Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
и росијским владјенијам нико се добар, ни христјанин ни Турчин, солдата не боји, но гледа у њему чувара свога; а у турској земљи, колико је даље од Цариграда, толико више бедни христјанин пред агом и његовим слугама, пред спахијом и пред
А у турској земљи што чине, то није ни за описивање! Но рећи ће ко: силом не отимају. Горе него силом, зашто у име божје отимају,
а без овакова употребљенија највеће имјеније својему је истом стјажетељу мученије, често и бешчестије, и, као у Турској, преки пут к конопцу. 155 Славуј и орао „Колико те ја ублажавам, високопарни орлу!“ — рече му једном славуј.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
да ми њи̓ова јеглена нимало није мила; они и лепши̓ места имаду за јеглене а не око мене; ал̓ ко ми је крив кад сам турској вери поверовао и овде запао. Мој побра куне се: „Тврда је вера, не бој се ништа за тебе” итд. — У тој се ноћи не спава.
(У Турској адет је: који књиге носи он свеже на ногу прапорац, пак слободно свуда иде, нико му на пут стати неће, и зове се са̓ија
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Кара-Ђорђе је имао мало људи према турској сили. Оно што је пред Турке ставио, било је свега 15.000 с коњицом. Међутим, Сулејман, или Кулин, водио је војске
Црна земља мора пропиштати под теретом мртвих, а од јаука женскога и богу ће уши заглунути!... Тешко турској и мајци и сеји куд прођем ја с мојим побратимом!... Јелица обори главу. — Не сагињи главу, жено моја!
— То могу. Чупић га понуди, и он се напи. — Сад иди, одмори се — рече. — Али ни речи о Турској војсци. Он се удаљи. Војводе прича Девина беше прилично у бригу бацила. По његовом одласку они оборише главе.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Какво је то зло ударило, да је горе неголи у Турској? Синоћ ме — вели — зову да читам молитву Арнаутовићу; кад ја тамо, а њему Срнинић прошцем сломио ребро, и то све око
Црњански, Милош - Сеобе 2
је личио на аустријске дворове у Бечу, са великим, барокним, прозорима, а унутра, у дворишту, на каравансераје, у Турској. Дрвени доксат опкољавао је двориште, на спрату, пун цвећа у ћуповима, који су личили на плетене котарице.
да забашури оно што је избрбљао, поче да, тој госпожици, прича о фамилији, о сирмијским хусарима, о патњи, тамо, на турској граници, о њиховом несретном национу. Госпожица Божич се смејала, и на то.
Помисли, како су они, тамо, на турској граници, различити, од ових његових сународника, који су фамилија богатих воскара у Будиму, а допрли и у велики свет,
По аустријским форпостима, око Беча, знало се, то лето, за немире, којих је на турској граници, у Хорватској, било. Официри караула у Бечу знали су и чули о побуни Бановаца (који су били сатерали своје
Да му каже зашто им је дозлогрдило. У Турској их нико није лагао. Турчин је ретко реч газио. А кад је погазио, чинио је то обично, пандур, потурица, фукара, а у
Највише их лажу и варају они, који су на високом положају. У Турској их је башибозук лагао. У хришћанству, они у свили и велуру.
Према Гроздину – који није знао зашто Исакович све то пита – потпуна је тишина била сад у Турској. Логорске ватре нису гореле на Сави и људи, који прелазе, причају да никакве војске нема, све до дубоко у суседном
Залазио је, два‑три дана у Турску, и дубље. Пребацивале су га балугџије сремске, које су бацале мрежу и на турској страни, ноћу. Кад се вратио, причао је да је, у Турској, све мирно, да дуж обале нема војске, а нема војске ни дубље.
Кад се вратио, причао је да је, у Турској, све мирно, да дуж обале нема војске, а нема војске ни дубље. А кад је питао за Чрногорце – који одатле прелазе у
То су, каже, његови јолдаши, са којима је пио и тукао се, док је био млад. И они су говорили да је у Турској све мирно и да нема војске, дуж обале. Нико прелазио није. Само ситне и поспане страже стоје, са турске стране.
Виде тако С. Деметер, у плићаку. Тврђаву на острву Шабац. А поред ње и тврђаву Дринавар. На турској страни, сем зелених врбака, није видео ништа. Ни живе душе.
му је рекао ово: да гроф Бестушев у Бечу чини услугу царству, кад Сербе исељава, и да ће Аустрија, кад граница према Турској остане празна, населити тамо, врло радо, Немце из Рајнланда и Лотарингије – а та су насељавања већ отпочела.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ово се уверење нарочито испољило у првим десетинама XИX века, када су султани у европској Турској хтели увести реформе по европском начину. За време буна 1831.
Она је дошла у потпуну супротност према народној већини, која је остала хришћанска, као и према центарлној турској управи коју је само трпела.
Они су заузимали врло знатне положаје у турској администрацији, нарочито у војсци, у јаничарским трупама. Неки од великих везира су били поисламљени Срби.
Најзад, било је валија и мутесарифа у Турској царевини, родом из Босне, који су штитили, нарочито у најскоријој прошлости, српску и бугарску рају и одржавали тајне
нема неприлике, ма које врсте била, из које се тамо човек не може подмићивањем (средством које се свуда употребљава у Турској) извући. Као да су ови који се враћају из Румуније лабавијих моралних појмова него остали печалбари.
Даљи је узрок општа лична и имовна несигурност у Турској. А један је од узрока и угледање на Мијаке и уопште на становнике Радике, који овуда пролазе и враћају се са печалбе.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Ниси ни могао да чујеш. Нисам ти ни рекла. Тако сам сазнао да се зове Рашида по некој својој турској баби, да је пре три месеца напунила четрнаест и да већ одавно зна све о мени: Весна ме препричава у разреду као
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
тестаментум) — завештање, опорука, последња воља Тиркај (нем. Тüркеи) — Турска; ин Тиркај — у Турској трајдрот — врста лошијег штофа тремоло (лат.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кад их је први пут остављао, били су на високој обали Дунава, међу јаблановима, у једној огромној жутој, турској кући, око које су, доле, на води лежале лађе кријумчара.
и горућим свећама сети брата његовог Аранђела, који је имао обичај да при склапању трговачких послова по Влашкој, Турској и Мађарској опија људе. Сетивши се њега, честњејши Исакович се реши, по узору братовљевом, да напије себе.
међу оним светом одевеним у антерије, са фесом и бројаницама, са којима се Аранђел Исакович млатио, по Влашкој и Турској, и то је било све.
памети миришући их каткад, у сећању, као руже, мислећи на мале Циганчице, него на черге простачке, бедне, фукарске, по Турској, око ђубрењака.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“¹ Захваљујући животу на селу, у које Турци нису имали приступа, народ је успео да, упркос турској окупацији, очува своју сељачку, патријархалну културу кроз готово пет векова робовања.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Тако се упутише за дружином, па кад њу стигоше, након кратка одмора, кренуше се даље. Ноћ их стиже још на турској земљи, али бјеше све мања опасност од поточи.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Нешто збивенији Срби су били на самој граници према Турској, у миру под гвозденим војним властима, у рату увек у првим редовима.
У том циљу прекинуте су црквене везе између Срба у Аустрији и у Турској, одвојена је Карловачка митрополија од Пећке патријаршије; све и војне и државне власти помагале су унијаћење
отишао је као »ђак« у дипломатску службу ердељског кнеза Михаила Апафија. Његовим послом ишао је у Једрене, и у Турској остао три године, увек у дипломатској служби ердељског кнеза. 1668. ишао је са братом Савом у Русију.
Србе свију крајева, без обзира на покрајине у којима живе и државе којима припадају, и Србе у Угарској, и Србе у Турској, и Србе у Црној Гори, и Србе под Млетачком Републиком.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Чудо беше, али не знам како, Али чудо бијаше свакако: Коњ варакну, и за часак тили, Дохакао Бајко турској сили; Голом руком приону Турчину, Заљуља га, па с њим о ледину, Српски коњи Туре прегазише. „Није доста?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
није право ни ти да моју ливаду пасеш; а знаш, болан, да ја сијено гоним за моје коње, јер ти имаш твојега агу, а у турској живиш земљи па не смијеш, болан, тако слободно као Турчин живјети.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
јунак; 2. војник у турској војсци дилбагија - врста амајлије, дугуљаста овална сребрна кутија у којој се носи запис од урока; споља је обично
- назив за хришћане који су у XВИ и XВИИ веку служили у турским пограничним градовима, хришћански граничар у турској војсци моба - народни обичај узајамног помагања суседа (обично момака и девојака) при већим сеоским радовима;
заручник, младожења, муж Чаршија - трг, пословни део града, трговачка четврт чауш - старешина над неколико војника у турској војсци, водник челебија - млад господин; титула младића племићког рода чемерика - биљка из породице љиљана чији је
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Небеса Босне. Шарена и кадифена, којима се плови, као на некој раскошној, турској галији, пуној блага и разблуде. Са узалудношћу рођења и узалудношћу смрти.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Топал-паша су двадест хиљадах да поможе Новоме хиташе; сретоше га млади Црногорци на Камено, поље поузано. Турској капи ту име погину, сва утону у једну гробницу; мож и данас виђет коштурницу.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Чак је неке, причало се, и убијао. За све време док би он путовао по Турској, по трговини, а обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини једнако помињао и њиме се застрашивало.
Са Турцима и беговима и он пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож тргујући с њима. Ретко би отуда овамо прелазио.
Међутим све то није требало. Одавна је Софка за све то знала: а зашта отац једнако тамо седи у Турској; зашто овамо к њима све ређе и ређе долази, тако да га је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним
као и целу кућу мало сиротнију и онда да ће му требати да њега навлаш пред | њима грди и говори им: како и он тамо у Турској не живи боље, и тиме њима даје као неке накнаде, утехе. А оно ево преваре се!
у Турској, ипак буду бар заједно са њиме, те да једном и оне имају над собом њега, да би, испод његове власти и надзора, могле сл
Истина, од скора се доселио из Турске, али још тамо по граници држи ханове и продаје стоку турској војсци. Овде у вароши од скоро је са кућом у доњој махали...
Њихово село било тамо у Турској, одмах иза манастира Светог Оца. Куће све од камена, чак и кровови од камених плоча. А њихова кућа највећа, у средини
Свекрва јој, после смрти Маркове, са којим је био спојен сав њен живот и то онај живот тамо, Док су били у Турској, на селу, јер овај после у вароши није за њу био живот, остављена сада од њега овде, у вароши, међ туђим светом,
и он сам, а највише свекрва, почеше наваљивати на Софку да продаду хан и сва имања што имају тамо на граници и у Турској, и да до капије, са лица чаршије, подигну велику лепу кућу. Софка није никако пристајала.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Мјесто, дакле, у добру заклону — да није било на самој турској граници. Али страх не разбија сна горским синовима! Знадијаху они лијепо и гдје су и шта их снаћи може, ипак се не
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
дана после овога разговора био сам се крадом спремио да пођем с једним игуманом Дечанцем у Турску, чујући од њега да у турској земљи имаде планина, пештера и пустиња гди жив човек не долази. „Ха, то ти је моје место!
Онда ти мој Дечанац, видећи се избављен белаја, почне казивати каква је беда и невоља у Турској, како људи невољно живу! Како куга мори!
„И ко би се могао досетити турској политики и лукавству! Гди је год која лепа црква била, они су је присвојили и у жамије обратили; а манастире су све
Конзул венецијански, на кога сам имао вручитељно писмо, прими ме учтиво и даде ми пасапорат да ми не би нигде у Турској [х]арача искали.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
А шта ми помаже да се дозна ко је кривац? Коња више ја не види’, јер је он досад на турској граници... — Тако је, вире ми! — прихвати гвардијан.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ Никад сељачко дете није тако безобразно као ова господска напужа, мислио је брзо одлазећи, а штап је по турској калдрми лупкао болно, као да по његовој глави неко туче.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Конда, који је, док је био у турској војсци, чувао београдске опкопе према Сави, знао је све прелазе преко бедема. Он се први попео на па лисад близу
) Питале су се: — Шта ли је то узун? — Не знам, али звучи као чин у турској војсци. А можда има везе и са узенгијама.
Али, на српској страни чека га опасност већа но што је била она на турској: ако су му Турци мало веровали, Срби му, одједном, не верују нимало.
Недељама су га, после, неговали. У истој, турској кући, у мутваку. Мирис ванилије, по зидовима, под кораком жена. Силник је давно био отишао а од њега је Вишњићу на
и један официр; били су оптужени да су у аустроугарској монархији припремали устанак који је требало да избије у турској империји, истина негде на дну, у Грчкој. Били су оптужени за велеиздају а Европа се занимала.
је не само у Букурешту него и у Пешти и Бечу, и у Видину; не само у АустроУгарској него и у Италији и Француској, и у Турској.
Пределе око Смирне, у Турској или код Хормова, у Албанији, или око Смедерева, у Србији, а сви су друкчији, обележавали су трагови исте осветљености.
Прво је Доситеј почео, као у игри, да се стара о старој турској кући са новим, застакљеним прозорима, која је сад била његова и у којој је намеравао да отвори штампарију.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Све до једнога јутра кад освану снег на заузетој некој турској вароши и кад пуковски дежурни, сав узрујан, дозва батаљонске и саопшти: да ће командант тачно у подне одржати рапорт
строју, са снегом на брковима и обрвама, зарумењени и узнемирени, нестрпљиво су очекивали команданта, који је у топлој турској соби потписивао пошту.
Тапкао сам штапом и корачао по шиљастој турској калдрми уском улицом која води кроз сред вароши и шљапкао по барама и спотицао се о ноге војника који су лежали под
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Кад ми препријече пут краљевске кочије у којима се високи пар враћа са свечаног Тедеум-а или одлази у посјету Турској (да тамо потврди „традиционално пријатељство наших двају народа”) а у шпалиру стрпљиво чека... Не!
Ћипико, Иво - Приповетке
— и сам поможе испрегнути коње. Дођоше кући окупљени истом мишљу: знаду добро што их чека ако турској власти у руке пану. —Што је вриједно у кући, покупи!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
пажњу на просторне прилоге будући да они упућују на лични доживљај: „Са Турцима и беговима и он пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож тргујући с њима. Ретко би отуда овамо прелазио”.
полази од сопственог „ја” (од Софке), па иде ка родитељима, и то прво ка мајци која живи ту и затим ка оцу који је у Турској, да би на крају дошао до предака (до деде Арсе); у завршној верзији објективни ауторов поглед полази од предака, па
„Софки онда би јасно да се она зато оволико препала што се сада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо (муж у Турској - Н. П. ) неком кућу продао”.
Као и ефенди Мита у млађим годинама, Јовча највише борави на путу, по Турској, где - за разлику од ефенди-Мите - тргује, али и попут њега просто бежи од куће, све у чежњи за нечим далеким, „као за
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Тако је и Србију називала и раја у звању, да је чиновник не би осумњичио да је противник царевине. Иначе, Срби у Турској примали су ову реч од Турака као погрду, омаловажавање српског народа, као кад би им и опсовали Србију навака, нафака
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Тако се вуци гором вијају, Као што Турци српске синове, До гудурама мрачним лутајућ, У неситоме траже беснилу Да турској ћуди лепо угоде: На точку ломећ младе удове.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
000! Да ли би Лешјанин и Хрватовић, поред све потпоре из Делиграда и Алексинца, могли одолети овако великој нападној турској војсци — то је питање на које је мучно одговорити са да.
Ко зна! тек он удара врло енергично и пук. Мил. Јовановић јавља да једва одолева турској навали и да се зорли држи у својим положајима.
Уз то још страже јављају да с те стране једнако чују брујање и кретање у турској војсци: с вечера су се чули прво одјеци вечерње молитве: »Алах ил алах«, затим песме, свирка, весела граја, а доцније
трчати за сваким пешаком посебице, а морао сам да пазим на топове, да при повлачењу каквом погрешком не падну у руке турској коњици која нас је гонила. — Шта заплећете, шта ту заплећете?
потражите међу гомилама мртвих, које су Турци оставили, и међу којима, судећи по европском оделу, многи не припадају турској народности. Главнокомандујући и т.д.
из његове лепе домовине, освета Москову — и свему што је Москову сродно, што се крстом крсти и славенски збори. Турској госпоштини иде у интерес овај дивљи фанатизам, ова бесомучна мржња и она их подржава и употребљује ове ратоборне
Али тако не потраја дуго. Наскоро се опазише нека кретања у турској војсци, и ја ћу овде укратко да прибележим како су она текла дан по дан.
Румунија је самим тим географским положајем и етнографским размештајем тако упућена, да нема управо шта више тражити у Турској, нити шта од ње добијати.
— Да, и то потпуно с вашег гледишта. Дозволите ми само да то развијем. Ма какав да је био онај »поредак« у Турској, тек он је био освештен и утврђен неким законима, дакле био је законит у оном уском смислу како ваш политички табор
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Уви мени несрећној! Гди су цари моји? Гди војводе преславне са храбрими воји? Једна чада у Турској, а посвуда друга стењут љуто, жалосно, — ах, прегорка туга!
Утробу терзају, Серце преврати еја, Сама с’ угризају: Германи прелстиша, Навјек заточиша Посљедњују радост. В Турској стењут чада, А в Венгерској ина, Њест уже отрада, В жалост бих једина: По славје толикој, Храбрости великој Стах еја
у манастиру Шишатовцу једанпут (1816) за ручком Мушицки је викао на наше хајдуке говорећи, не само да хајдукују по Турској, него и да прелазе преко Саве у Сријем, да срамоте народ свој итд.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
вакасуз — невреме, незгодно доба, у невреме вакат — време, доба валија — „султанов намесник, гувернер покрајине у турској царевини“ варићак — „дрвени суд за жито; житна мера“ варица — „жито што се вари на Вариндан, дан св.
Варваре“; гомила људи везир — високи државни чиновник у турској царевини верак — нарав, расположење вилџан (филџан) — шољица за кафу без дршке волованица — крдо валова воринта
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
и продавајући га давао му име, глас своје радње, трговине која је била не само прва и чувена код њих него у целој Турској, Бугарској, па и Босни... Ето стога је била толика Младенова радост у том хаџијином здрављењу, тражењу од њега еспапа.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Јер кад бих поштено признао да долазим из Београда, погледали би ме попреко; Београд и мој родни крај лежаху тада у Турској, земљи неверника и непријатеља хришћанства. Пословица лепо каже: „право твори, а истину збори.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
). Скоро увек стара држава се велича у односу према туђим државама, нарочито према турској. Она је културнија и моћнија него што су тадашње суседне државе (на пример, у песмама: Милош у Латинима и Смрт војводе
лакше што их више није подносио, и уступале су место представи о домаћој држави као снази способној да се супротстави турској најезди.
Али није клонуо. Пре боја, остављен од пријатеља, напуштен чак и од своје жене, сам у непрегледној турској војсци, он је нашао у себи довољно снаге да савлада грдосију Влах-Алију и да опрости неверној љуби.
То је само у два-три случаја. У једној прилици мајка Јевросима саветује Марка да поступи по турској жељи: И бог ће нам, синко, опростити, а Турци нам неће разумјети.
Оно што нарочито карактерише хајдуке јесте изванредна отпорност у свим приликама. Малобројни према турској сили, они су морали да се боре и памећу, да се сналазе и довијају на најразличније начине, да буду опрезни, лукави,
Личи на кип освете који оживљује само у тренутку када се приближе Турци. Његове речи упућене турској потери опоре су и одсечне као ударац ножем.
четовао, чинио затрке, отимао дјевојке, хватао робље, дијелио мејдане, те му се име прочуло по свој хрватској и турској Крајини.
Чувши од Косанчића страшне вести о турској сили, он каже: Немој тако кнезу казивати, јер ће нам се кнеже забринути, и сва ће се војска поплашити, већ овако
Насмија се Страхинићу бане: „Богом брате, старишу дервишу, не жали ме, брате, од једнога, тек ме војсци турској не прокажи“. А Турчин му ријеч проговара: „Чујеш ли ме, дели-Страхин-бане!
Ево пуно петнаест данака ја све ходах по турској ордији, и не наћох краја ни хесапа: од Мрамора до сува Јавора, од Јавора, побро, до Сазлије, до Сазлије на
како ћу, Туре, погинути, јал’ како ћу тебе погубити; трећи ћу ти мегдан оставити под Кунаром у пољу Котару, а на међи турској и каурској, ђе је земља крви пожељеља, гавранови од јунака меса; дођ’, Алиле, ђе је тебе драго!
Мирно дође у Лијевна града, и сакова токе и челенке, па он пође горе у планину. Но кад дође турској караули, ал’ ту бјеше тридесет Турака, метаху се камена с рамена и скакаху скока јуначкога; када дође Даничићу