажбинама које су проузроковане све већим потребама османске државе, ратовима итд.

У томе правцу веома снажно је утицао и расцеп између града и села. Градови су били средишта турске државне управе и занатске привреде (која је служила, углавном. војним потребама), насељени претежно муслиманима.

У доба турске владавине, сем тога, стекли су се и многи од оних услова које је Маркс споменуо као карактеристичне за процват старогрч

Он као да говори: ето, имали смо моћну државу, моћнију и од турске и од латинске, зашто не бисмо могли опет да је имамо?

Како то да се разуме? Пре доласка Турака, па и у прво време турске владавине, однос народа, однос кмета према домаћој држави, свакако, морао је бити много друкчији него после — у току

владавине, однос народа, однос кмета према домаћој држави, свакако, морао је бити много друкчији него после — у току турске владавине.

се сматра да је таква представа о Душану последица проклетства којим је праћено проглашење српске патријаршије: у доба турске владавине поменуто проклетство могло се сматрати као један од узрока пропасти домаће државе.

противника он подсећа на Хајдук-Вељка, Који је го до појаса и у као крв црвеним чакширама пролазио кроз средину турске војске и одовуд и одонуд.

Овакав Милошев лик створила је сиротиња раја у доба турске владавине, кад је жеља за стварањем независне домаће државе налазила упориште у чињеници да је таква држава некада

Није познато да ли је и други његов зет Ђурађ Страцимировић Балшић суделовао у боју. Сасвим су фантастичне доцније турске вести по којима су кнеза Лазара помагали и Бугари, Арбанаси, Власи, Мађари, Немци и Чеси: требало је приказати турску

Центром турске војске, који се налазио свакако онде где је Муратово тулбе, заповедао је сам султан. Европске трупе налазиле су се на

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности