Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Кажу да се чуде Турци што им много ишту, но ако им се све стане искати шта су они од других отели, мало ће им што остати.
— „Ви сте петлови без сваком закона, имате више жена него Турци, и нимало не гледате на сродство и пријатељство”, вели му мачак.
Многи би монаси волели да Турци земљом обладају него да њих нестане. је ли то љубов к богу и к отечеству? Али што они маре кад су се они оца и
Дође му један лукав дервиш, који се чињаше луд, знајући да Турци луде као свеце почитују, и запита га верује ли он у алкоран. „Јао, јао, каково је то питање?” — рече му султан.
” — „А стоји ли у алкорану написано” — опет запита дервиш — „да су сви Турци браћа?” — „Бака! како не би стајало кад стоји?” — одговори султан.
Како Турци Цариградом обладаше, сви учени Греци разбегоше се који у Италију који у Францију, и затим она славна Греција, мати мудр
С.: Не би ти тако говорио да знаш шта ми Турком дајемо. К.: Да ви о својој муци живите, не би толико давали; али Турци добро знаду да ви дерете свет, пак' |оће и они да деру вас; у томе су они паметни баш као и ви.
Познато је да римски император и росијска императрица за интерес царства својих с Турци војују, но ништа мање, свака благоразумна и человекољубна душа благосливљаће имена њихова, које је вечни Промисал за
с т и ј е с в ј е т у с м р а к о м ”, мудрости с варварством, и духу кротости и мира с свирјепостију и с немиром? Турци, док су тога закона, никада се неће с науком просветити, зашто им њихова вера не дâ, која будући силом и с оружјем
отресати од себе сујеверије и не искорени ону древњу и богомрску вражду и мрзост за закон, они ћеду сами себи бити Турци и мучитељи.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
И макар милојевци, као и петровци, гинули од истог коца и конопца, и макар их, као и петровце, Турци истим гвожђем окивали, они ће с Турцима против петроваца пре но с петровцима противу Турака!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Онда је овај крај Србије био готово сасвим пуст, не знам, или је то било због каквог иселенија, или су Турци народ растерали, илије куга поморила. Из ’Ерцеговине, као што и сада, непрестано су насељавали ове крајеве.
су Немци хтели војну на Турке да подигну, слали су му прокламације те је он бацао кроз прозор у џамије ваљевске, но Турци не поплаше се, него кад виде да ће рат почети зађу по селима и покупе све оружје од Срба и однесу у Ваљево.
Чардаклија и Ђикић и Влајко некако побегну, но неколико од њи’овог друштва Турци у’вате, па су им све од луча цепке под нокте ударали, док и’ с тим мукама нису поморили.
ја више не смем доћи у Ваљево, јербо од ови’ каура не смем одустати, јер ако побегнем, они ће ми кућу запалити, итд. Турци уплашени оду што су брже могли, а ја се вратим несрећном господину Мијушку, и он окрене мени говорити: ,Цар је мене
приспео и нека купе чете сваки у свом крају, и нека буду спремни на први мој позив да идемо да ударимо на Ваљево. Турци из Палежа и Уба побегли су били, како смо страже почели чувати.
” (Но Турци пређе тога, како су видили да ће рат започети, дозвали су кнезове и кметове, узели од њи’ коње и пратиоце, те су сва
) „Оде наша војска са виса на Ваљево али ни у половине није било оружја (јер су били Турци пређе све покупили што се није могло по шумама у кладе сакрити).
Но многи су брезове тојаге заоштрили, и, штоно рекну, који колац који проштац узму и ударе са три стране на Ваљево. Турци Ваљевчани изађу пред њи’ у Љубостињу, дочекају и’ и ту се потуку.
Омерица погине, а с други’ празни’ страна Петар Ракарац и Мали Јанко продру у само Ваљево и празне куће запале, онда Турци почну бегати Чачку и Ужицу.
„Ми смо гонили Турке до Чачка — прича даље мој отац — наша је војска била из саме ваљевске нахије. Код Чачка Турци нас добро дочекају и убију нам 27 добри’ момака, но ми опет и Чачане и Ваљевце (Турке) растерамо и сав Чачак попалимо;
’ Насмеја се Арса и каже: ,Тако носе сви крштени цареви, а не као ваши Турци!’ и проче. Ми смо одатле гледали цара догод није у собу отишао.
,Хајде’ вели, ,зове те цар!’ — Кад рече: ,зове те цар’, прођоше ме мрави од пете до перчина. Паде ми на ум што су ми Турци приповедали: да се цар не може видити, и који га год види, мора му од стрâ доња усна препући.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Како може да се трпи?... Мора се!... А зашто? у селу је живео субаша. Па ко је тај субаша? Да објасним. Неки Турци у Београду одметну се од свога цара, убију пашу београдскога, заузму београдски град и науме завладати Србијом, која
Ти су Турци прозвани „дахије”. Радили су с планом. То се видело и по томе што наједанпут по свима варошима у Србији поставише
— А је ли?... Да ниси имао каквих гостију ово дана? — Нисам. — Да ти нису Турци долазили? — Нису. Нико живи није свратио у моју авлију има месец дана... Јова опет поче ходати..
И то прича са таквом ватром, смеје се тако слатко — да га Турци пусте као будалу која ништа не зна... А он је знао све.
— Ово је место душу дано за бусију... И, овако ћемо!... Ти, Илија, ти ћеш стати тамо. На тебе ће прво Турци ударити, али ти их пропусти... Ти, Јоване, до Илије... још овамо мало... Ти, Сурепе, ту, близу ћуприје...
Чим Турчин наиђе на ћуприју, ти пали!... Ако би га он промашио, пали ти, Сурепе, ти га нећеш промашити!... Турци ће онда јурнути напред. Ја и Јовица дочекаћемо их и збунити, а ви остраг јуришите...
Турци ће онда јурнути напред. Ја и Јовица дочекаћемо их и збунити, а ви остраг јуришите... Ако ли Турци нагну бежати натраг, збуните их ви, Јоване и Илија, а ми ћемо јуришати. Јесте разумели? — Јесмо, харамбашо!
Станко даде ватру... Пушка пуче, а Турчин с копа као пун џак... Наста забуна. Турци јурнуше напред... Једна... друга... трећа... пукоше... зачу се харамбашин глас: — Јуриш!
Харамбаша му приђе и ухвати га за руку. — Ејвала, јуначе! — рече и продрма му руку. Пред њим и око њега лежаху Турци. Он смотри Заврзана над Сали-агом. — Харамбашо!... Харамбашо!... Молим те, ходи овамо да видиш само...
— упита Јовица. — Таман! — рече Заврзан. — Још само треба звати попа да их опоји! Сви се насмејаше. — Турци ће њих склонити — рече харамбаша. — А за нас ће боље бити да зараније шуму хватамо. И...
— Маринко! Брате!... Човјече! Реци шта хоћеш!... — Не тражим ништа, само твоје братство! И хоћу да ме Турци знају и призивају!... — Све што хоћеш учиниће Суља за те! — Хвала ти! Него... још мој план није готов!
— А што остави огњиште? — Од добрина! — јекну из његових груди као ветар. — Побјегао сам да главу склоним... Турци ми побише све — оста ми само мајка и њешто нејачи. Остасмо: они да јадују, а ја да крвим!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Запалише четири свеће. Удари дим од дувана као из димњака. Пију каву, ћуте као Турци, само карта клизи, и чујеш како звечи дукат. То је била страшна ноћ! Ми се с мајком затворили у другу собу.
У оба му писаше да ће доћи чим се породи и дигне, али од последњег писма беше прошло већ пет недеља, а Турци дошли на Тресибабу, а Черкези руше његову кућу и пале му постељу на којој му можда жена лежи. Па ипак је он ишчекиваше.
и... не, не може бити! Та, ако су и Турци, нису зверови! Он се потрља по челу, хтевши разгнати ове мисли. — Мајстор је, и богзна како, рад био да се ождреби —
— Ја сам се — вели поп — учио у мога оца који је поповао у стара времена, па кад га убише Турци, ја остах сироче и побјегох у ово село, гдје ме послије власт запопи. — А онако нијеси, да речеш, какијех школа учио?
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Звала се Вејка. Од зулума померила памећу. Турци, да би је уграбили, све јој поубијали. И тад се по њој могло још да види како би она заиста постала лепа, само да је
Никад није смела сама да остане, а још мање напољу сама да заноћи. Причињало јој се: како увек иду за њом Турци да је грабе, како их чује, види...
И тад би, пиштећи од страха, готово луда, заклањајући главу рукама, трчала, бежала, крила се... — Нане, слатка нане, Турци! — цвилела би она тако по читаве сате бежећи и вртећи се у ковитлац од страха.
Толико је било много што је он напросио. А сви су му давали. Нарочито Турци које је он највише грдио и псовао и терао их да „иду, иду далеко“. Становао је, управо био чуван у кући хаџи-Томе.
XX Почетак ослобођења. Пред рат. Цркву почели и по други пут да дижу. Први пут је разорили Арнаути и остали Турци кад видели колика висока и велелепна црква почела да се диже. За то и самог пашу протерали што био допустио зидање.
у гомилама ноћу да се вуку, тумарају и целе ноћи иду по турским маалама дерући се лудо, крештаво, из свег гласа: — А, Турци! А, вуци! а, а! ... — почели би да вичу и скачу око њихових кућа као да пујдају, туткају нешто на њих.
А, вуци! а, а! ... — почели би да вичу и скачу око њихових кућа као да пујдају, туткају нешто на њих. — А, а, Турци, а, а! ... Хришћани од страха, језе изумирали су стрепећи да Турци не скоче и све их посеку.
— А, а, Турци, а, а! ... Хришћани од страха, језе изумирали су стрепећи да Турци не скоче и све их посеку. Но тада би обично по неки стар, душеван Турчин изашао и почео уплашено да их утишава, моли:
И за вас и за нас није то добро... И остали би Турци излазили и они би их молили, отварали им своје куће, звали да их нахране, угосте...
— А, Турци, а, а!... И тако би целу, целцату ноћ ишли, вукли се по маалама док их не би дан смирио и растерао по њиховим рупама,
Црњански, Милош - Сеобе 2
Све до краја XВИИИ века, у том краљевству ратови су били чести. Турци су били допрли до Вијене, и отерани опет натраг до Београда, а дуж путева белеле су се и сушиле људске лобање и кости.
“ „Сам Бог је решио“, узвикивао је Гарсули, „да се из Европе истерају Турци, а и ти Расцијани, ако треба, са њима. Живот овде има да се уреди према памети, према реду који у Цркви влада, а
Затим се диже, да оде са доксата. Његова жена, погледавши за мужем, додаде још: „Та прави сте Турци, не дате ни да га испратимо сестринским пољупцима.“ Ђурђе, који беше застао, опет само махну руком, одлазећи.
Препливао је Тамиш, кад се било разданило, а после је терао на Тису, као да га Турци вијају, испод Београда. Сунце је било одскочило, кад је, на гриви коња, прешао и Тису.
Све је у хришћанству било противно њиховом очекивању. Беда, лаж, неправде, велика превара, а не хришћанство. Турци су им се сад чинили господа, а Гарсули, па и стари Енгелсхофен, личили су им сад на фукару.
Лежале су око цркве шабачке, уз ватру, а баба ми чу како Турци говоре да ће да беже у зору, према Ужицу. Турчин, који их је везивао, био је легао, метнувши два сребрна пиштоља и
– она, газећи воду са мојом мајком, каза: Робиња! Побегоше Турци ка Ужицу! Гут Јаwохл? А деда Теодор? Е, деда Теодор, кад са вама уђе у Црну Бару, натрапа, несретник, на неке кошнице,
Хоће Василије и за себе тражити, једну такву, росијску, регименту. А кад Турци буду чули то, обилазиће одсад Чрну Гору!
Зна се ко их је врбовао. Не треба њима другог врбовника. А што да крећу сада, кад је мир, па и Турци мирују, зар не би било боље да се причека до владичиног повратка? Бајевич на то цикну: шта да чекају?
Он, Агагијанијан, служио је верно Русима у Цариграду, и доживео да му Турци истребе сву фамилију. Служио је и Волкову у Бечу, па шта је дочекао? Волков га је јако разочарао.
Повлачила се, као вашар, шарени, крај њихових згаришта, откуд се чуо јаук и лелек, док не уђоше Турци. Кад је, пре тринаест година, Павле одлазио, из Србије, у коњици Вука Исаковича, са аустријском војском, излазио је са
Ето то је! Али се вара Трифун, ако мисли да ће жена да му отрпи то, само зато што је њена младост прошла. Нисмо ми Турци. Опасност је да Кумрија преболи, и децу, и оде, и она, неком млађем човеку.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Осим тога етничког обнављања донекле су и други узроци допринели овоме развитку. Турци су тражили порезу само по кућама; сељаци су радије живели у задругама и тако плаћали порезу само на једну кућу.
За неке цркве, које су на брду и на тешко приступачном положају, причају да су узлетеле из долина на брдо да их Турци не би порушили. Има примера у историји, где је народно понашање било одређено мистичном логиком. Тако нпр.
земљишта били су принуђени куповати жито у суседним областима, нарочито у Скадру, у пределима које су држали Турци. Кад су Турци имали довољно војске, пресецали су им све везе.
Кад су Турци имали довољно војске, пресецали су им све везе. А није било тешко опседнути оазу која није прелазила ни 3000 км2.
Личани су се одметали у хајдуке и стално се борили са беговима. После ослобођења, 1689. год., Турци су избегли или се покрстили, али је Лика остала на међи турске Босне и млетачке Далмације, дакле на положају згодном
Утицај Војне границе је био још јачи. У XВИ веку су Турци почели све више продирати у Крањску, у Штајерску и у Корушку.
Међу муслиманима се свуда наилази на људе са овим особинама. Познати су у Босни и Херцеговини „душевни Турци“, чија душевност и доброта иду до правог самоодрицања и код којих је свеколике себичности и личног интереса потпуно
Турско-источњачки културни утицаји. — У балканским земљама Турци нису оставили ниједну значајну творевину, никаквог значајнијег материјалног трага своје културе.
Много воће и цвеће, као и неке зачине и мирисе, Турци су пренели на Балкан из Мале Азије, и они носе више или мање искварена турска имена.
Пребацивали су својим муслиманима да сами у дну душе мисле: „Ми нијесмо ни Срби ни Турци, нисмо вода нисмо вино право, но некакве грдне потурице.“ Ово је појачавало узајамно презирање.
етничке промене у овој области десиле пошто су Србију (1459), Босну (1463), Херцеговину (1482) и Зету (1499) освојили Турци а приморску Далмацију заузела Венеција. Границе Турске и Венеције су се додиривале.
После Мохачке битке (1526), којом је решена судбина Угарске, Турци су заузели целу далматинску Загору, али су приморске вароши, и поред сталне опасности која им је претила, остале под
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Тај би ме исекао на комаде или би ме набио на колац. Кажу да су Турци у давна времена то радили. Не би било ништа ново да он то уради са мном. Осетих како ми се и ноге и руке хладе.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Данас је била седма годишњица како му целу породицу, у бекству, на очиглед његов, набише на колац, па је помахнитао. Турци су му били ишчупали језик, зато је сад ћутао. Иначе, није требало да га се плаше, миран је и кротак, само плаче.
Плакао је над целом породицом Пантелејмона коју су Турци набили на колац и спомињао, јетко, све могуће светитеље, којима је при поласку био даровао по дукат.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(...) овакво рођење сматрало се онда (а и данас) као неки особити догађај; па о томе нико није смео причати, да Турци не би дознали и дете погубили.
у нашем народу верује се да зла сила не напада злу силу, по оној народној „Врана врани очи не вади“, а како су и Турци представници хтонског света, то онда деци која носе њихова имена демонска бића неће никакво зло учинити.
Срби, као сељаци живе само од земље и од стоке.“¹ Захваљујући животу на селу, у које Турци нису имали приступа, народ је успео да, упркос турској окупацији, очува своју сељачку, патријархалну културу кроз
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За оне који чим почну мирно да дишу, чим спазе да су се облаци слегли, да мирују Турци и Угри, постану робови ствари којима су у борби противник били, или их испоснички пренебрегли.
Матавуљ, Симо - УСКОК
То је све наблизу. Та се племена дијеле на братства. Ми Његуши, у старо вријеме, када Турци освојише Херцеговину, доселисмо се одонуд, а старина нам је била под планином Његошем.
— А не рекох ли ја да нијесу исто што и Турци! — рече стари Мргуд. — Толико ми јада, што ви ћасте тако лако изгонити Турке из шанаца!
— На Бадњи дан чусмо да је Турска објавила рат Русији и да се Французи и Турци у дубровачком братиме. А на Корчули још разабрасмо да је Наполеон побио Прусе. Владика нам то потврди.
да натакне калпак, да припаше једну од онијех сабаља што вишаху у богатој оружници, па ето га, каква су га запамтили Турци и Французи кад је предводио своје ратнике против њих!
Будите наредни! Ако су хришћански чобани, добро је; ако ли су Турци, онда огањ и загон, па што дадне бог! Напријед трком!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Још у средњем веку налазило се српских насеља по Угарској; од почетка XВ века, откако су Турци стали рушити српску државу, Срби су почели, у мањим и већим гомилама, исељавати се преко Саве и Дунава.
Главна сеоба извршена је на крају XВИИ века. Пошто су Турци одбијени од Беча, аустријски цар Леополд И, новчано потпомогнут од католичке Европе, у савезу са Пољском, Русијом и
и када је аустријска војска после неколико неуспеха у Старој Србији стала узмицати, за Србе су дошли тешки тренуци. Турци, који су поново постали господари Старе Србије и Србије, нису праштали неверној раји која се побунила противу њих.
Међутим, он се у књажевству србском, где су Турци пре тридесет и неколико година беснили, тако красно развијати почео, да се најлепшим плодовима надати смемо.
На крају XВИИИ века такав центар је Беч. Уколико су Турци сузбијани, српски центар се помицао на југ. Око 1825. такав центар постаје Пешта, од четрдесетих година ту улогу
1812. и 1813. био је цариник и судија у Брзој Паланци у Крајини, а када су Турци надирали у Србију, он је заповедао једним мањим одредом војске.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ајдук Вељко зна љубити, Ал' и сабљом дивно бити, Ајдук Вељко љути вуја, Турци стадо јагањаца, Ајдук Вељко кâ олуја Кад у јесен из кланаца Свати лишће то по гори, Па обори, Крши грање, па
Бојак богме каквог још не беше, Јер се мучни гласови разнеше, Кажу: Турци нешто не мирују, Дању, ноћу брзе коње кују, Прах намичу, оштре јатагане, Честе књиге прате на све стране, Још
рочиште слећу, А отле ће к осталој дружини, Па са њоме крвавој крајини, Да не даду, већ да је утврде, Да је како Турци не нагрде.
Што л' га гони овако по ноћи? Већ је близу, већ и пушка цикну, А уз цику јунак вако викну: „Та на ноге! Турци ударише, Ударише, воду прегазише, Бију, кољу, робе, пале, руше — Јао, Срби, куд ће ваше душе.
Синоћ јунак кâ и увек оде Да уходи Турке украј воде, Одмах затим Турци ударише, И зачас нас љуто нагрдише. Јао, брате, кад се сетим јада Што нас хвати онда изненада: Ни сад не знам како
Јао, брате, кад се сетим јада Што нас хвати онда изненада: Ни сад не знам како све бејаше Ма зачас нас Турци опасаше, Баш из земље кâ да поникоше — Све бих рекô, издаде нас неко, Баш издаде, другаче никако, Ево главе ако
И гле свану, и сунашце грану, Ал' већ бојак притискâ пољану, Е се Турци макли пређе зоре, А испали Србињи из горе, Сусрели се, заметнули јаде — Али сад тек прави бој настаде.
Паде Русто, паде Сулејмане, Збунише се Турци на све стране, И пре Срб им пуно удри мука, Ма сад тек им обрте нерука.
Ено беже — баш их поломише — И чадоре Турци оставише, А Србињи у њих улегоше, Па их дивно преметати поше, И подоста беше у некоме, Понајвише у Арслановоме,
Ама слабо очију бејаше Што дивоту ову сагледаше, А међ овим неко момче Тале, Красан јунак, сви га Турци хвале. Ја сад не знам како с' надесило, Ал' је једном Туре припазило, Једном само, али доста беше, Све му мисли
“ Јао Хајка, ал' те срећа вара. Нојца бежи, а зорица зори, Стижу гласи гори иза гори. И зацело веће Турци знаду, Е ће ђаур ударит им граду, Па ниједном остат се не хоће, Свако гледа куд ће и како ће, Заман уче, заман
“ Па сићане књиге повадише: „Гледај само како султан пише — Сто хиљада“ — Турци загледаше, Ал' на срећу читати не знаше. Ох на срећу, али не на своју, Већ Бога ми, Србине, на твоју.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Дјед се још више забезекну: — Светог Ђурђа на кобили, на мојој бангавој Мими?! Е, то ни некрштени Турци не би урадили. Нашли би бар бољега коња, они су старе бињеџије.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Они се зову Турци док Турци том земљом владају, а како се прави Турци врате у свој вилајет откуда су про|зишли, Бошњаци ће остати
Они се зову Турци док Турци том земљом владају, а како се прави Турци врате у свој вилајет откуда су про|зишли, Бошњаци ће остати Бошњаци и биће
Они се зову Турци док Турци том земљом владају, а како се прави Турци врате у свој вилајет откуда су про|зишли, Бошњаци ће остати Бошњаци и биће што су њи(х)ови стари били.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Је л' му још љубав 'нако у снаги, је л' још онако, или већ вене, јер калуђером поста због мене! Кад мене Турци украдоше младу, украдоше и њему једину наду, једину милост коб му узе прека, и одрече се милости сваке и сваког лека
мршаве руке, и једва се сети да треба да јави поруку лепу игумну Варнави, подиже кључе, затвори врата, зар, да не дођу Турци изненада! попе се старац по трошним степенма, и опет наста тишина нема.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Док не огрнеш ћебе, овако као и ја, — одговори му Мујо. БОЉА ЈЕ ДОБРА ШТЕДЊА НО РЂАВО ТЕЧЕЊЕ Кад су Турци у Сарајеву хћели да начине највећу џамију, сви се окупе пред џамијом, која је већ била ограђена, да сваки потпише
Један дан кад су изашли Турци из џамије, договоре се да скупе у селу вуку харач и да га пошљу с осталим хаџијама на ћабу, па тобож кад се с ћабе
Кмет почне бјежати сокаком, а ага за њим. Кмет је био бржи од аге, па кад виде Турци из каве и са ћепенака да гони Турчин каурина а они не знаду зашто га гони, сви похитају да ухвате кмета.
и кад је видио да доста Турака клања у џамији и пред џамијом моли се богу, помисли ако утече у мунару да му већ Турци неће ништа моћи учинити, па побјегне у мунару куда и хоџа излази, кад окујише. Али Турци неће ни ту да га оставе.
Али Турци неће ни ту да га оставе. Кад кмет то види, скочи с врх мунаре. Како је доље на земљи клањало много Турака, падне кмет
Како је доље на земљи клањало много Турака, падне кмет на једнога и онај остане упола мртав, али и кмета ухвате Турци и поведу кадији. Окупи се много свијета да чује шта је кмет учинио и шта ће кадија судити.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СТАНИЈА: Богиња! А шта је богиња? ЉУБА: Бог је мушко, а богиња је женско. СТАНИЈА: Што? Што? Бог и жена? То ни Турци не држе. Еј Нешо, Нешо, куку мајци, што сам дочекала!
ЉУБА: Тако је то, мајка, у садашњем свету. СТАНИЈА: Па онда како говори! Бог с нама, тако ни Турци не говоре! ЉУБА: Е мајка, то није забадава.
СТАНИЈА: А што се у цркви поје посљедње целивање? ВЕЛИМИР: Тамо се мртваци не носе у цркву. СТАНИЈА: Тако и Турци чине, и ви нисте бољи. Куку, Стано, ако умрем у погано место! ЉУБА: Не бој се, мајка, овде није тако.
Имаде ли твој отац браду? Имаде ли твој дед браду? Који носи браду? Некрштен човек, Чивути и Турци; и куку мајци, сад дочека, да моје дете видим! ВЕЛИМИР (опет треје чело дишући): Ја! Ја! (Узме новине.
СТАНИЈА: Каки је то сијасет. Напустише људи закон, напустише образ; оставише аљине, отпадише се од Бога, посташе Турци и некрштени. Гледаш момче, пустио браду, неће да поштује старијега, што ти говори, то ги говори да се подсмева.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
„Моја деца сузе лију, Јер их душман мучи стари, Душмански им крвцу пију: Турци, Немци и Маџари, Што слободан свуда није, Зато Србин сузе лије”.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
На вечеру с царицом села је трава, а пут твој и твога поља, ко зна? ОПЕТ ТО На причешћу су били лењи, Турци их нападоше још у цркви! Па сада крени с њима у одлучни бој.
Опет му војска бежи. Неки се већ дохвате брда, само им реп долином дрхти, а Лазар се бори сам, Турци га за брке вуку и по оклопу шкакље и траже му слабе тачке.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 17. Војевао бели Виде, коледо! Три године с клети Турци, А четири с црни Угри. Каде Виде с војске дође, Седе Виде да вечера.
26. Иде мома од овце, Ведро носи на главу. Ведро гу се прелива, Моми косе прелива. Турци косе секоше, С косе коњи шибаше. Ој убава, убава! 27.
“ “Краве ричу око куће; Пуштај ме, душо, да идем!“ “Нису краве, већ су але; Поспавај, јагње, код мене!“ “Турци вичу на џамији; Пуштај ме, душо, да идем!“ “Нису Турци, већ су вуци; Поспавај, јагње, код мене!
“ “Нису краве, већ су але; Поспавај, јагње, код мене!“ “Турци вичу на џамији; Пуштај ме, душо, да идем!“ “Нису Турци, већ су вуци; Поспавај, јагње, код мене!“ “Деца вичу испред двора; Пуштај ме, душо, да идем!
поју, Већ сестра брату свом поручује: “Ја сам ти, брате Турска робиња, Искуп’ ме, брате, из Турски руку; За мене Турци млого не ишту: Три литре злата и две бисера.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Дабогме, долазило је због тога до велике дерњаве међу савезницима, али погрешка, каткад, није могла да се поправи и Турци су настављали пут, без ритуалног ручка. Ми смо тврдили да је шифра за ритуалну храну била дата.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
), Овај би био добар за харем Као службено лице, то јест, евнух. Треба га дати неком Турчину, А Турци ће знати шта с њим да учину!” УВРЕДЕ МАГДЕ КАЛАБЕ „Овако са створењима треба охолим! Ја тлачитеља свога тлачим!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Од Ђорђа се Стамбол тресе, крвожедни отац куге, сабљом му се Турци куну — клетве у њих нема друге. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Грдни дане, да те Бог убије, који си ме дао на свијету! Час проклињем лански по сто путах у који ме Турци не смакоше, да не варам народње надање.
Без момчади ове те су овђе шест путах је јошт ов'лико дома; њина сила, то је твоја сила. Докле Турци све њих савладају, многе ће се буле оцрнити; борби нашој краја бити неће до истраге турске али наше...
СЕРДАР ВУКОТА То знаш, Бајко, би им мила била, од добра се јошт бјежало није. Кâ не желе Турци добровање, да у миру раширују овце? КНЕЗ РОГАН Ријечања би ли међу вама око робља ал' око другога?
ТОМАШ МАРТИНОВИЋ Није свађе међу госте било, но ни Турци жену уграбише. ВУК МИЋУНОВИЋ Какву жену, ругаш ли се збиља?
Бег Иван бег, јуначко колено, бораше се као лаф с Турцима на све стране у горе крваве. Полу земље Турци му узеше, но пошто је сву облише крвљу и пошто му брата изгубише, змаја љута војводу Уроша, на широком пољу
Што је човјек? Кâ слабо живинче! Погледају се Турци испод очих. Мед за уста и хладна приоња, а камоли млада и ватрена!
душа би ми тада мирна била како мирно јутро у прољеће, кад вјетрови и мутни облаци дријемају у морској тавници. ТУРЦИ СЕ МРКО ПОГЛЕДУЈУ. СКЕНДЕР-АГА Ја се чудим, лијепе ми вјере, какав даваш приговор, владико!
ВОЈВОДА БАТРИЋ Турци браћо, — у кам ударило! — што ћемо ви крити у кучине? Земља мала, одсвуд стијешњена, с муком један у њој остат
СЕРДАР ИВАН ПЕТРОВИЋ С Мухамедом и глупост у главу! Тȅшко, Турци, вашијем душама, што облисте земљу њеном крвљу! Малене су јасли за два хата.
Ми живимо као досад братски, па љубови више не требује. КНЕЗ ЈАНКО Бисмо, Турци, али се не може! Смијешна је ова наша љубав.
пали један код другога, пјевајући и Турке бијући, а тројица само претекоше под гомиле мртвијех Тураках — рањене их Турци прегазили. Дивне смрти, просто им млијеко! Јунацима Бог ће учинити спомен души а прекаду гробу!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Она је од њега сазнавала каква је чаршија, какви дућани, еспапи, механе, нарочито Шарени хан, где долазе из Турске Турци и њихни сељани.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Не бојим те се, љута змијо, Пешикане Шуњо! Не бојим те се, Цуца; иако од тебе дршћу никшићки Турци! А ни тебе војвода Милићу, ни вашијех Цуца и Бјелица равнијех...
Било их пјешака и коњика. Насукоше се један за другијем, па ступаху доста споро. „Турци!“ рекоше оба у глас. Затијем полегнувши сиђоше, па добријем касом отрчаше к својима.
Иђаху раздалеко један од другога. Три коњика шљедоваху, а за овијема још тројица пјешке. Турци, сви имаху веље пушке, а за пусат не треба ни помињати. Не грајаху, но звјераху око себе.
„Хоћемо, но...“ „А, глете, браћо, врћу се!“ рече Јанко, као престрављен. Другови му насмијаше се. Турци, збиља, сврнуше с пута на једну лединицу. Коњици сјахаше и привезаше коње, па почеше простирати аљине по земљи.
“ рекоше у глас Радоје и Спасо, као да се они сјетише што је. „Ма што оно раде?“ запита Јанко, кад Турци посједаше у коло и почеше да клањају. „Моле се Богу људи!...
С Оташем остадоше: Спасоје, Петар и Марко. Четовођа је хтио да на њега првога наиду Турци, да их пропусти колико треба и да удари кад треба.
Вјетар бјеше утолио те наста потпуна тишина. Тице весело пјеваху по зеленим честима. Нијесу дуго чекали. Турци истим редом као што их прије угледаше, примицаху се, само што, ваљда раздрагани молитвом а може бити и тутумом,
Бег и ђогат под њим љоснуше као да их гром бјеше свалио. „Ха власи!“ гракнуше Турци смичући веле пушке и потекавши напријед у буљуку... Плотун их дочека а други им се осу с плећи. Двојица само падоше.
“ „Удри за крст часни!“ повикаше Црногорци, гађајући из малијех пушака. „Ха за Му’амеда и за вјеру турску!“ викнуше Турци гађајући онамо гдје је димило иза бусија. Марко први искочи на друм, с јатаганом у руци.
Погоњаху се даље, јер бјеху одмакли. Имбро нагази на двије обезглављене трупине. Види да су Турци, ама не зна који су. Он у лијевој држаше јатаган, а све три пушке бјеше бацио код коња.
Напријед праскаху пушке и покличи се чујаху да се разлијегало планином. Турци, и они бјеху запали за камење и стабла па се брањаху јуначки.
На то и прекидоше. Сунце већ нагло бјеше за гору. Турци оставише три мртва, а толико их рањенијех пође. Оста им један коњ здрав на кога посадише два рањеника, а један је
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Питалица има са разним мотивима. У њима се најчешће збива шала или се ко излаже подсмеху. Нарочито рђаво пролазе Турци и Цигани, жене и бабе, свештена лица и поједине животиње.
— Слабу животињу двојица јашу. — Слађе је даровано но куповано. — Спрам потке снуј основу. — Сребрни крст и Турци вјерују. — Старост и младост нису у својти. — Стар се во не учи орати. — Тко је бога измолио, и море изловио?
6) РАЗНО Ак’ у гору: изједоше вуци, Ак’ у поље: ухватише Турци. Волим бити морској риби ’рана, Нег’ љубити немила драгана.
Коју воду треба да пијемо, Не треба је никако мутити! Коноп веже коње и волове, А поштена ријеч витезове. Куда Турци с ђордом, Туда фратри с торбом. Мало рука малена и снага, Мало друга — мало и јунаштво.
Славно име племе посвећује. Сретнога ће причекати мајка, А несретног никад ни до вијека. Турци поље, а Латини море, А хришћани дрвље и камење. Ту су мајци танки разговори. Ту се, Мујо, осолити нећеш.
Још да ти платим и жвакалицу! — Приповиједа се да су некакви Турци зликовци, пошто их људи почасте, искали још да им плате и жвакалицу, тј. што су се трудили и жватали.
— Приповиједа се да је некакав Вујаш сједио негђе између Мучња и Јавора, па га Турци све биједили које зашто и глобљавали, а кад му се већ досади, онда рече: „Јаох, Мучњу, мучан ти си!
3. О ТУРЦИМА 1 Питала шћер оца: — Који оно људи прођоше сад испод нашега села? — Шути, ћерце, нијесу оно људи но Турци. 2 Питао кнез агу: — Ма хоћете ли ви, Турци, вазда тако уживати, а ништа не радити? — Док смо живи, хоћемо.
— Шути, ћерце, нијесу оно људи но Турци. 2 Питао кнез агу: — Ма хоћете ли ви, Турци, вазда тако уживати, а ништа не радити? — Док смо живи, хоћемо. — А како ће ваша деца? — Нек’ се она брину.
— Ма што ће ми твоје „добро јутро“, кад ја знам: што ми мислиш и што би ми урадио да можеш! 3 Питали Турци Марка: — Кажи нам, Марко, хришћанске ти вјере, за што би се најприје потурчио? — За инат.
једни веле да га је негдје у селу Ровинама убио некакав каравлашки војвода Мирчета златном стријелом у уста, кад су се Турци били с Каравласима; други казују да му се у таковоме боју заглибио Шарац у некакој бари код Дунава и да су ондје
и претјеравши преко мора, бацио за њима свој буздован у море, говорећи: „Кад овај буздован изишао на сухо, онда се и Турци вратили амо!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
И тако остане и до данас. Х. ШТА ЈЕ НАЈГОРЕ НА СВИЈЕТУ? ИЛИ ПИЈАН СРБИН И ГЛАДАН ТУРЧИН. Разговарали се Турци у кавани: шта је најгоре на овом свијету. Један вели: Зла жена; други вели: Зла година; трећи вели: Зла ћуд и т. д.
Проклети Турци опазе је и ухвате, она почне викати, а ја опет по несрећи својој намјерим се близу, притрчим на глас, а они ухвате и
а цареву шћер, коју му је цар још из малена обећао био, а на прову двора царева бабицу, коју су заједно с њом Турци заробили били, али од радости није могао сам себи вјеровати, нити је и коме за то што казивао.
упази ђевојку исписану на крми и старицу једну на прову од брода, и он позна своју једину шћер и ње бабицу, што су им Турци заробили, али ни он од велике радости није се могао увјерити, већ позове капетана двије уре послијед подне, да пође у
“ Кад цар то чује, повикне: „То је моја једина шћер, коју су проклети Турци заробили; а та старица, то је од мога двора бабица, која је њу још измалена гојила и чувала; а ти — ти ћеш бити круне
Реку најприје Латини: „Ми ћемо мудрсот;“ Инглези: „А ми ћемо море;“ Турци: „Ми ћемо поље;“ Руси: „А ми ћемо горе и руду;“ Французи: „Ми ћемо аспре и рат,“ „А ви Срби, шта ћете ви?
“ 29. ШТА ЈЕ НАЈГОРЕ НА СВИЈЕТУ, ИЛИ ПИЈАН СРБИН И ГЛАДАН ТУРЧИН. Разговарали се Турци у кавани: Шта је најгоре на овом свијету. Један вели: Зла жена; други вели: Зла година; трећи вели: Зла ћуд и т. д.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Пак шта веле? „Турком дајемо.” Пропали и ви и Турци, бог дао и сви свеци! И колено вам се затрло! Нас је бог избавио од Турака, а калуђери нас лепо наочигледце под љутим
И да не дођоше Турци, да их не смире и помире, досад, бог и душа, било би и[х] јошт толико; и не знам би ли ко остао непроклет.
а како би било кад би[х] се и ја будалом учинио, па да људи не знаду да сам ја светац, него да мисле да сам јуродив? Турци су у овом пункту одвећ ортодокси, јер они свакога, ко је лишен ума, за свеца почитују; но да су христјани кад мотли у
А Турци не остају само при посмејавању, но гаде се, псују, руже, пљују на калуђере и њихове сандучиће. „Што мислиш, како је ра
греческим под венецијанским владенијем једва се јоште гдикоји учен чловек да предаје јелински находио; али кад Турци Кандију, Ципар и Мореју од Венецијана завојују, тада и ту и[х] нестане.
Али је његова непорочност и добродетељ тако позната била да не само сав народ смирнејски, христјани, него и исти Турци више су га почитовали и љубили него све калуђере на свету; и зато тешко би оному било ко би у њега дирнуо.
При окончанију треће године мојега ту слаткопомињајемаго пребиванија почне се говорити да ћеду Турци Росији војну објавити. Мене су многи ту називали „папа Сербос”, а многи - „папа Московитис”; њима је то свеједно било.
Кад ће се и она младеж с оваковим наукам напојавати? Милиони народа! Јадни Турци чекају да што паметно чују од дервиша! А бедни и удручени христјани од калуђера!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И овај се може преселити у мој кревет! И његов деда, Лука, био је слуга. Газду му, Василија, убили Турци. Четрдесет прве вечери Лука се пресели у његову постељу.
и Турци владају, само њега нек оставе на миру. Шта. ли је то Симка хтела да му каже? Ђорђе није код куће. Звоно јечи, јауче, ст
“ „Све ћу да ти кажем. Памтиш ли колико си пута пред туђинима рекао да ми је нарав толико зла као да су ме Турци правили и кињио покојну матер? Колико пута си ми ручак прекинуо: 'Жгољавко, не мели ваздан, овце те чекају!...
Наша уставна права, ову кућу да бранимо!“ Лупао је песницом о закатанчена врата и реза је звечала. „Боље, браћо, Турци да се врате!“ махао је штапом Аћим. Рекао је још: „До гроба ћу се борити с вама и за вас!“ Груди су му биле набрекле.
децом, која истрчавају на залеђен снег, узалудно покушавају да задрже натуштене и љуте мушкарце, који хитро, као да Турци улазе у село, ускачу у чакшире и, с огрнутим гуњевима и незапетљаним каишевима око ногу, довикујући се, журе ка
У очима му се, испод накострешених, кратких обрва, цело село збило у гомилу око шупљег бреста за који су Турци некада скеле везивали, јер тада је брест био на обали Мораве, па касније коње, а још касније, Василије је Лазара
А ми смо у шанцу шуматовачком са свих страна били опкољени, Турци су нас у теме зврцали, Черкези су арлаукали као да их деру, дозивали Алаха као што пијани дозивају курве што за
И ви сте се оделили на странке, где су вам ред војнички и дисциплина? Лепе песме певаће вам мајка, а Турци ће опет као пшеницу да газе Србију...
Тако ми, не одмарајући ни своје ни коњске ноге, стигосмо до оног брда у Београду на коме су Турци Саву Немањића спалили. Ту, за Томом Вучићем и њему сподобнима, извикасмо новог књаза, а ја исто остадох.
Он сиђе с коња и дизгине пружи згранутом калуђеру, који се, окренут вратима цркве, крсти, шапућући: — Само су Турци довде коњем долазили. Само су некрсти... — Привежи га за липу!
Хтела је својски да помогне кад си у муци. Аја црну воду пијем откад памтим себе. После неке буне, Турци ми ухватише оца и натакоше га на багремов колац.
Не секу ли ради тога шуме око наших река, и оне ће пресушити. И искитише тако Турци бело коле љутим и главатим мужевима. Залише они коље, и чудо је божје како не олиста. Имало је и времена да се прими.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Кад су, за Аустријанцима, Турци поново ушли у Београд, поправили су градске капије које су остале неразорене а, уместо бедема, подигли палисад који
године када је Јеврем, још не господар, Још само млађи брат будућег књаза, био заточен у лагумима Водене1 куле: Турци су га на превару ухватили у Остружници.
које се све луђе распламсава у људима: уживали су у смрти непријатеља а непријатељи им, већ одавно, нису били толико Турци колико пријатељи од некада.
Срби, одједном под оружјем, насрнули су на градске капије које су Турци држали, Турци су узмицали у Калемегданску тврђаву, и бој је, како је рекао енглески посланик Грегори, који је бранио
Срби, одједном под оружјем, насрнули су на градске капије које су Турци држали, Турци су узмицали у Калемегданску тврђаву, и бој је, како је рекао енглески посланик Грегори, који је бранио српску ствар,
Узалуд су страни извештачи, после, наглашавали да бомбардовање није било баш нарочито јако, јер су Турци и слабе нишанџије и слабо наоружани: бомбе су праштале, истина у размацима, али ипак једна за другом (није то још ни
својој влади, тај господин умало да му сасвим поништи улогу у историји јер је, и иначе туркофил, био „уверен да су Турци доброћудни људи које, с правом, озлојеђује бунтовно држање хришћанског живља“, па је, следствено томе, обавестио своју
јуна започели Срби, не Турци. Сва цпећа да је било, тада и касније, енглеске и друге господе која је друкчије мислила па је истина о његовој смрти,
У страху да ће однекуд искрснути Турци, убити га или одвести са собом, бранили су му да се искрада из куће а нарочито да лута Авалом.
Змај је био пробуђен иако је његов бес још био више хладан него врео: гонио је Турке јер су Турци гањали Србе. Непријатељи су му били Турци најамници, јаничари, крџалије; не и турски живаљ.
Непријатељи су му били Турци најамници, јаничари, крџалије; не и турски живаљ. Ханџија у Белом Потоку, под Авалом, Турчин, био му је и пријатељ: у
Били су побратими. Али ни тај побратим није сазнао за замку коју су Турци спремали Васи и Марку Чарапићу,1 уочи Ускрса 1804. године.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Никола В, стигоше овамо већ прве избеглице из угроженог Цариграда и из оних земаља источно-римског царства које су Турци били освојили.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Васића, кад је пред Приштином зграбио заставу из руку заставникових и парадним маршем изашао на ивицу, коју су Турци, мало пре тога, бранили. и сви други знали су да испричају какву епизоду било с Мердара, било с Приштине.
Цела дивизија наступала је тако према Феризовићу, на чијој су северној ивици Турци давали отпор. Иза Феризовића, можда непосредно на јужној ивици његовој, била им је несумњиво пласирана и артиљерија.
И баш то хоћу да Ми ти кажеш, али да ми речеш по души: јеси ли за то да они победе или да их Турци победе. Реци ми, дакле, слободно, јер добро знаш да сам ја на твоје мишљење увек много полагао. Но на ово св.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
БАБА, ДЕВЕТ-ДЕСЕТ ЈАЈА 267 КРШЋАНИН И ТУРЧИН 268 ХАЏИЈА С ЋАБЕ ЧУВА ПРАВЕ РАЈЕ 269 ЧИПЧИЈА И АГИНСКИ КОЊ 270 РАЈА И ТУРЦИ 271 ДОБРО ЈЕ ЂЕ И ЖЕНУ ПОСЛУШАТИ 272 ЖАЛИ ЧИПЧИЈА СВОЈЕГА АГУ 273 РАЈА ВЈЕРУЈЕ И НЕ ВЈЕРУЈЕ (ТУРЧИНУ) 274 ВАЛАЈ,
ЧИПЧИЈА СВОЈЕГА АГУ 273 РАЈА ВЈЕРУЈЕ И НЕ ВЈЕРУЈЕ (ТУРЧИНУ) 274 ВАЛАЈ, ВЛАШЕ, И ЈА — КАД МУ СУДА НЕМА 275 НИЈЕСУ ТУРЦИ ВРАПЦИ 276 ЋЕРА ТУРЕ КРАЉЕВИЋА МАРКА 277 ПОБРАТИМИ 278 О БРИЊСКОМ ГРАДУ 279 ПОМАЖЕМ ТИ СПРДАТИ 280 ХЕРО И ЦАР 281 ХЕРО
Реку најприје Латини: — Ми ћемо мудрост. Инглези: — А ми ћемо море. Турци: — Ми ћемо поље. Руси: — А ми ћемо гору и руду. Французи: — Ми ћемо аспре и рат. — А ви, Срби, шта ћете ви?
ВЕЗИР И КНЕЗ ХЕРЦЕГОВАЧКИ Кад су једном ратовали херцеговачки Турци и Црногорци, некакав везир дозове једнога кнеза, ваљана и паметна човјека, говорећи му да би пошао к црногорскоме
— А сад знади да бих ти рад да и на они свијет будеш рахат и сербез, но ако си рад у рај као ми Турци, кажи ми хоћеш ли ме послушати, и немој се, море, кајати. — Не знам, мој златни ага, прије но што чујем.
— До горе идући узбрдо не јаши, низ брдо сјаши, а равнином вадај, — одговори. РАЈА И ТУРЦИ Ухватили хајдуци турски једног хришћанина ђе с пазара гони једнога вола кући, па сврате с њим у шуму и привежу га за
ЖАЛИ ЧИПЧИЈА СВОЈЕГА АГУ Вратише се једном Турци с боја, ђе је много Турака изгинуло, те кажују погинуо је та и та, па ови и ови, па они и они, док најпотла помену и
— па од враголука, да га Турци чују, почне на вас глас жалити: — Куку мене, мој лијепи и добри ага! Други га Турци почну ћешити: — Доста више,
— па од враголука, да га Турци чују, почне на вас глас жалити: — Куку мене, мој лијепи и добри ага! Други га Турци почну ћешити: — Доста више, вјере ти, кад му ништа помоћи не можеш.
Обојица пођу заједно, па кад били низ басамаке, опет раја Мухамеда. — Вала, Влаше, и ја — кад му суда нема. НИЈЕСУ ТУРЦИ ВРАПЦИ Дошао Далматинац у турску кавану. Један Турчин пјевао уз гусле, па у пјесми сјекао српске јунаке.
— Ма, Исукрста ти, насуо доста гмизе, па се на све стране распрштила. — Болан, нијесу Турци врапци, — рећи ће му опет Турчин. — Богме, ни јуначке главе бундеве, — одговори Далматинац.
— Амин, ама не чуо те бог, јер не би ђавоља остала. О БРИЊСКОМ ГРАДУ Кад су једном Турци подсједали град Сокол и сву већ посаду поубијали, остаде у граду само једна бака с козом.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Почетком осамнаестог века наш народ је под врховним заповедништвом принца Евгенија Савојског помогао да се Турци протерају преко Дунава.
На том месту Турци су 1699. године молили за мир, пошто су их поразили српски граничари. Причали су ми да је иза Карловаца брдо Фрушка
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
352 Поменути црни монах није нико други него јеромонах Пантелејмон, коме су Турци пре бекства из Србије сву породицу на колац набили и њему језик ишчупали.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Ено Турци гледају, човјече добри! — Турци?!.. А ти што си?!.. Потурњак!.. На мојем сабору, у мојој слободији, у мојем Колашину,
— Ено Турци гледају, човјече добри! — Турци?!.. А ти што си?!.. Потурњак!.. На мојем сабору, у мојој слободији, у мојем Колашину, пред ћивотом Светога Петра, да
Хтео је сваким својим делом, сваким покретом и сваком речју да докаже како нимало нису боли Турци од њега, они који су дошли било из Азије, било с оне стране велике подримске реке, са голих брда.
Марка, који је после својим чудним мегданом на Кунар-Планини учинио да стара пашиница дочека у дворима дивну снаху. Турци се изненадише н гуслару и песми.
— Не могу... — А, бре, кад ти се вели! — подвикнуше остали Турци, којима се придружише и готово пијани Колашинци. — Харам да ти је мој хлеб и со ако не појеш као што се пева у твојем
са бубњевима и урешеним Циганима, та литија водила је пребледела Милоја од куће до Куће, од трговине до друге, да се Турци обрадују својој принови, својем новом брату Турчину, и да га дарују. Ко новцем, ко чохом, а ко опет кавом и шећером.
Ти да си здраво!... Нови Турчин никако није долазио својој кући у село. Турци су га непрестано држали у граду, гостили и даривали, храбрили и утврђивали у новој вери.
Јер време бејаше страшно Младо–Турци беху одлучно наумили да нас излече од косовске бољке. Школе нам се затвараху, свештеници хапшаху, виђени људи убијаху
Узели га на око сви. Имао је два сина. Једнога му Турци позвали у војску. Дошао је у Гилане и плаћао и законски откуп и нудио мито пуну шаку лира.
Једнога му Турци позвали у војску. Дошао је у Гилане и плаћао и законски откуп и нудио мито пуну шаку лира. Сетили се Турци и било им криво, па га одагнали.
А Турци су се и уверили, јер су и мртви по Анадолу боље од њега изгледали. И оверили му путне исправе за Косово, казу митровачк
ме топло загрли, али не подиже на моје тражење руку да ме благослови како је некада само он умео, нарочито кад гледају Турци. Па ми показа кућу и окућницу, пчеланик и воћњак тек у зачетку.
Краков, Станислав - КРИЛА
мозаика, пољубаца, тишине цркава и прљавих чувара, који су једнако пружали руку, па су бежали на улицу, дуж којих су Турци гонили веселу магарад, и јахали енглески возари на гојазним мазгама.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Србин! Осветник! Износићу ти страшне увреде: Злочинства грозна и нечувена, Са којима су Турци славили Господства свога грозну свечаност... А сад, опрости... глад!...
Обилазећи царске друмове, Расматрам села, гледам трагове Куда су бесни Турци јурили, Па свугде крв... По дивном Левчу, Куда је срндаћ некад весело Кроз густо лисје липа мирисних Са мудрим
нејач, обучавајућ Да гласа свога писком тананим Науче лајат, ил’ као сова Кроз поноћ нему гласно крештати, Како их Турци не би познали... ГЛАВАШ: Страхота!
Бар да сам знао. РАДАК: Бар да си знао?... Кô да не видиш Да Турци дижу хајку пустошну Против живота сваког Србина И да их гоне као зверове По планинама земље несрећне?
Није слутила Да ће за љубав ослобођења Избављенога сина издати! ВУК: Несрећница!... А могли су нас Турци све као репу посећи! ИСАК: У целом граду лом се начини: „Ђаур! Ђаур!... У граду ђаур, бре!“...
РАДАК: А ну?... Да шта?... ПОРФИРИЈЕ: Вељу, угледаће ватру? РАДАК: Ко? ПОРФИРИЈЕ: Па Турци!... Рекао бих: ушли су у траг, чисто је гора од њих оживела!... Све хуји. РАДАК: Ветар је, веруј!
ПОРФИРИЈЕ: Дабогда, Раде, ал’ ми се све чини: Турци су!... Но да утулимо ватру? РАДАК: Чекај још! (Издалека се чује пушка.
Корак да ниси један макао! ЈАЊА: О, боже мој! (У себи.) Три су се смрти грозно сложиле: Једно су Турци, хајдуци друго. А десет лета чека Дунаво Да ми са ветром страшну кончину Обали немој хучно открије...
) О, тужна земљо, пука чемера! Безглавно робље, јадан народе! Тако се вуци гором вијају, Као што Турци српске синове, До гудурама мрачним лутајућ, У неситоме траже беснилу Да турској ћуди лепо угоде: На точку ломећ
(Стана гледа наново.) Видиш ли сад?... СТАНА: Он је!... О, да сам ја!... (Дршће и хоће да падне у несвест. Турци се смеју.) ПРВИ ТУРЧИН: Јаваш, бабо, јаваш!... Шала је... СТАНА (долази к себи, виче трогавајући): Сина! Сина!...
Ћут’, чуће везир!... СТАНА: Нек’ чује везир!... Нека оглуви Од гласа мога страшне кукњаве: Сина ми дајте, Турци свирепи, Сина, о, сина мог!... ТРЕЋИ ТУРЧИН: Ћут’! Угушићу те!... СТАНА: Угушио си Онде на земљи тврдог бедема!
ПРВИ ТУРЧИН: Ето нам шале... Иде! ТРЕЋА СЦЕНА Везир Сулејман долази. Турци се уклањају устрану. СУЛЕЈМАН: Шта је то? Каква је хука по мом конаку?
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Каква разлика између живота у штабу и живота као добровољац на мртвој стражи, где Турци сваки час узнемиравају и не даду тренути... У штабу се и једе и пије и спава добро, али ми се опет не допада.
Затим је на целој тимочко-моравској линији наступила мала пауза у ратним догађајима. Ми смо се спремали на одбрану, а Турци су довлачили поткрепљења из дубине своје велике царевине и прибирали се да јаком силом упадну у Србију.
Ноћу између 23 и 24 јула подигну Турци на североисточним висовима спрам Зајечара неколико батерија и сутра дан окупе бомбардати варош.
Тада се на далеко дуж обала реке Тимока отвори пушчана ватра, а под заклоном њеним Турци почну све ближе и ближе примицати своје батерије вароши.
Сутра дан Турци уђу у варош и поступе с њом по турски. Од Зајечара води један друм најпре y јужном, а после у југо-источном правцу
И тако, Хрватовићева И Лешјанинова војска имају у главноме једну исту задаћу: прва брани да Турци од Књажевца преко Бање не продру на Параћин и тиме обиђу главна српска утврђења код Алексинца и Делиграда (или да им
на Параћин и тиме обиђу главна српска утврђења код Алексинца и Делиграда (или да им не дођу с леђа), а друга брани да Турци то исто не учине продирући друмом, који, као што смо видели, води од Зајечара преко Лукова опет у Параћин.
Пролази које брани Лешјанин и Хрватовић врло су важни, јер кад би Турци продрли до Параћина и Ћуприје, они би били тако рећи у срцу Србије, И ми тешко да би их игде могли зауставити до
000 Турака, а по потреби они овај број могу и удвојити, јер између Зајечара и Видина и између Књажевца и Ниша имају Турци јаку посаду и не морају се бојати нашега нападаја, те Али-Сајиб може са овом војском прећи Мораву код Хиша на Мрамору,
Но да ли ће Турци хтети да продиру од тимочке стране у Србију, где би имали да воде у неку руку брдски рат, где би им базис операција —
По мишљењу стручних људи управо само су две могућности. Турци или ће поред свију тешкоћа продирати од Тимока на Луково и Бану, старати се да освоје ова места, па онда или да
део тимочко-моравске војске да напусти Алексинац и Делиград, да се у брзим маршевима повлачи Параћину, где би је Турци, пошто располажу много већом коњицом, сустигли уморну, дали јој на отвореном пољу једну главну битку и као бројно
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Заставник с барјаком у руци полетео је први. Наши су на отвореној пољани, сви живи, а Турци у рову, и сви мртви... Кипислцауф! Из долине гађа тешка француска батерија, и гранате прелећу изнад наших глава.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Оца ти устави силом лепе кад не слуша речи. Десница гди ти је бодра, с оружјем удесно око? Тамо га шиљи гди Турци му неће саслушати гласа! Проста не била ти утроба моја и мајчино млеко! Оде, ах! Оде!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Први, други, трећи, четврти и пети ЦРНОГОРАЦ Први, други, трећи, четврти и пети СЕРДАР ЈЕДАН РАЊЕН ПЕРЈАНИК ТУРЦИ у табору ЦРНОГОРЦИ НА СТРАЖИ ЦРНОГОРСКЕ ЧЕТЕ СЕРДАРИ, ВОЈВОДЕ И КАПЕТАНИ ИВАН, синчић Ђурашков [ВУЈО, перјаник]
А жнате, ђецо, и Латинка је, па је срце по ђешто и за својима прибољева... Вели да су јој Турци напали на лијепу домовину, те бо’зна ако јој нема наше помоћи, бог да прости Венецију, ни камена јој се неће жнат!...
(Бој једнако траје. Турци вичу. Пушке пуцају. — Катуновић се враћа.) КАП. ЂУРАШКО: Шта је, војводо? Озбиљом кобном шта ми доносиш?
У Турке зар?... За Турке зар?... Али — Можда се деца нису турчила? Можда су Турци?... — Гром и пакао?... — У тврде куле влажном подруму По стотину је робља несрећног На глаткој влази тврдог мермера
(Вујо се прекрсти.) Шта је сад то?... Да није само она!... Е, хвала теби, господе, Турци су; ено се чују сабље... Држ’ се сад, Вујо, чувај госпођу... вјештицу.
— О! РАДОШ ОРЛОВИЋ: Побеђени су!... Ах, мртви, ледени!... Зликовци подли, Турци невере! Мајчиног млека вечна поруга! Очинци гадни цркве Христове! Одметници и бунтовници! Братоубице, убице части!
Сердар вам седи турски говори, И нисам Србин!... Ја сам муслиман! А и како бих Србом постао Кад су ми деца Турци рођени?... На ноге, децо!... Хајд’ на ђауре!... (Исукавши нож, спрема се да одлази.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Хајд’ мајци сад!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
на неколико дана знало кад ће градом минути крдо Реље Кнежевића са Змијања, и чаршилије би се искупиле на ћошковима, и Турци би посједали на дивананама, да ћефше и сеире кршно и бијело благо.
И Турци би се и чаршилије дивили И чудили згоди и богатству Рељином, а у његовој души дизаше се сласт и топлина, свијетла и мек
Много су га Турци мучили, и једном су га хтјели код Шибића чардака на колац набити. Други су му пут пријетили да ће га на ражањ натаћи и
Мисли омсица: шљива је премакла, сад ћу шићарити. Сад ил' никад! А ви знате, кад Вла', штоно веле Турци, у'вати вурсат — мјере му нема! Кад се ја трећи пут врати' од Брадаре, затекô и' у Партениној соби.
— Пите, браћо и Србови моји! Боље да ми попијемо него Турци Крајишници и Асан-бег Чеко, булешику му његову и џамијски шиљак! И Бога ми, свијет се лијепо и подобро прибра.
Свијетли се и шкрипи оружље, а чаша иде од руке до руке. Турци се све више примичу. Пушке једнако праште, не престају.
Наша мртва стража повика с Томиног Моста: „Чуј те и почујте! Окренуше Турци на Вилусе! Увано ће у доњем Первану пасти на конак!“ — За мном, браћо! Врисну' ја кô... — Не, Симеуне по Богу брате!
— уздахну Давид, па се окрену мени: — Јуначе и бранитељу ове наше свете ћабе, твоја глава прва ће пасти. Турци су љути на те и на оца Партенију, јер се пронио глас по Крајини да сте вас двојица кријући око поноћи сваке ноћи
— Познадо' му грло. — Ето га, на моју душу! — повика неко. — Ама, каква је то наша мртва строжа? Они јавише да Турци окренуше на Вилусе, а види сад! — Стража је побијена, а оно је био балијски мариветлук — вели паметни Давид.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
У времену када су Турци увелико заузели све главне градове српске земље, Курипечић заправо оставља документ о поезији и предањима као одбрани
Вукове збирке освета над Бећир-агом и агиницом призива се с уводном сценом мучења младог хајдука Малог Радојице, коме Турци ложе ватру на прсима, приносе гују присојкињу, забијају клинце под нокте.
Отуд су могли настати и мотиви у песмама како Марко укида порез који су наметнули Турци на удају српске девојке, отуд мотив о вешању тлачитеља народа Ђеме Брђанина.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
“ Тако рече пет стражара Крајишника, граничара; А пушке им огањ бљују. Ал’ и Турци наваљују, Крвожеђу х’јене љуте Сипајући пламен живи На кров куле нападнуте...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Ови једнако чекају, трчкарају око њега. Он их увек умирује, као храбри. А међутим све више беже из осталих маала Турци, те се и они спремају да беже. — Хајде, газда-Младене. Немој више. Сви ћемо да изгинемо!
— Хајде, газда-Младене. Немој више. Сви ћемо да изгинемо! Дотрчаше до њега и почеше да му причају како се Турци, спремајући се да беже, договорили да прво испошљу жене, децу, и онда да се врате и све Србе посеку по вароши.
— Хајде, газдо!... Турци испраћају буле, домазлук, па ће после да се врате и све нас исеку. Јер Срби већ све узели. Ево их у Пљачковици,
Три ноћи била гужва и врева по вароши. Он на живот и смрт нагађа да ли су Срби или Турци... Па када чује да нада сву грмљаву одјекне хука каквог силног топа, он као да је распознавао, уверен је био да је то
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
« (СЕЗ, 14, 43; Вук, Посл., 1006; Караџић, 1, 1899, 163), и на Ђурђевдан (ГЗМ, б, 1894, 374. У Скопљу чине то и Турци, »јер је то добро за здравље«, ГНЧ, 24, 1905, 280). На Младенце и на Благовести шибају в.
Тако раде нпр. и Турци у Скопљу, ГНЧ, 24, 1905, 280) и на Спасовдан (ЖСС, 124). То исто чини се, у целом српском народу, и на Лазареву суботу
Купус. К. је једна од најглавнијих намирница нашег народа (в. нпр. Вук, Посл., 6552: »Турци веле: тарана је храна, А каури: купус и сланина«; упор. и Вук, Пјесме, 5, 582, и СЕЗ, 10, л908, 93.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
На свом освајачком походу, који им је потчинио цело Балканско полуострво, зауставише се Турци пред зидинама Дубровника; у тај град нису никад крочили.
Република се обавезала да плаћа Турцима годишњи данак од 12.500 дуката, а Турци се тиме задовољише. Велико веће дубровачке републике слало је, дакле, сваке године своје изасланике у Цариград да
Кад се године 1683 Турци приближише Бечу, даде тадањи власник тог имања, славни бранитељ Беча, гроф Ернст Ридигер Штаремберг, спалити све
Станковић, Борисав - ТАШАНА
али врста господарице над осталом послугом И ИИ ИИИ } слушкиња Ташанина Хаџије, братственици, чочеци, лаутари, Турци, народ Дечаци и девојчице, слуге и слушкиње дешава се у Врању 1850—80.
Пауза. Улети Стана и нариче. СТАНА Куку, снашке, куку, снашке!... Крв ће да легне. Већ цела варош узбунила се. Турци полетели да га бране од ових наших. Истрчи Ташана. ТАШАНА (одлучно): Ћути!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Па је Аустрија брзо изгубила Београд, узели га Турци, а у градићу промена само та да се неке од оних породица вратиле ћесару, и пребегло још десетак грчких породица с
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Наићи ће друга, која боље плаћа. Турске куће су забарикадиране и кроз решетке на прозорима гледају Турци одступање војске.
Најзад, било их је који нису ништа мислили. По оном народном: „Где сви Турци, ту и голи Хасан“, привучени као неком магнетном силом од другова и пријатеља, гамизали су за осталима.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Али, кад су Турци завршили освајање наше земље, кад су посмицали или потурчили домаће феудалце, и кад су након тога учврстили свој
раје Сава је тада био симбол националне независности, застава отпора турским поробљивачима, и зато што је то био Турци су му спалили тело. Други Немањићи све до Душана (изузимајући само Дечанског) и не помињу се у песмама.
Али Турци стигну раније и Момчилову војску узбију. И одмах стану кликовати да су победили и растурати се у пљачку. Кантакузин је
У то време почели су и Турци да упадају у Србију, и у два маха били су потучени: код Параћина 1381. и код Плочника 1386.
и код Плочника 1386. Неколико година после ових пораза Турци су пошли на Србију с великом војском, коју је предводио сам султан Мурат, „а са њиме су била и оба његова сина, Јакуб
Изгледа ипак да Турци нису потпуно сатрли српско-босанску војску. Вук Бранковић је успео да се спасе, исто тако и војвода Влатко Вуковић:
“ Косовска битка значи крај самосталне српске државе. Убрзо после тога Турци су ставили под своју контролу земље Вука Бранковића: „Скопље су му одузели и од њега начинили своју војну базу према
Српски писац са самог краја XВ века, којега су Турци при узећу Новога Брда (1454) као младића заробили и у јаничаре одвели, прича углавноме овако исто, само додаје да се
Он је био први наш човек коме су Турци учинили неправду и који је осетио горчину издаје. Али није клонуо. Пре боја, остављен од пријатеља, напуштен чак и од
једни веле да га негдје у селу Ровинама убио некакав каравлашки војвода Мирчета златном стријелом у уста, кад су се Турци били с Каравласима; други казују да му се у таквоме боју заглибио Шарац у некакој бари код дунава и да су ондје
Дакле, стварност за коју се морао везати песнички лик Марка Краљевића карактерише несменљиво Турско господство. Турци су били у земљи, њихове снаге су биле неизмерне, за дуго време на промену тога стања није се могло ни мислити.
Из те жудње се родио пркосни и ратоборни лик Марка Краљевића. Ако се Турци нису могли протерати из земље, ако је њихова власт хтело се то или не — била неизменљива чињеница, њихове главе ипак
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Кад прођоше Турци Лијевљани, проведоше из горе хајдуке... Кад необична поворка изби на једну раскрсницу путева у близини саме школе,
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ПРОТИВ ТУРАКА У ових садањих злих времена сметеници у вери и у закону досађујући христјанској цркви, и варвари Турци, своје безумно господство печате знаком Месеца.
Јерно Исмаил син је био Аврамов од слушкиње му робиње Авгаре. Зарад тога се у писму Турци прозивљу Исмаилти и Агарени, а по Авраму они су жидовска браћа родом, те по оној од Бога онда Авраму издатој заповеди,
Што се пристоји војски, то и чињаху туђином. А тако с друге стране уједно Турци и Татари том формом чињаху приближавајући им се к Цариграду.
Мало се их натраг изповраћа. По дугом времену они пакостни род, подретло Исмаилово и Агарино, ти Турци, много их се наспори и свуда се размножише ка песак морски.
Уздаху се Турци на многу своју јоште и за плаћу најмљену доведену војску, да га могу узети с многом справом што су у корабљи привезли.
С пристанком по реду падајући на колена к небу руке горе пружаху умиљато и сузно до Бога уздишући... Виде споља Турци што Грци по бедену чине, да се своме Богу моле.
У том доби пак на подне попе им се хоџа на високо дрво дову викати да се Турци клањају; у том сплете се и он, хукну доле о раван, разби се и мањка.
Јер она војска онда с божијим повељењем пробеже, а већ после тога пише се да је свети Димитрије одонуд отишао, а Турци надвладаше и држе не исто један Солун, него и сву Азију.
у Цариграду неко време и с принудом царевом и господе дворске да им види јуначко се окретање, почеше с хртници Турци излазити у поље на игру са стрелами, играти се џилита и стрељати птице и утркавати се на коњи на оглед се тко је бржи.
И учинише то. А кад видеше Турци њихан чудни загоњен се јуначки на мејдану окрет, стрељајући по високој испод неба висини орлове и гавране, — и остали
« Тако и би то, те и досад сву србску земљу Турци држе. Каде то дочу јадни Амира, за добар свет себи прими тај говор од њих и рече: »Ђерчек, може то стати се, право
Ама Стефан ако и слеп бијаше, ал' прими на себе ту деспотовину; војеваше и бијаше се већ с Турци колико могаше дајантисати се са малом војиштанском снагом.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
решмета, и фереџа и бадемастих великих очију, и песме једне која се негда тихо певушила по српској махали, — тихо, да Турци не чују — песме о младом кануру и о Зејни некој!