Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
као и петровци, гинули од истог коца и конопца, и макар их, као и петровце, Турци истим гвожђем окивали, они ће с Турцима против петроваца пре но с петровцима противу Турака!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ја одем оним Турцима што су са мном патролирали и кажем им: ,Није вајде, не могосмо сачувати, Немци ево де пређоше, но ви идите у Ваљево и
Пита ме: ,Јесте ли ви Алекса, кнез ваљевски?’ — Ја му кажем да јесам. — ,Па шта сте тамо радили; и како с Турцима стојите?
Кад мене моје комшинице хвале, мислио сам да ми не треба више ништа ни учити. У то време тукао се ћесар са Турцима, и сад не знам, или по заповести ћесара, или због тога што су се Турци прикучили Ваљеву, крене се сав народ к Сави.
Тако исто и све оне нахије од Мораве које су се с Турцима завадиле своје фамилије спреме у Ћесарију, а мушкарци остану у војсци.
Изађе заповест, да све нахије од Медведника и Мораве, које су се с Турцима завадиле, своје фамилије у Ћесарију преселе.
у Ваљево и на Кличевцу шанац начини, скупе четнике (како ми је отац казивао 1800 момака) који су шанац чували и с Турцима око планина тукли се.
Тако је слога и под Турцима врло помагала. Где су кнезови у љубави, ту су и кметови и сиротиња сви у љубави и послушанију.
Нови кнез, Калаба, предузме вилајетске послове, али није био вешт с Турцима поступати за ползу сиротиње. Кад дође по обичају у Ваљево муселиму, да пушта оне које Турци као криве позатварају, и
му почне лако говорити: „Алекса, ја сам видим, ово што сам наумио да не може на добро изаћи, али сам се зарекао пред Турцима, и не могу лако одустати; но ти, као што си започео молити, а ти моли; зато опет састави ову улему, и дођите да ме
Одма мој стриц Јаков, зет Живко Дабић и ближњи̓ неколико кметова отрче у Ваљево, и заједно са старим Турцима Ваљевцима — јербо су сви ваљевски Турци мога оца и Бирчанина уважавали и пазили — дођу Фочића молити да пусти кнезове.
— „То му — рече — кажи, да ни он и нико од моји одсада Турцима не верује.” Поведу и̓ на погубленије, и као што су ми после тога млоги и Срби и Турци казивали, мој је отац сасвим при
ја од вашега соја хоћу кнеза и никако друкчије!” говорио је Фочић. Онда мој стриц оде и договори се с ваљевским Турцима, те сви рекну, да је Пеја Јанковић из Забрцице Алексин рођак.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Море, главе турског цара! — викну Заврзан. — На посао! — заповеди харамбаша. Хајдуци притрчаше мртвим Турцима и почеше их превртати те узимати новац и оружје. Заврзан никако не ћути: — То се зове нишанити!...
Али никад није могао опростити Турцима, нити се ма једнога тренутка помирити с њима. Зато је напустио мирни ратарски посао, па се машио трговине.
од села до села, бајаги трговачким пословима, а у самој ствари он је текао пријатеља и зажизао им пламен мржње према Турцима... Сваку мртву турску главу поздрављао је необично весело. Радовао се њиховој несрећи — јер само тада он је био срећан.
— Него... манимо то, он је — добар човек... — Добар човек, добар човек!... Јест, добар, али својим Турцима!... А тешко теби када те он воли!... Него, упамти ово, Иване!...
Како ме само погледа кад га хтедох задржати!... Из очију сам му читао као да хоће да ми рекне: а и ти си ми отишао Турцима!” И опет га обузе као неки стид. Он је осећао да има греха на души, али је хтео да то сам пред собом оправда.
А њих неколико против толике силе. Питају се очима: шта ће? Он погледа и виде међу Турцима Лазара... Ускипе све у њему, и он рече дружини: „Хајдете!... Ако нећете ви, ја идем сам!”... И јурну тамо...
И као Лазар га смотри, потеже да побегне, али га он ухвати, извуче у пољану, па пред свима Турцима одсече му главу и котурну се трипут њом... И онда започе борба, страшна, крвава...
И то се свршавало тако брзо да се свима чинило: е, није ни добар тренутак прошао. И Турцима дође свест, али доцкан... Дадоше се у бекство преко лешева својих другова... Устаници их убијаху из пушака...
Од мене ће бити доста што ћу припазити на њега да се не изгуби... Једно му само нећу дати! Нећу му дати да оде Турцима... Јер ако пође, Христа ми, ја ћу га убити!... Подне беше превалило кад се Лазар пробуди.
Он није сумњао у победу, али је желео победу савршену, победу из које ни гласник неће отићи да Турцима пораз оприча. Наједаред се нешто проломи... Изби бела бугија, па се онда зачу прасак. И то се деси у шанцу.
Он се смести у Парашници, где се подигоше колибе у којима пландоваху „голи синови”, што беху страшнији Турцима од најуређеније војске ћесареве. Прота Смиљанић је четовао на своју руку. То беше јуначина каквог само век рађа.
Војска што је у шанцу била није водила борбу; то је била главна трупа; а чарку су заподевале с Турцима оне омање четице. У уторник, 31. јула, око великих заранака, доведоше КараЂорђу једног Турчина што се сам предао.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
9 Кад је што говор о Србији, онда ми он непрестано доказује како ми треба да почнемо с Турцима, побићемо их ваљда. — Ех, кад бисте ви имали нешто само један овакав кор као ми, ласно бисте ви свршили с Турском!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
во времја оно онај његов дéка мог’о добити онда немешаг од Принц-Евгена код Сенте кад се тук’о под Јованом Текелијом с Турцима, ваљ’да и овај сад да добије зато сомборску парокију, шта ли? Чујеш, Ћиро... и бркове доле!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Међутим, ако примете да их лажу и варају, да им дата реч није одржана, то памте. У столећа! Са Турцима се – тврдио је Енгелсхофен – носе, око неког Косова (Енгелсхофен је писао: Цассова) већ неких триста шесет година.
Жена убијенога, која је била на сенокосу, кад виде шта јој девер уради, оног часа, поведе децу и јави се Турцима. У оно време кад Србин убије Србина, друге казне није било, само 1.000 гроша!
Дочекаће вас, мој рођени, ватром из пушака! Откад је то царски бефел да се жена пита за ајдука? Није тога било ни под Турцима.
планинска земља, у њој су удисали чист ваздух, а мајка им је причала да ни један Исакович није савијао шију, ни пред Турцима. Уосталом, није он једини који жели у Росију отићи.
За њега, у томе, да је са једне стране Аустрија, а са друге стране Саве Сервија, под Турцима, није било велике разлике. Сервија је била ту, надохват руке. Могла је да се догледа. Зашто да се иде још даље? Далеко.
још носили, на језику, песме, које су се међу њима певале, о томе, како су се Бакич и вицедуктор Монастерлија тукли са Турцима испред војски.
Национ њихов све је веровао. Гомиле, које су биле пошле у Аустрију и Европу, зато, што су се надале, да ће се тући са Турцима и вратити своју Сервију, употребљене су, лукаво, за гашење хунгарских побуна. То је плаћено са око сто хиљада мртвих.
Мрзео је и Аустријанце, који су их, из Сервије, прво позвали, да ратују, а после се сами са Турцима измирили. Кирасире, нарочито, који су им говорили да бране хришћанство, а сад, да могу ићи, па, ко хоће, и да се у
Изгуби Хунгарију и оде Турцима, да једе горак хлеб изгнаника и сузом га залива. Па ето, прође много година, и, једног дана, кад Јоан оде путем у
почео да шаље у Кијев, на хиљаде, пушконоша, тог национа, а други решио да те људе насели на границу царства, према Турцима и Татарима.
Тако им је говорио и гроф Георг Оливие, Валис, који је командовао приликом повлачења пред Турцима. Тако им је некад писао и принц Евгеније од Савоје, освајач Београда, маршал.
а кад из Токаја стигну, причају, како је сад мир у Сервији, али за њих, који су Вијену бранили и последњи се пред Турцима повлачили, који су први из Сенте, крвави, под Белград били стигли, повратка нема.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Осим тога, у оно доба несигурности велике задруге су имале већи углед пред Турцима и другим непријатељима. Па и после Турака, када је највећи део динарских земаља био у српским рукама или под
ограничена на карсну област, била су, поред осталог, готово са свих страна опкољена територијама које су припадале Турцима, Млецима и Аустрији, и нису се могла увећавати на штету ових држава.
Сва су племена била више-мање независна. У сталним борбама с Турцима она су се претварала у организоване дружине за напад и одбрану.
Али су главне и најчешће борбе биле са Турцима. Посебне особине црногорских племена. Рашка и црногорска племена насељавају две потпуно разнолике области у погледу
Готово независна у својој природној тврђави црногорска су племена стално водила борбу са Турцима. Тако су се развиле најтешње везе између братстава у Катунској нахији, која су се прва почела покоравати једном
и турска књижевност, нарочито народне приче, јер су се доста њих школовали у Цариграду и дружили се са школованим Турцима који су живели у Босни. Стручних испитивања о тим утицајима нема.
Рајинске особине Због робовања под Турцима у овоме типу се развила потиштена и нижа класа: раја. Карактеристичне особине ове класе истина нису ни етничке ни
У неким крајевима Македоније неће причати како су се тукли са Турцима или Арбанасима, већ како су успели да испред њих побегну или да се неким лукавством спасу.
Нема сумње да је на стварање оваквих особина у карактеру умногоме утицало и ропство под Турцима. И поред ових реалистичких црта код људи овога типа нема оне сирове и сурове грамжљивости која се често јавља код
даље, има доста Словена овога типа који су се више или мање изједначили с Арбанасима, Грцима или Турцима, не рачунајући оне који су сасвим преобраћени у Турке, Грке или Арбанасе и који, према томе, не припадају више Јужним
То се нарочито показује у спољашњим изразима побожности: у цркви живо и енергично метанишу слично Турцима; има их који падају на колена тако снажно да под одјекује.
и осећајност се одликују мноштвом својих разноврсних израза, нарочито код жена, које су мање биле изложене додиру са Турцима и Арбанасима. Свака од њих разговара слободно, одмерено, са ставом и начинима у којима има неке старинске отмености.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Собјески — Јан Собјески, пољски војсковођа и краљ (1674—1695), као савезник аустриског цара Леополда И победник над Турцима код Беча 1673 године. солитер (фр.
игра Тамерлан — чувени татарски хан, војсковођа и освајач (1336—1405), због освајања у Малој Азији дошао у сукоб са Турцима и 1402 године код Ангоре потукао и заробио турског султана Бајазита, кога су под деспотом Стефаном Лазаревићем
Црњански, Милош - Сеобе 1
Путујући тамо, он пође прво у Земун да види кућу коју је био купио, да би могао лакше трговати са Турцима. Затим, не надајући се злу, дође брату онакав какав се био растао, зловољан, пакостан и жут.
На ветру, који повија кишу, по рекама, лађа Аранђела Исаковича, пуна коња, што беше на путу, преко, к Турцима, би захваћена водом и преврнута. Једва га извукоше, већ укоченог.
Рече да ће цео дан остати у постељи, јер је боли глава. А кад јој оне рекоше да је кир Аранђел отишао Турцима, у Београд, да превезе продате коње, она се мало трже и изјави жељу да јој спреме воду да се опере и измије.
у плачу, размишљању и кинђурењу, а послеподне у чекању кир Аранђела, који беше отишао, преко, у Београд, да преда Турцима коње, са којима се беше малне удавио у Дунаву.
Омрзнув нарочито војнике, што су по наредби маторих и надодољених официра ишли да се кољу са Турцима, Французима, Прусима и Мађарима, он је чинио зла уопште свакоме ко се селио.
Кроз недељу‑две дана није више стизао ни до Осека, ни до Петроварадина, па није више прелазио ни Турцима. Зелен од беса због губитака, ходао је нечујно по избама своје велике куће на води, загледајући снаху док је спавала и
Исаковича, добро су знали, терајући му стада и продавајући му говеда, свуд трагом аустријске војске што је надирала за Турцима.
Отишли су били, као да су нестали, некуд, у облаке. Пре, када су се клали са Турцима, видели су запаљена села, турске лађе, пуне робља, на води, како пролазе, чули су да горе манастири, да силују жене и
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
зову се варошани; и будући да се Турски носе и по Турском обичају живе, а уз буне и ратове или се затворе с Турцима у градове, или с новцима беже у Њемачку; зато они не само што се не броје међу народ Српски, него ји још и народ
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Да сте јунаци, да се толико стотина година борите за своју слободу, да сте готово непрекидно ратовали с Турцима и одбијали њихове силне војске, да сте заједно с Русима ратовали против Француза. Ето! — И још што?
војници, да су побједе над њима биле лака ствар; млађи тврђаху да Французи у храбрости и издржљивости не изостају Турцима. Драго, поп, Рако, Стево, Стијепо, испричаше сваки по њеки примјер, било војне вјештине, било јунаштва.
Кад дође први рок, не дâ нико ни аспре! „Не дамо харача!“ рекоше Црногорци. „Ако ћемо га давати, даваћемо га Турцима, па с њима у миру живјети!
Како је здравље у народу? Каква бјеше љетина? Је ли ко умро од старијих? Је ли било чаркања с Турцима? Владика постави та питања да се игуман сјети о чему не треба да одмах говори, о ономе што бјеше најглавније, о чему
Највише се Јанко зачуди кад од рођака дознаде да Ријечани и Црмничани често бију бојеве и на води са Арбанасима и Турцима! Уговорише да ће сићи једном доље, ако буде могуће, и возити се по језеру...
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
у коме две аустријске окупације нису измениле жалосно стање ствари; малена Црна Гора борила се без престанка са Турцима за свој опстанак; у Босни и Херцеговини није било ни трага од духовнога живота, а Стара Србија поробљена, попаљена и
Аустрија је у току XВИИИ века имала великих ратова, са Баварцима, Прусима, Французима и Турцима, и у тим ратовима су граничари, Срби и Хрвати, сачињавали највећи и најбољи део царске војске.
Стара Србија је сеобама преполовљена; у Босни и Херцеговини влада тама и варварство; Црна Гора је у сталним борбама са Турцима и Арбанасима; Далмација, под Млетачком Републиком, преплављена талијанством, живи својим оделитим животом.
историју царског града Јерусалима, која је доживела два издања, црквене проповеди, један спев о победи црногорској над Турцима, један талијанско-српски речник, један спис против употребе дувана, итд.
које је највише живело од сточарства и потпуно патријархалним животом, изнурена тешким десетогодишњим борбама са Турцима, несигурна у своју сутрашњицу, Карађорђева Србија није имала ни времена ни снаге да изведе и културно ослобођење.
су се не само чувале старе народне песме но и нове песме непрестано стварале, живећи у тренутку непрекидних борби са Турцима, васпитан од Симе Милутиновића који је занесено волео народну поезију, Његош је знао народне песме, волео их, скупљао
новостворену Србију, није допуштала даље штампање српских народних песама у којима су се певали српски бојеви са Турцима, Караџић се користи својим бављењем у Немачкој, и ту штампа друго издање својих збирки народних песама.
културе, гледа на особине народног живота у Славонији, на народне обичаје и традиције, као на заостатке робовања под Турцима, назива их »турском скулом« и »хадетима мрским«.
Он се славио као песник патриотских песама, и после песме Граов лаз, где је опевана црногорска победа над Турцима која је толико одјекнула у целом српском народу, он је стекао глас једног од најбољих песника српских.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Оца свога једва сам познао, За детињства мога он је пао, Са Турцима у боју крваву Он је славно изгубио главу, Њега зваху Змају Милутине.“ — „Змај Милутин — та Бога ти, сине!
купи, све најбоље бира, Гради справе, какве још никада, Кô да хоће баш амо на града, Тако збори и тако се слути, А Турцима у срцу се мути, Свак се боја последњег спомиње, Те понеки вако започиње: „Вала, кардаш, то бојак бејаше, Није
Ох на срећу, али не на своју, Већ Бога ми, Србине, на твоју. Сунце седе, ено тамне ноћи, Ал' Турцима ниокле помоћи, Па да им је јоште јада више, Ето страже у град се сломише: „Иде ђаур — броја му не има!
“ Помами се срце у Турцима, Поскочише, к вратим' полетеше, А вође их устављат не смеше, — И сва војска већ остави града — Јао Турци, зарашта
Месец сину — а мој побре, глени, Већ су одсвуд Турци опкољени, Ђаур стискâ кâ никад дојако, Бар Турцима учини се тако, Те зовнуше Мухамеда свога, — Јао Турци, прођите се тога, У се, јадни, јер тако ми среће, Ни капе
Оца свога једва сам познао, За детинства мога он је пао, Са Турцима у боју крваву Он је славно изгубио главу; Њега звау Змај-Огњени Раде...“ — „Змај Огњени?... Та ко за њ не знаде!..
Гојко, Рајко, Милета, Недељко, И још Влајко и тај силан Вељко Са Турцима де се удесише, Удрише им, љуто и избише. Бог Србиње погледао с неба.
Он се, брате, по околу вије Или тражи по ограшју плена И преврће мртва и рањена; Али ко је срдашца жешћега, За Турцима јуначки се слегâ, Не зна шта је ни глад нити жеца, Гони Турке, главе им осеца. Ао звеко, ао пушкарање!
“ Срби вичу: „Боже, данас фала!“ Месец сину више стене голе, А да види шта с' ту ради доле. Ох, Турцима мука ли је вела, Срб од воде узаптио ждрела, Други Србин с друге стиште стране... Шта ће Турци?... Ваља да се бране.
Ох, тешко је српско добит робље, Српска земља Турцима је гробље: Каж', Јусуфе, ако није тако? — Али Јусуф не збори никако: Српским мачем она српска рука Пресекла је
Љуљну с' Бајко, прснуше му очи, Два-три крока још унапред крочи, Онда паде, али грдне јаде Јоште мртав Турцима зададе: Три Турчина собом оборио И на нос им душицу извио.
Млога л' зрна наоколо лете, Око њега па и око Цвете, Ал' Турцима пред очима плива, Сред и срца стра такнуо жива. Бију Турци, ал' у ветар само, У то стиже чета српска амо, Живи
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
“ И тако се врати и све каже Турцима. један стари аџија рече му: — Ајде, море, ти њега зовни, па ћеш чути шта ће бити. Он се опет поврати, и доведе га.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
им се одувек дивио, само никако не може да схвати зашто су кроз читаву своју историју били тако свирепи према јадним Турцима; то јест, зашто су их набијали на колац и одсецали им главе, што Тотунбеј Фадил Зоглу сматра сасвим примитивним, јер
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Догоди се једанпут битка с Турцима, наши изгубе и почну бежати. Сви би билн поватани, али Голи Син врати се натраг, улети међ Турке и самог великог
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Онда је причао како је он ратовао са Турцима. Он још живи у својим некадашњим успоменама, па би хтео да нову стварност углави некако у стари калуп.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ “Не да ујка, сестро, ни једнога, Него ће се клати са Турцима!“ 226. Ој ђевојко, имаш ли драгога? — Имала сам брата и драгога, Пак сам оба на војску спремила.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
На крају крајева, вук би појео магарца. Сећам се, на пример, онога што се, док сам ја био тамо, десило два‑три пута Турцима.
Станица: да није била дата. Сећам се да је долазило, док сам ја био тамо, и до озбиљнијих шала него са Турцима. Неколико пута немачка Команда на станици у Оршави урликала је преко телефона, тражећи неке транспорте, у задоцњењу.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
А без њих се пословат не може; наједно се боље разбирамо. ВОЈВОДА МИЛИЈА Отишли су на станак Турцима да некакво робље мијењају; ема сам им послâ поклисара: тек се врате, да овамо иду, да хитају да не дангубимо, е овоме
двадест тридест другах, па у Дугу с четом западнули, дочекали карван од Никшићах; покољи се на друм са Турцима, четрнаест посјеци Тураках и узми им седамдесет коњах и двије три ухвати робиње.
Никшићах, и у књизи десет побратимствах на Пољане да се састанемо, да им дамо робје на откупе; па смо били на станак Турцима, стога смо се мало задоцнили. КНЕЗ БАЈКО Што збораше Хамза и Никшићи?
КНЕЗ БАЈКО Хајте, људи, да што послујемо, али дома хајте да идемо, да се с нама ђеца не ругају; па с Турцима како који може, а ја знадем, ђе ми шаке падне. А ево смо као они миши те за мачку звоно приправљаху.
Бег Иван бег, јуначко колено, бораше се као лаф с Турцима на све стране у горе крваве. Полу земље Турци му узеше, но пошто је сву облише крвљу и пошто му брата изгубише, змаја
ВУК МАНДУШИЋ Кум ћу бити, а прикумак нигда! ВЕЛИКА ГРАЈА И ПРАВДАЊЕ МЕЂУ ТУРЦИМА И ЦРНОГОРЦИМА, НЕГО МУДРИЈИ РАЗДВАЈАЈУ ДА СЕ НЕ ПОКОЉУ. СВЕ УМУЧА, НИКО НИШТА.
СВРШИ ПИСМО И ЧИТА ГА НАГЛАС ПРЕД СВИЈЕМА (ЦРНОГОРЦИМА И ТУРЦИМА) КНЕЗ РОГАН Ето писмо, па сад пут за уши! Дајте му га да се разговори. ПОСЛАНИЦИ ВЕЗИРСКИ, НЕВЕСЕЛИ, ОДЛАЗЕ.
Да сам ђегођ у чету кренуо, доиста се бих поклâ с Турцима. СЕРДАР ЈАНКО Ја сам ноћас био у сватове и са булом женио Богдана; у цркву је нашу покрстисмо, покрстисмо, па их
пођох: благо мени јутрос и довијек, ево среће за све Црногорце, дајбуди ћу повест доста праха да с' имају чим бити с Турцима. Кад послијед, све оно излиња, кâ да ништа ни зборено није. И посад му не бих вјеровао млијеко је да рече бијело.
ВУК МИЋУНОВИЋ Куд су шћели потрпезне кучке, Бранковићи и лижисахани? Што им оће друштво са Турцима? КНЕЗ ЈАНКО А каква је то вражја женидба кад вјенчања никаква немају, но живују кâ остала стока?
Јуначкога не знају поштења, а не би се вукли за Турцима. Мрзни су ми они него Турци, а ни мислим за њих ни за Турке. Бадава се инате с Турцима кад им лижу, кâ пашчад, сахане!
Мрзни су ми они него Турци, а ни мислим за њих ни за Турке. Бадава се инате с Турцима кад им лижу, кâ пашчад, сахане! БОГДАН ЂУРАШКОВИЋ Они шћаху све онако појат, но им не да подмукла лисица.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А још када је син почео једнако само са Турцима и беговима да се дружи, с њима да пије, па чак и у њихове хареме да одлази и са њиховим девојкама и булама да ашикује,
машћу, пошто је то тешко за стомак; па онда, у начину говора, јер услед једнаког дружења са Грцима, Цин|царима и Турцима, сви су, покрај страног меког изговора, завршавали реченице са нарочитим додацима, као „џан’м“ или „датим“.
Са Турцима и беговима и он пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож тргујући с њима. Ретко би отуда овамо прелазио.
нити какве послове, још мање да одлази зато што тобож не може да се одвикне од мешања и дружења са тим беговима и Турцима, већ да је у ствари сасвим нешто друго. И онда бар њу не треба да лаже, бар пред њом не треба да се претвара.
Зато је, одмах по ослобођењу, и он са осталим беговима и Турцима отишао и пребегао у Турску, оставивши Тонету да, како зна и како хоће, он то свршава и расправља.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
се јединство његове државе; то је старца владику више измучило, у педесет година његова владања, но сви ратови с Турцима и Французима, но биједа коју нанесе куга, првијех година овога вијека.
Мени се врзло по памети све што сам чујао о Црној Гори. Слушао сам да су јунаци, да се увијек бију с Турцима, ама не да нападају на пролазнике. Али шта ћеш, страх ме бјеше ипак.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
НАЈГОРЕ 156 6) РАЗНО 157 В) ДИЈАЛОШКЕ 164 Г) ПОСЛОВИЦЕ-ПРИЧИЦЕ 168 О БИЉУ 169 О ЖИВОТИЊАМА 170 О НАСРАДИН-ХОЏИ 173 О ТУРЦИМА 174 О ЦИГАНИМА 176 О СВЕШТЕНИМ ЛИЦИМА 178 О ЖЕНАМА 180 О НАШИМ ЉУДИМА 184 О РАЗНОМ 188 ИИИ ПИТАЛИЦЕ 191 1.
О БИЉУ 192 2. О ЖИВОТИЊАМА 193 3. О ТУРЦИМА 197 4. О РАЈИ 200 5. О КРАЉЕВИЋУ МАРКУ 204 6. О НАШИМ ЉУДИМА И КРАЈЕВИМА 206 7. О ЦИГАНИМА 210 8. О БАБИ 213 9.
односе на поједине личности и догађаје из живота наших људи и наших крајева (нарочито о свештеним лицима, о женама, о Турцима и Циганима, о Настрадин-оџи), о биљу, животињама и другим разним општим истинама, увек уз коментар или и читаву
О ТУРЦИМА Алија, ђе је Арбанија? — Приповиједа се како је једноме далматинскоме броду калаузио некакав Турчин, па кад су у мору
19 Питали змију: — Зашто ти је свак душман? — Зато што ни ја нијесам никому пријатељ. 3. О ТУРЦИМА 1 Питала шћер оца: — Који оно људи прођоше сад испод нашега села? — Шути, ћерце, нијесу оно људи но Турци.
Онда Лазар рекао: „Е да бог да све крчили, а све Мачва у трњу лежала; и што год стекли, све Турцима у биједу дали!“ МОЈАНКА (Долина између Думна и Сиња) Приповиједа се да су негда хајдуци ондје дочекали и побили
смрти оца својега побјегао у Московију, па послије неколико година одонуда с војском преко Маџарске дошао у Србију и с Турцима се био — и надвладавши их и претјеравши преко мора, бацио за њима свој буздован у море, говорећи: „Кад овај буздован
(Сад ће и кнез и поп упитати): — А јесте ли колико пута били у боју с Турцима? — Од Косова нијесмо никад, јер међу нама и њима није кавге големе ни бивало, јер наши стари изгинуше, јер прегнуше,
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Као год што се многа далматинска племена поносе својим јунацима у прошлости, који су се одликовали у ратовању с Турцима, тако се исто многа племена поносе својим „мисницима“, који су се борили противу „невирних ркаћа“; као год што у
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Аћимов син — Тошићев зет! Ђорђе, гаси свећу да се не гледамо више! Хајдучко позориште... Рат с Турцима пренет у рат за власт, у политику. А политика на трпезу и у постељу. Селачка патетика, деспотско самољубље, То је он.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
испод данашње Улице цара Душана која је, крајем XВІІІ и почетком XИX века, била насељена претежно несрпским живљем: Турцима, Грцима, Јеврејима.
Небеса су била затворена а дрвета и сенке скамењени; одасвуд је пуцала пустолина. Са Србима се борио, не са Турцима, и језа му се пењала уз кичму: свирепост је махнитала, Срби су натицали српске главе на кочеве и носили их уз своје
да спасе Милоша, који је био талац Сулејман-паше Скопљака у Београду, сопствене госте у сопственој кући и да их преда Турцима. Те госте, најугледније људе, сам је био позвао на договор о устанку.
У међувремену је добио поруку да их, баш зато што су све сами угледници треба на превару везати и предати Турцима, како би се Милош спасао.
Од тада није био склон ни примирју са Турцима: више није силазио у Београд а они цy обилазили Авалу. Змај је био пробуђен иако је његов бес још био више хладан него
прослави шездесете годишњице Првог српског устанка, Таковски орден, али најтеже у његовом животу нису били окршаји са Турцима, којих је имао безброј, него разговори са српским чиновништвом, којих је имао неколико. Турци су Турци.
Таман је понешто и научио кад му дед и отац погину, у Кочиној крајини, у борби са Турцима. Чинило се да су погинули узалуд: Кочина је крајина (рат у којем је Аустро-Угарска, као и обично, искористила очај
узалуд: Кочина је крајина (рат у којем је Аустро-Угарска, као и обично, искористила очај раје, па онда склопила са Турцима примирје), за Србе завршила поразом. Времена су била зла: после рата, дошла је куга, после куге опет рат.
Он је знао да је и то једна од малих игри великог Кнеза. Није био сигуран неће ли, једног дана, ако то Турцима буде јако у вољи, за њим, из Кнежеве куће кренути сенка да га сустигне, изненада, у поноћ или пред свитање.
уверењу да је добро испитао ствар, Стојан Чупић, у јуну 1806, наговори Проту Матеју Ненадовића да пођу на преговоре са Турцима, у турски крај, преко Дрине.
Како је добро смишљено, тако је добро и почело: са Турцима, преговори су ишли готово лако и чинило се да је споразум постигнут. (Као ни Србима, ни Турцима се није баш гинуло.
(Као ни Србима, ни Турцима се није баш гинуло.) Према том споразуму, Срби ће опет давати цару царево а цар ће Србима дати већа права и неће, за
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Омилио му ратнички позив и живот. Чим је на европском континенту букнуо рат са Турцима појурио је онамо да се бори“. „Чудна комбинација: велики научник и ратоборан човек!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
ми као ратнику човеку и супругу законскоме признаш, и опанке, ако тражим, да ми вадаш; као што су наши славни дедови Турцима вадали и господарима својим ласкали. Гледај ти, вели, ње, шта она зна, шта ми она ту нагважда!
Петар — Срби хоће да ратују! — Да ратују? А с ким и зашто? — питаше Господ, а св. Петар одговори: — С Турцима, Господе! Због земље, веле, коју су им од предака отели.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ЗАШТО КРАЉЕВИЋ МАРКО НИЈЕ БИО НА КОСОВУ У време Косовске битке пошао је и Марко да помогне кнезу Лазару у борби с Турцима. Узео је најкраћи пут за Косово.
Једна од ових ђевојака упита: — Ма, моја нано, што му хоће толико ђевојака? — Богме је тако хак бог Турцима наредио, а светац Мухамед за ћитап привезао.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Јер отац је после ослобођења вароши (историјски је то 1878. година) заједно с Турцима одбегао као осиротели коленовић.
повремених долазака, где треба обратити пажњу на просторне прилоге будући да они упућују на лични доживљај: „Са Турцима и беговима и он пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож тргујући с њима. Ретко би отуда овамо прелазио”.
тако изгледа особито из угла Софкине породице, њенога наглог сиромашења, па стога и бекства ефенди-Митиног заједно с Турцима и беговима. Нешто касније, и готово испотиха, у роману се почињу појављивати и сами сељаци.
турске крајеве: „На ветру, који повија кишу, по рекама, лађа Аранђела Исаковича, пуна коња, што беше на путу, преко, к Турцима, би захваћена водом и преврнута”.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Није штедио ни код куће, ни при пустоловинама. Хтео је да задиви свет једним Горанином, да покаже Турцима какав може бити један потур. Расипао новце лакше но што их је задобијао.
куће, неће с Прага натурити божју помоћ, но кад буде ушао унутра, кад га Спазе, једро ће изговорити: „Селам алећ Турцима, а помози Бог раји!“... Међутим, родни праг био је јачи од нове заповести.
Широко и далеко иде његово питање. Пита он јесмо ли још живи сви што смо под Турцима, је ли жива Србија, камо при питању окрену главу, те да ли му се вреди прекрстити кад се довече буде враћао поред
Не ли је ово наша света митрополија?... Иако сам стар и уморан, опет ће стојим. Закон је најстарији. Ха, а пред Турцима сваки дан стојим и дворим ги како ни кумове несам двореја кад сам био млад — не дирај ме!...
У Црепуљи, на крају Колашина, држао се он под Турцима на пушци и својем јаком братству. Осим тога највиђенији околни Арнаути били су му кумови и побратими.
Хаџићу, тако ти образа, кажи овом човјеку из шуме а твојем госту: је ли кадгод твој побратим и кум поп Буњак и под Турцима сјео на друго мјесто осим покрај оџака с десне стране?
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ГЛАВАШ (за себе): С ћерком у граду?... Међу Турцима Шта ли ће онде?... Шта је смислила? Сад кад јој сину колац спремају? Ту нечег има!... (Гласно.
На мојим груд’ма крв ти усахну!“ То онда није могла чинити. А данас? Кô да на друму крчми Турцима — Пред кућу сјајан цимер истиче: На часном недру мајке рођене Негован цветак твоје чедности, Румено лице, златне
Румено лице, златне витице И миран поглед дýге пријатне, И све те твоје дражи чудесне Будзашта нуди гадним Турцима За худи живот сина њезина, Што је, још једва зачет, учио Шпијунски занат оца наказног!
СТАНА: Невоља, дете, невоља! ТРЕЋИ ТУРЧИН (шапуће осталим Турцима): Ако ћеш смијеха, повлађуј ми само, да видиш што ћу од бабе чинити!... Пази, Суљо!... (Гласно.) Невоља, бабо!...
О, децо, па и вас молим! (Клања се пред Турцима скоро до земље.) ’Вако вас молим, кô што приличи Поносној деци вере једине, Помоз’те данас мојој невољи!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
И тако Књажевац падне Турцима у руке и они га одмах спале. Од Ниша, па преко Грамаде (село и кланац на српској граници близу извора малог Тимока)
Тако ћемо се ваљда продржати до јесени, а онда ће ударити снегови, који ће горе доћи Турцима, разлогореним на отвореном пољу (Зајечар и Књажевац, а и сва села спалили су), но нама у Алексинцу, Делиграду, Бањи,
су везане све ваше детињске успомене; ви не знате каква опасност прети вашем оцу, који тамо стоји у бојном реду пред Турцима; ви не знате каква опасност прети вашој домовини Србији, чија сте нада ви, њени будући грађани; ви не знате да сте од
(Да ли ћемо се данас бити с Турцима?) Иља климну главом у потврду и показа прстом на ђенерала. Младић тресну пушком о земљу и окрете се својим друговима:
се, стаде пред ђенерала; он јој рече да ће данас имати прилике да це погледа очи у очи са својим старим душманином, Турцима, стога нека буде храбра; сигурно сваки има да освети по неке старе јаде — нека свети јуначки!
Наша катунска војска, повлачећи се пред Турцима, зауставила се на тој коси око пруговачкога шанчића. Овај шанац направљен је само зато да у случају потребе заклони
Ја сам рачунао на ваше одељење, ви сте покварили цео мој план, моји положаји стоје голи, непоседнути пред Турцима, мени треба војска, мени треба ваше одељење, војску ми дајте, несрећниче, војску ми дајте!..
Помислим: »Но, сад ће бити шта ће бити; Комаров је енергичан човек, он неће дати Турцима да се опораве од јучерањих удара, он ће сад гледати да изазове чарку и тиме да нагна ђенерала да нападне Турке.
— Па најпосле нека буде и тако, боље нека наши војници макар и продају месо од ове стоке, но да падне Турцима у руке. Та ви сте видели како су Турци побили много свиња по селима куда су прошли, рече Комаров још с већом срџбом.
извести из тих ваших речи као да ви држите за сигурно да ће и ова шума и овај цео предео, где смо сад ми, пасти Турцима у руке, да ће овдашње становништво морати нагло да бежи пред Турцима, те неће имати кад ни стоку да истера, јер како
ова шума и овај цео предео, где смо сад ми, пасти Турцима у руке, да ће овдашње становништво морати нагло да бежи пред Турцима, те неће имати кад ни стоку да истера, јер како би иначе ова стока могла пасти Турцима у руке. — Но!
морати нагло да бежи пред Турцима, те неће имати кад ни стоку да истера, јер како би иначе ова стока могла пасти Турцима у руке. — Но! шта ви то говорите?!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
О, врати се натраг!” Не слуша родитељ молбе ни совјета млађана сина; К планини већ је окренуо лице и Турцима спеши. Смутња у народу расте, и брига се диже и јаук. Моле и заклињу, помоћи траже од Ђорђа и мајке.
за право, станем му наново казивати од какове су помоћи били хајдуци у почетку буне на дахије, потом српске бојеве с Турцима итд.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
БОГДАН: Био се с њима, Али се не би њима предао!... РАДОШ: То никад не би! БОГДАН: А ми идемо Турцима — Ви’ш, старче!
РАДОШ: То ли је узрок који вас гони Да се предате црном сотони? БОГДАН: То, старче; Али што гледаш тако? РАДОШ: Турцима? Ох, зар Турцима? Безбожницима, мрким вуцима!
БОГДАН: То, старче; Али што гледаш тако? РАДОШ: Турцима? Ох, зар Турцима? Безбожницима, мрким вуцима! Рушитељима српске светиње, Слободе свете, цркве Христове, Упропастиоцима царства
КРАЈИШНИК: О, господару, не задрхта од силе турске ниједно дијете црногорско, а ђе ли муж?... Али је са Турцима и Станиша с Орловићи. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Доста је сад — одлази! (Крајишник одлази.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
догађај њихове историје, прелаз из епохе постојања слободних и самосталних српских држава у епоху робовања под Турцима, преломни тренутак од кога почиње и другачије рачунање времена - на оно пре и после битке.
Зато Марко и оре царске друмове и тако онемогућује Турцима кретање кроз српску земљу, зато и крши прописе турског султана и у време Рамазана чини све што им је супротно, а онда
витеза Милоша Обилића ("Весели се, Поцерац Милошу,/ Десна ти се посветила рука/ Која знаде погубити Меха,/ Свим Турцима храброг поглавара").
Почео је као народни певач песмама о црногорским борбама с Турцима, затим се приклонио класицистичком маниру, где су му учитељи били више руски него српски класицисти.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Што је најгоре, са правим беговима и Турцима по Скопљу и Призрену да се у расипању, раскоши и банчењу надмеће. Једног дана на женске и карте готово све дао,
Ако је какав намет, порез, кулук, па ако има да се откаже, како да се одговори паши. Ако каква ствар има у меџлису, с Турцима, да се решава, како ће он да говори. А највише ради школе, цркве. Он је био све.
Као да је тиме хтео да надокнади оне силне ноћи под Турцима када није смео да изиђе, појави се од куће у мраку, ноћи...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Али се то признање састојало само у звечећем новцу. Република се обавезала да плаћа Турцима годишњи данак од 12.500 дуката, а Турци се тиме задовољише.
Ми смо у стању да сву ту робу јефтиније добављамо но Млечићи, који су у сталном рату са Турцима. Још док буде потписан наш трговачки уговор!“ И господин изасланик протрља, трговачким гестом, задовољно своје руке.
о старим витезовима и о једној њиховој плавокосој ћерци, која је, са прозора своје избе, скочила у дубину, да не падне Турцима у руке. Оданде ћу се железницом вратити у свој стан, где ћу да довршим ово писмо. ...
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
и родољубиве и националне мотиве карактеристичне за епоху романтизма: балада „Мрве хлеба“ опева бој Црногораца са Турцима и садржи епизоду са слепим дедом који, опремајући унука Мићуна у бој, саветује унука да сакупи мрвице по пољу јер је
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
РАДОСАВ 436 42 БАНОВИЋ СЕКУЛА И ЈОВАН КОСОВАЦ 440 43 СЕКУЛА СЕ У ЗМИЈУ ПРЕТВОРИО 446 44 ВОЈВОДА ЈАНКО БЈЕЖИ ПРЕД ТУРЦИМА 451 45 ПОПИЈЕВКА ОЛ СВИЛОЈЕВИЋА 454 46 ПОРЧА ОД АВАЛЕ И ЗМАЈОГЊЕНИ ВУК 458 47 ДИОБА ЈАКШИЋА 465 48 ЈАКШИЋИ
Отуда је дубље откривање друштвених односа под Турцима необично важно за разумевање наше епике. Али овде можемо да укажемо само на неколико значајних чињеница које је
понајвише нивелизаторској улози турског феудализма стварано и створило јединство целокупног нашег народа под Турцима, које се изразило у јединству наше епике.
Постепено је раја почела осећати отпор који је стара држава дала Турцима као свој рођени отпор. Принуђена турским неделима да тражи излаз у очајничкој борби, раја је у самој чињеници да је
Најпосле певају и догађаје локалне, бојеве с Турцима и несреће и авантуре по Боки Которској и северној далмацији, по целом Приморју од Котора до Задра, којем је последњем
У исто доба, оне певају и хрватске јунаке и догађаје, Зрињскога на пример, и његове бојеве с Турцима. Поред хрватских, оне певају, и то симпатично, и мађарске краљеве и јунаке, краља Владислава и Матију, Јанка Хуњадија
Оне још певају мађарске бојеве с Турцима, битке на Варни (1444) и Косову (1448) нарочито“. Гусларских песама има много више и о већем броју тема.
његову историју. Наши преци су морали да издрже страшну борбу са многим завојевачима, у првом реду с Турцима. О томе говоре историјске песме.
Вукашин и Угљеша кренули су са својом војском према Адријанопољу, у чијој су се близини срели са Турцима. Код места Черномена, на десној обали Марице, дошло је 26. септ. 1371.
Асена, свога шурака, с Грцима оклопницима, који се боре изблиза; а по средини смисли да пође сам с одабраним Грцима и Турцима. Тако и Момчило са своје стране прими борбу. И кад су се војници примакли једни другима, судар је био страховит.
). Преко области Константина Дејановића,1 који се и сам са својим одредом морао прикључити Турцима, избио је Мурат на Косово у област Вука Бранковића“.
(пре Ђурђа Бранковића) она је већ, углавном, била заборавила; уосталом, те муке биле су неупоредиво мање него оне под Турцима. А на Косову погинули су кнез Лазар и велики јунак Милом, погинули су и незнатнији људи док је Вук остао жив.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
У ПЕРСИЈСКОМ ТАБОРУ 208 ИКОНА НЕМИЛОСРЂА 209 КАКО ЈЕ ПОСТАЛА СВЕТА ГОРА 210 ЦАР, ЛАВ И ЗМИЈА 211 О ТУРЦИМА 212 ИЗБОР КАЛУЂЕРА ЂЕРМАНА 213 ПРЕПОДОБНИ МАКАРИЈЕ МИРИ БОГА С ЂАВОЛОМ 214 ИГУМАН СИЛОАМ И ЛЕЊИ МОНАХ 215 ЛАВ И
Те бољи да бивамо, у свади којој међу собом и кавзи, првога се пријатељства, кога ли добротворства спомињући...) О ТУРЦИМА Со тим и Турком окрајање постаде, од Исмаила, оца њихово тај адет.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Уопште, одношај је патријархалан и срдачан. Чорбаџи-Замфир, иако је поносит и силан у чаршији и међу Турцима и међу Србима, овде међу њима је благ, гледа на њих онако, како да кажем, као на децу.