Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ко је | пре неколико времена икада чуо даје Бошњак или Арбанас икада Турчин био? Нити су пре били, нити ће до послетка бити.
јошт једно: у свим немачким и росијским владјенијам нико се добар, ни христјанин ни Турчин, солдата не боји, но гледа у њему чувара свога; а у турској земљи, колико је даље од Цариграда, толико више бедни
Сада дакле христјанин и Турчин, ко има человеческо у прсима срце, он ће сваки дан к небу погледати и рећи: бог ће дати што ће боље бити.
А наш Ердељан вели: „О лас јака коља, к нум фаче нимик”. Ово пролази јер има неки разлог. Али Турчин кад хоће да му се све верује што каже, зато што он носи браду, ту нам не торна конат.
На исти начин и сви прочи народи. Босна хоће свога краља, Сербија своје деспоте, Херцеговина свог херцега: дође Турчин пак све у торбу.
” — рече му султан. — „Јеси л' ти читав? Како ја не бих у њега веровао кад сам, хвала богу, Турчин?” — „А стоји ли у алкорану написано” — опет запита дервиш — „да су сви Турци браћа?” — „Бака!
Шта га Мухамед каже да му је бог рекао, мора ко бити сасвим луд Турчин да му то верује. Он сам, знајући да те вешти нису за веровање, имао је толико хитрости да их од стране божје каже, пак
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Док 1792. године чујем ја у Срему, где сам у школи био, да је мој отац од Турака рањен. Неки Турчин, Муста-бег Јајић, који је у прошлом рату примио у бојевима пизму на мог оца, рекне у Ваљеву: ,,̓0ди-де, Алекса, да ти
” Он се као познанику прикучи, а Турчин испод скута опали пиштољем и мало га преко ребара рани, и кошуљу на њему запали.
Он се као познанику прикучи, а Турчин испод скута опали пиштољем и мало га преко ребара рани, и кошуљу на њему запали. Турчин, који је веће спремна коња држао, побегне у Босну, а мој отац остане да по кнежини и даље суди и уређује.
Како су турски сударци имали обичај да свакога ко је и најмање крив, Србин или Турчин, кад падне у апс, да га глобе и колико више могу да узму, то је свагда мој отац у таквом случају заступао и одговарао
у Ваљево и донесу сваки од своје кнежине рачуне на суд, ако је преко кога кнежине прешао какав паша, или други какав Турчин, на кога се млого на дочекивање потрошило, или су какву јапију или што друго плаћали што се мора на сву нахију
” Кад мој отац наиђе покрај заседе, онај један Турчин опали и Живка убије, но они други промаше мога оца и не згоде га, већ побегну у поток, пак у Ваљево.
Нека бега куд га Бог учи, овде ми ништа ни он, ни ти, ни ко други помоћи не може, нити ће мене жива Турчин пустити”. — Глиша дође мени, проведе ме, и побегнем из Ваљева.
Кнез и̓ дочека. Кад су седили у кући поред ватре, један петао дође пред врата и кукурекне, а Турчин узме шишану и рекне: „Хоћу ли, кнеже, убити онога ороза за ручак?
” Кнез му одговори: „Имамо ручка доста, а и тако је петак; али баш кад хоћеш а ти удри”. Турчин запне шишану, пак окрене најпре на отворена врата на петла, а затим је спусти те кнезу Станоју према себи скреше у
пак окрене најпре на отворена врата на петла, а затим је спусти те кнезу Станоју према себи скреше у прси, који падне. Турчин повади нож и почне Станоју главу сећи; а Никола, синовац Станојев, који није ни 20 година имао, како види то, утрчи у
Крв за крв нека иде”. И да би се синовац кнежев и сељаци уверили, да је Турчин заиста убијен, отворе врата они Турци и избаце Турчина напоље.
Каже мени Митезар: „Има — вели — овде један Турчин Хаџи-Муста-пашиног сина (Дервиш-бега), кога су јаничари ранили у руку, и који је утекао од јаничара”.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Дај да ијем! — Сад, сад, ага! - виче он и скаче, онако изувен, пред незвана госта, те му врата отвара. Турчин натмурен улази у кућу и гледа надувено и бесно око себе. — Пеци, баба, цицвару! — Сад, ага, сад!
— Пеци, баба, цицвару! — Сад, ага, сад! И одмах се распретава ватра, те му се спрема цицвара. Турчин седа крај огњишта и потеже чибук... Задими па — блене...
То се зове „водање опанака”. И вуче их све дотле док се Турчин не смилује и не рекне: — Доста! И толико понижавање, и опет се отрпи!... Како може да се трпи?... Мора се!...
Да кажем још: и он је знао да га тако зову, и сам се каткад тако називао. Он беше мало необичан Турчин. Црнобарци су познавали Турке као бесне и надувене. Крушка не беше такав.
Па, нешто то, нешто баш и што је Турчин - одби људе од њега. Попа вели: — Ама, ја бих волео да је оп прави Турчин!... Овако је он опаснији.
Па, нешто то, нешто баш и што је Турчин - одби људе од њега. Попа вели: — Ама, ја бих волео да је оп прави Турчин!... Овако је он опаснији. То је као лепа гуја: шарена, а пуна отрова. Што ми се улагује?...
Овако је он опаснији. То је као лепа гуја: шарена, а пуна отрова. Што ми се улагује?... Он је Турчин, а ја сам Србин, и ми не можемо један другоме добра мислити!...
Веле да је твоја човечност према овом народу само лаж!... Веле: он је Турчин, а Турчин је Србину душманин!... Веле... — И то све вели поп? — И поп, и кмет, и... сви!...
Веле да је твоја човечност према овом народу само лаж!... Веле: он је Турчин, а Турчин је Србину душманин!... Веле... — И то све вели поп? — И поп, и кмет, и... сви!... — Пођи са мном — рече Крушка.
— И поп, и кмет, и... сви!... — Пођи са мном — рече Крушка. И врати се назад. Маринко је ишао за њим. Турчин је био врло љут. Криво му што га тако брзо прозреше.
Ћутећи дођоше до хана. Турчин повуче Маринка у своју одају, која, сем једног миндерлука и нетшо оружја на зиду, не имађаше никаква намештаја.
И он је искрено, у дубини душе, бацао анатему и на попа, на кмета, и на Црнобарце, што вређају оваквог човека! Турчин му пружи кесу с дуваном, а Маринко је прихвати с највећом поштом, готово онако како у цркви прихвата свету навору.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Био је сав знојав. Раздрљио џемадан, распучио кошуљу па му се виде густе црне длаке на грудима. Намрчио се као Турчин. — Дај још! — вели мојој мајци. Она стегла срце.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Но тада би обично по неки стар, душеван Турчин изашао и почео уплашено да их утишава, моли: — Не бре, деца, не бре, синови, не тако! И за вас и за нас није то добро.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Лежале су око цркве шабачке, уз ватру, а баба ми чу како Турци говоре да ће да беже у зору, према Ужицу. Турчин, који их је везивао, био је легао, метнувши два сребрна пиштоља и срмали јатаган под главу.
Турчин, који их је везивао, био је легао, метнувши два сребрна пиштоља и срмали јатаган под главу. А моја баба, кад Турчин заспа, помисли: Здрав Османе, ако ти остане! Узе оружје, па нагнуше бежати.
Крајина им је сад затворена, каже, нити онамо, нити овамо, више не могу. Водали су опанке Турчину, док им је Турчин, на матери, и жени, спавао, па шта сад оће?
Није њему стало до љубави девојачке, него до удатих жена. Зна она, сада, зашто је он био онако дрвен, као молован Турчин, у трави, и булкама, оног пропланка, кад су, из Будима, путовали, до вароши Грана.
Да му каже зашто им је дозлогрдило. У Турској их нико није лагао. Турчин је ретко реч газио. А кад је погазио, чинио је то обично, пандур, потурица, фукара, а у Аустрији је обрнуто.
Сербски национ треба да изгледа, издалека, Русима, као неки витез, који ће помоћи да се Турчин истера из Европе, натраг, у своју постојбину.
Павле, и нехотице, не знајући ни сам зашто, стеже коња и стаде Трифуну на мету, мирно, као Турчин од дрвета, на ком је сирмијска хусарија вежбала пуцање из пиштоља.
Ја ни перчатку не давах Вишњевском, да ми је пољуби, а ти? Сеђаше ти, кô молован Турчин, на колени. Да знајеш, ја то нећу заборавити!
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
као вук на јагње, као во на купус, као лав на магарца, као Турчин на Беч, као скакавци на Банат. Држао се сланине са све четири шапе и само кроз нос гунђао: — Драги мој Мишу пророче,
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- То није договор, Рашида! То је наредба и ти си прави Турчин! - Јесам ли ти икад рекла да нисам? Моја баба по мајци била је Туркиња сто на сто.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Предвиђајући њену смрт, обојица га увераваху да јој је крај близу, јер Турчин мишљаше да јој утроба трули и зато крвави, а онај други, да јој утроба крвави па зато нешто унутра трули.
Тада, у свом гневу и стиду, прекрсти ноге на каменој клупи, пропуши и седе као Турчин. Калуђери му дођоше и по други пут, јављајући му да патријарх не може да га пусти к себи, али да ће се болесној
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
права турска имена, те имамо оваква необична имена и презимена: Мустафа Вуксановић, Мурат Вуковић, Рамо Лазаревић, Турчин Петровић и сл.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Она виче, пуца прекоморка, Турчин пада у зелену траву, Љуба к њему па му скида главу, Те је меће драгом више гроба, Верна љуба и послије гроба.
Ал' сва срећа не хте да ме мане. Јер у тај час Турчин с коња клону, Сабљу пусти, па на земљу тону. Ох Милутин недалеко био, И јаде ми љуте опазио, Дохватио ону шару
Дочека га Гојко — удрише се — Пода њима земља се затресе, А над њима сабље се сретоше, Али Турчин беше среће лоше: Живо одби, живље Србин ману, Обори му главу на пољану — Русто паде — кликну Србадија, А уздахну
Живо Турчин низ пољану нага, Опази га Гојко, потера га, Још кликује: „Стани, тако т' Бога, Та један ће само на једнога.
“ — тако један кликну, Ал' из горе танка пушка цикну, Турчин паде — и што ћу ти више, Већ из горе пушке окупише, Веће Турчин за Турчином пада, Већ се кају што пустише града.
тако један кликну, Ал' из горе танка пушка цикну, Турчин паде — и што ћу ти више, Већ из горе пушке окупише, Веће Турчин за Турчином пада, Већ се кају што пустише града.
Гдје се оте то причати нећу, Отео се, и сретно му било! Али пуно још Србиња има Штоно Турчин љуто притискао, Под топузом кâ црви се вију, Ни уздисат јађани не смију!
је силан у двор уљегао, Иде мудро, пази на све стране, Право шеће јунак ка стубама, Већ је до њих — гледну — богме Турчин, Земљи пао, пушку преко крила, Уза стубе главу наслонио, Па дријемље, ни за што не хаје.
“ Те је узе и опет потпраши, А загледа бијесног Мехмеда, Пушка пуче, Турчин се зањиха, Удри челом о тврдо камење, А Мухамед за перчин га лати, И однесе тамо пред хурије.
један јунак на самрти, Клонула му та десница рука, Ал' још пушке мале не упушта, Запео је, чека, погледује Кад ће Турчин доћи му по главу.
те ако на другоме свету Њине душе једна другу срету, И онде ће пусте се побити, Ал' друкчије и не море бити: Срб и Турчин злотвори довека, Ту не беше, ни ће бити лека. Ал' погледај сад оног јадника!
Још се не да најстари Милија. Бог је њега дивно сачувао, Још му ране Турчин не задао, Уза њ пристô братац Радисаве, А уз овог опет Владисаве.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сава“, пронесе по селу ону неслану причу како је брат Раде фантазирао, па се код млина, све насједећке, прибогу као Турчин, поваздан моли богу и метанише. — Рђак један — корио га је дјед изболованим гласом — шта он зна шта је своја мука.
То ни Турчин не би урадио. Учио га, сјетовао, божју му ријеч казивао, а он — отресао све ко пас росу. Што бар мртва човјека не пожал
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Бошњак и (Х)ерцеговац Турчин, он се Турчин по закону зове, а по роду и по језику, како су год били његови чукундедови, тако ће бити и његови
Бошњак и (Х)ерцеговац Турчин, он се Турчин по закону зове, а по роду и по језику, како су год били његови чукундедови, тако ће бити и његови последњи унуци
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
236 ПУСТИО БИХ ЈА ЊЕГА, АЛИ НЕЋЕ ОН МЕНЕ 237 ТУРЧИН, РАЈА И ЦИГАНИН 238 ПОМАЖЕМ ТИ СПРДАТИ 239 ЕРО И ТУРЧИН 240 ЕРО И КАДИЈА 242 ЗЛОГУК 243 НЕМОЈ, ХАЏИЈА, БОГА ТИ!
236 ПУСТИО БИХ ЈА ЊЕГА, АЛИ НЕЋЕ ОН МЕНЕ 237 ТУРЧИН, РАЈА И ЦИГАНИН 238 ПОМАЖЕМ ТИ СПРДАТИ 239 ЕРО И ТУРЧИН 240 ЕРО И КАДИЈА 242 ЗЛОГУК 243 НЕМОЈ, ХАЏИЈА, БОГА ТИ!
удовица и пуштеница« И »Еро и Кадија«; у додатку ка броју 91: »Еро с онога свијета«, »Све, све, али занат«, »Еро и Турчин« И »Слобо иже али сирца ниже«; у додатку ка броју 95: »Зашто у људи није табан раван«, »Шта је најгоре на свијету?
или Пијан Србин и гладан Турчин«, »Међед, свиња и лисица« и »Ђаволска сланина«; у додатку ка броју 98: »Народне српске загонетке«, а ка броју 100:
Кад али ето ти мајстора: створио се Турчин па завио чалму око главе а спустио хаљине до земље. Како дође, а он рече: — Ја ћу тога коња купити.
Како дође, а он рече: — Ја ћу тога коња купити. Говори, старче, пошто је. — Што је год старац заискао, Турчин му одмах извади готове новце без речи. Старац кад прими новце, скине с коња улар, па њиме о земљу.
Тако и буде: кад се он створи лепа трговина, сав се вашар стане дивити. Али ето ти мајстора, опет се створио Турчин као и пре, па пита старца: — Пошто?
Коликогод је старац заценио, толико је Турчин одмах платио, а старац кад прими новце, удари кључевима о земљу. У тај час нестане и трговине и купца, него од
— То изговори, па бог и пут, оде куд је намислио. БЕКРИ-МУЈО Приповиједа се да је у Цариграду негда био некакав Турчин Бекри-Мујо, коме је иза оца остало небројено благо, па он пропивши се све попио и проћердао, тако да никаквих других
џамијом, која је већ била ограђена, да сваки потпише колико ће који новаца за нову џамију дати; но један најзенђилији Турчин није био још ни дошао.
Кмет почне бјежати сокаком, а ага за њим. Кмет је био бржи од аге, па кад виде Турци из каве и са ћепенака да гони Турчин каурина а они не знаду зашто га гони, сви похитају да ухвате кмета.
— одговори Јеврејин. Кадија прихвати канун и погледа у канун, па рече Јеврејину: — Ни од каква милета не може бити Турчин до од Србина, а овај је кмет Србин па његово око вриједи колико твоја оба.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
на Суленцета да се запањи и да од збуњености, савршено без икаквог разлога, узвикне: — Перите зубе авионима ЈАТ-а! Турчин му се онда заклео у кеву да чак и турска деца то знају, јер све лепо стоји описано у читанкама за први разред!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ “Не могу ти, сестро, на вечеру, Синоћ сам ти у маале био, С Турчином сам кавгу учинио, Сада Турчин тражи моју главу, Или моју, или кога мога!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Пио је као смук, пушио као Турчин, улагивао се око женскиња као Грк, лумповао више него што је живео... није знао мере ни чему.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин него кристијанин, па не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
БАБА Лица која песник није унео у списак: Вук Марковић, један Цуца, један војник, други војник, сват Црногорац, сват Турчин, ђаче, ђаци. СКУПШТИНА УОЧИ ТРОЈИЧИНА ДНЕ НА ЛОВЋЕНУ ГЛУХО ДОБА НОЋИ, СВАК СПАВА.
Некршћу се горе усмрђеше... Уједно су овце и курјаци, здружио се Турчин с Црногорцем, оџа риче на равном Цетињу! Смрад ухвати лафа у кљусама, затрије се име црногорско, не остаде крста од
Врана врани очи не извади; брат је Турчин свуд један другоме. Него удри докле махат можеш, а не жали ништа на свијету!
Тешко земљи куда прође војска!“ КНЕЗ ЈАНКО Трговац ти лаже са смијехом, жена лаже сузе просипљући; нико крупно кâ Турчин не лаже! СЕРДАР ЈАНКО Не држимо ове поклисаре, него да се брже отршају¹ да им паша штогод не двоуми.
Ђе допире, ту закона нема; закон му је што му срце жуди, што не жуди у Коран не пише. ПОЈУ СВАТОВИ УЗ ПОЉЕ. СВАТ ТУРЧИН Гергелезе, крило од сокола, те на хата у рају пȍлеће, самовољно, без никаква зора, пред Пророка да приђе
СВАТ ТУРЧИН Илдериме, свечев буздоване, мало ли ти би крстове вјере међ' истоком и међу западом да истрчеш хата крилатога, дамаски
Сад те виђу на твојега Ждрала ђе разгониш код шатора Турке. Што ће бити, ко ће угодити? Срб и Турчин не слаже се нигда, но ће приђе море ослачати. СВАТ ТУРЧИН Држ, Алија, курвино копиле, Котарке се младе разбјежаше!
Што ће бити, ко ће угодити? Срб и Турчин не слаже се нигда, но ће приђе море ослачати. СВАТ ТУРЧИН Држ, Алија, курвино копиле, Котарке се младе разбјежаше!
СВАТ ТУРЧИН Не дангуби, сватски првијенче, сахати су данас кâ године, хоће нам се Суљу удужити. Бог је драги неколика дана тандар
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Од тада Турчин, заптија, није смео поред куће проћи, још мање да застане. Целе ноћи испред капије морао је да гори фењер и по три и
Јер су на далеко били чувени, нарочито претци Маркови, као „качаци“. Турчин, који би запао међ њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Вјетрић пирну и рашћера дим. Сви видјеше што би. Јанко, чудном хитрином, нађе се према Турчину. Турчин подмаче свој јатаган те дочека Јанков, па као двије муње, брзо се раздвојише и опет им се сударише жељеза.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
); и особине и карактерне црте појединих личности и народности (Лукав као Латинин, Пуши као Турчин, Шета се као Грк по празном дућану итд.
А кадија ће на то: Примићу је, али гријех на твоју гријешну душу. Или ова питалица финог хумора: „Питао Турчин Рају: — Имаш ли што вечере? — Има, вала, таман што је за људе: купус на крметину. — Ма ја нијесам чојек но Турчин.
— Има, вала, таман што је за људе: купус на крметину. — Ма ја нијесам чојек но Турчин. — Опрости, ефендија, преварих се“).
О ТУРЦИМА Алија, ђе је Арбанија? — Приповиједа се како је једноме далматинскоме броду калаузио некакав Турчин, па кад су у мору били, овако га запитао капетан од брода, а Турчин су све пет прста каже: „Ено онамо!
је једноме далматинскоме броду калаузио некакав Турчин, па кад су у мору били, овако га запитао капетан од брода, а Турчин су све пет прста каже: „Ено онамо!“, а капетан није знао којему ће прсту вјеровати.
— Приповиједа се да је казао Турчин кад му на хришћанском гробљу нијесу дали да једе док не плаче. Још да ти платим и жвакалицу!
Што говориш, то мени, а што мислиш, то теби. — Ово је рекао при ручку неки Турчин, кад му је Србин домаћин, коме је он свакојака насиља пре ручка у кући починио, здравицу напио. Као злогук.
“ Накваси мало, нијесам баш из Сарајева (него поблизу оданде). — Некакав Турчин, дошавши у берберницу да се обрије, каже, на питање, да је из Сарајева.
Пустио бих ја њега, али неће он мене. — Некакав Турчин сврне с пута у поток да се напије воде, па га ухвати хајдук, а он онда, дозвавши свога друга који је био остао на
Шербеташче, поне, закон ти! — Срете некакав бијесан Турчин калуђера на путу, па притјера к њему коња и повиче: „Шербеташче, попе, закон ти!
Онда Турчин повиче: „Медет“, а калуђер: „Безакониче један: ко ће ти угодити? Сад иштеш шербета, сад меда“. Варка пред Марка.
Јела те болест!“ Шатра патра, — вилајетска затра. — Узјахао Турчин јарца, па пошо у народ да глоби. Дошав у прво село, упита: „На што јашем?“ — „На јарца“ — одговорише му.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ЂЕВОЈКА, УДОВИЦА И ПУШТЕНИЦА 8 ИВ. ЕРО И КАДИЈА. 9 В. ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА. 10 ВИ. СВЕ, СВЕ, АЛИ ЗАНАТ. 11 ВІІ. ЕРО И ТУРЧИН. 12 ВИИИ. СЛОВО ИЖЕ, АЛИ СИРЦА НИЖЕ. 13 ИX. ЗАШТО У ЉУДИ НИЈЕ ТАБАН РАВАН? 14 Х. ШТА ЈЕ НАЈГОРЕ НА СВИЈЕТУ?
13 ИX. ЗАШТО У ЉУДИ НИЈЕ ТАБАН РАВАН? 14 Х. ШТА ЈЕ НАЈГОРЕ НА СВИЈЕТУ? ИЛИ ПИЈАН СРБИН И ГЛАДАН ТУРЧИН. 15 XИ. МЕЂЕД, СВИЊА И ЛИСИЦА. 16 XИИ. ЂАВОЛСКА СЛАНИНА. 17 НАРОДНЕ СРПСКЕ ЗАГОНЕТКЕ 18 ШТО МИ ТИ ЈЕ ЗА ШТО?
222 27. ЂАВОЛСКА СЛАНИНА. 223 28. ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА. 224 29. ШТА ЈЕ НАЈГОРЕ НА СВИЈЕТУ, ИЛИ ПИЈАН СРБИН И ГЛАДАН ТУРЧИН. 225 30. ЕРО И ТУРЧИН. 226 31. ЕРО И КАДИЈА. 227 32. ХОЋЕ ВОДЕНИЧАР У ВОЈСКУ. 228 33. БЕКРИ-МУЈО. 229 34.
223 28. ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА. 224 29. ШТА ЈЕ НАЈГОРЕ НА СВИЈЕТУ, ИЛИ ПИЈАН СРБИН И ГЛАДАН ТУРЧИН. 225 30. ЕРО И ТУРЧИН. 226 31. ЕРО И КАДИЈА. 227 32. ХОЋЕ ВОДЕНИЧАР У ВОЈСКУ. 228 33. БЕКРИ-МУЈО. 229 34. ЦИГАНЧЕ, ПА ЦИГАНЧЕ! 231 35.
Кад нијеси гледао мојој у ћитап, ље нећеш ни твојој.“ В. ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА. Копао Турчин с Туркињом кукурузе, па на подне отиде Турчин да препне и да напоји коња, а Туркиња остане одмарајући се у ладу.
“ В. ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА. Копао Турчин с Туркињом кукурузе, па на подне отиде Турчин да препне и да напоји коња, а Туркиња остане одмарајући се у ладу. У том удари однекуд Еро: „Помози Бог кадо!
“ А Турчин: „Па куд оде? куд оде?“ А кад му жена каже, да је отишао уз поток, онда он брже боље скочи на гола коња, па поћерај уз
Еро метне воденичареву капу на главу, па још узме мало брашна, те се поспе, и начини се прави воденичар. У том и Турчин дотрчи пред воденицу, па сјаше с коња и улети у воденицу: „Камо море таки и таки човек, што је сад ту ушао у воденицу?
“ — | А Еро му каже: „Ено га видиш, ђе утече уз брдо.“ Онда Турчин: „Држи ми море коња, држи ми коња.“ — Еро узме коња, а Турчин уз брдо за воденичаром, овамо, онамо по буквику.
“ Онда Турчин: „Држи ми море коња, држи ми коња.“ — Еро узме коња, а Турчин уз брдо за воденичаром, овамо, онамо по буквику. Кад га већ стигне и увати, а он: „Камо, курво!
“ И тако им прође читаво по сата, док се освијесте, и виде, шта је. Онда Турчин потрчи, на врат на нос к воденици; кад тамо, али оћеш!
Онда Турчин потрчи, на врат на нос к воденици; кад тамо, али оћеш! Еро узјао коња, па отишао без трага, а Турчин савије шипке, па пјешице к жени. Кад га жена опази без коња, а она повиче: „Камо, човече! шта уради?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Може један исти човек у једном послу право мислити, а у другом — врло криво; на прилику, Турчин вели да од бога не ваља човек да бежи, јер не може утећи ни сакрити се. Имаш право, Турчине!
Имаш право, Турчине! А има ли Турчин право кад вели да ни од куге не ваља бежати? Јок, вала! У том има врло криво. Од бога не могући утећи, не ваља ни да
пас; мирски будући, нећеш меса да једеш, а кад будеш калуђер, нећеш имати кад чекати ни да се испече; бићеш као Турчин кад се намами на крметину”. Ја би[х] га питао како он то зна.
Био сам као најпростији и најревнивији Турчин, који, све што год пишу и кажу дервиши, верује; и да му ко рекне да то није могуће, би га нама[х] [х]анџарем пробô.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Од Мораве, из кукуруза, пукот и врева и клобуци дима као да је сваки струк кукуруза Турчин што пућка на чибук; срдито фркћући, ђуле тресну у шиљато коле, трбусима черкеских коња намењено, па као у конопчаревом
Опет се насмеја. Мукло и кратко. Парче меса му откинула са плећке, а он није у инат. Зато што га је гонила као Турчин.
— Ко? — Могли су пси или неке зверке да га поједу. Па мог оца Луку — повиси глас. — И Турчин је случајно убио Василија Јовчића, првог мужа моје матере. Случајно сам се тако и ја родио. Могао сам да се не родим.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Обе је Јеврему обећао, за доба после смрти, један Турчин, стражар у кули Небојши. Било је то 1815. године када је Јеврем, још не господар, Још само млађи брат будућег књаза,
Онда би искрсавао тај Турчин, стражар, са светиљком: благих очију, заливао је водом из легена земљу под Јевремом, да буде што влажнија, што
Непријатељи су му били Турци најамници, јаничари, крџалије; не и турски живаљ. Ханџија у Белом Потоку, под Авалом, Турчин, био му је и пријатељ: у јесен 1803. и у зиму 1804.
Са њима га чека још неко коме ће се Змај од Ноћаја обрадовати: онај Турчин, Бошњак који му је некада добављао џебану и који му опет стоји на услузи.
Бацају се на њега, луди вукови, обарају, кидају са њега одело и кожу, везују га за дрво. Из шуме заиста излази Турчин, али не онај Бошњак кога је Стојан очекивао, него један други: Али-паша Мараш, са четом.
Окренуо се. Испред тог кућерка, те турске уџерице, готово њему за леђима, стајао је Турчин. Већ је био стар али је још био леп.
На улазу у сиромашку кућицу тај искрсли Турчин изгледао је као недостижни велможа и стајао је, одевен свечано, прав. Доцније, Добрача никад није успео тачно да се
Доцније, Добрача никад није успео тачно да се сети да ли је Турчин, тада, имао у руци оружје, или није. Сећао се да је старац, десном руком, учинио по крет које је можда био позив а
Гледао је ту стрепњу како, у њему, постаје готово опипљива: узаман Турчин, узаман све што је стекао, у Београду никада неће бити његове школе а камоли књижаре. Није ли то оно што је слутио?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Очекивао сам: неће ли почети да клања? (Можда је потајно Турчин?) Али не: у бијелој спаваћици до пола гњата, с босим ногама у папучама (зачудо танки глежњеви!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Да се ниси прекрстио, болан, кад си почео рад?. — Што, није он ваљада Турчин! — Кажу, не ваља се... — Видиш, и капу сам скинуо, нек му буде све као код људи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
КОД КАДИЈЕ У СУДУ 264 СЕЉАК И КАДИЈА 265 ЗАКОВРЧИТИ И ОТКОВРЧИТИ 266 ПЕЦИ, БАБА, ДЕВЕТ-ДЕСЕТ ЈАЈА 267 КРШЋАНИН И ТУРЧИН 268 ХАЏИЈА С ЋАБЕ ЧУВА ПРАВЕ РАЈЕ 269 ЧИПЧИЈА И АГИНСКИ КОЊ 270 РАЈА И ТУРЦИ 271 ДОБРО ЈЕ ЂЕ И ЖЕНУ ПОСЛУШАТИ 272 ЖАЛИ
БРИЊСКОМ ГРАДУ 279 ПОМАЖЕМ ТИ СПРДАТИ 280 ХЕРО И ЦАР 281 ХЕРО ПЛАЋА ГЛОБУ 282 ЕРО И КАДИЈА 283 ЕРО И ТУРЧИН 284 ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА 286 ЕРА У ЦРКВИ 288 ЕРЕ ПОЈЕ ВРБУ 289 КАЛУЂЕР И ЕРА 290 ГЛАДНЕ СЕ ГОДИНЕ НЕ НАПЛАЋУЈУ
И ПАС 325 НАСРЕДИН МИРИ КАВГАЏИЈЕ 326 НАСРЕДИНОВ МУДРИ ЗЕЦ 327 НАСРАДИН ХОЏА И ФРАНЦУЗ 329 ЦИГАНИН И ЦАР 331 ТУРЧИН И ЦИГАНИН 332 ЦИГАНКА ЗВАЛА МУЈА 333 ЦИГАНИН И СВЕТИ ДУХ 334 ЦИГАНИН И ДИЊА 335 ЦИГАНСКО ДИЈЕТЕ У ХРИШЋАНКЕ 336 ДОБРА
И СВЕТИ ДУХ 334 ЦИГАНИН И ДИЊА 335 ЦИГАНСКО ДИЈЕТЕ У ХРИШЋАНКЕ 336 ДОБРА ХВАЛА 337 ЦИГАНСКА ПИТА 338 ОТАЦ ТУРЧИН, А МАЈКА ХРИШЋАНКА 339 АКО СТЕЧЕ ПАМЕТ, НЕЋЕ СЕ ОЖЕНИТИ 340 ЂЕВОЈКА, МАГАРЕ И БАБА 341 НЕМА БОЛЕЋЕГА 342 ЈУНАЧКО
Кад али ето ти мајстора: створио се Турчин, па завио чалму око главе и спустио хаљине до земље. Како дође, а он рече: — Ја ћу тога коња купити.
Како дође, а он рече: — Ја ћу тога коња купити. Говори, старче, пошто је. Што је год старац заискао, Турчин му одмах извади готове новце без речи. Старац, кад прими новце, скине с коња улар, па њиме о земљу.
Тако и буде: кад, се он створи лепа трговина, сав се вашар стане дивити. Али ето ти мајстора, опет се створио Турчин као и пре, па пита старца: — Пошто?
Колико год је старац заценио, толико је Турчин одмах платио, а старац, кад прими новце, удари кључевима о земљу. У тај час нестане и трговине и купца, него од
БЕКРИ-МУЈО Приповиједа се да је у Цариграду негда био некакав Турчин Бекри-Мујо, коме је иза оца остало небројено благо, па он, пропивши се, све попио и проћердао, тако да никаких других
Када је к деди у дућан дошао и паре заискао, рећи ће му деда: — Какве паре, ако си Турчин? Ја те, валахи, нијесам никад видио, а некмоли да си ми какве паре дао.
право и вјерно раја служи својега агу седам година а ага га осме године посијече, отворен му је рај као да је прави Турчин; анаишеш ли?
— упита син. — Е, ти онда отковрчи. ПЕЦИ, БАБА, ДЕВЕТ-ДЕСЕТ ЈАЈА Првога вакта дошô Турчин у бабе, па ће се издријети: — Пеци, баба, девет-десет јаја! — Немам, ага, душе ми, него осамдесет.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Само провиђење ме је спасло да и њега нисам продао у Прагу. Али због феса већина исељеника је сматрала да сам Турчин па се нису много освртали на моје тегобе.
Признао је да је срећан што је борби био крај, а био сам срећан и ја. Он је рекао својим колегама ”да је страшни Турчин био изабран као члан телесне гарде бруцоша, резултат борбе око штапа могао је бити другачији.
” Рекао сам му да нисам Турчин већ Србин, на што се он извинио и признао да никад није у стању да тачно разликује нације на Балкану.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Нећу, док ми не одговориш! — бјесни Спасоје и гледа га чисто у очи. — Мичи, скоте, јер си погинуо! — разједи се Турчин и удари га бичем по образу, па се исти час маши за револвер.
решетке, џамије са чесмама, осамљени платан испод којега у хладу одмара се са дугим камишем у устима неки стари Турчин, сакривене баште из којих допире јаки мирис, заклоњене грчке црквице, манастири...
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Сломљен је већ Суљ-Капетан. И сам осећа да свакога тренутка постаје све већи муслиманин и Турчин. Не вала се више заносити и премишљати. Зато је и дошао у Брод да се мало одмори и Сунети свога сина. Би!...
Не вала се више заносити и премишљати. Зато је и дошао у Брод да се мало одмори и Сунети свога сина. Би!... И сам је Турчин већ... Гочеви бију. Суљ-капетан је објавио своју одлуку за Сина, те му навалише Горани на весеље.
Још једна жишка — пепел ће се учини!... Затим му пружи фишек и прстен с руке, па се страховито намршти: — Турчин сам, шућур!... Што да мислим горе-долу?... Иди во село. Ће го нађеш чорбаџија Спасо од град. Дади му то.
Силовит и грановесан је Турчин био Хамза Вукашиновић. Полуодметнут од цара као некадањи крајишнички диздари, он је са још неколико таквих истих луди
омаловажи са својега давнашњега порекла, утолико га је притискао стравичан нагон да буде охолији, помамнији и бешњи Турчин.
— Не знам, ага, и не дирај ме, вјере ти! — Тако ми дина, као што сам Турчин, ти ћеш баш ту песму да испојеш! — Не могу... — А, бре, кад ти се вели!
А?.. Бог зна да ли ћу ја бити Турчин?.. О, куку мени ако не могнем бити!... Сутрадан је сам Хамза Вукашиновић весело помагао Колашинцима да товаре своју
Свакоме је за антрешељ поклонио по велику корпу најбољега грожђа, а Дуруту цео товар. 3адовољан је био ораховички Турчин: његов брат је тога јутра по изгранку дивнога јесењега сунца убио Селмана Чибуковића...
И за име смо чули: од јуче ти је он злосрећник не више Милоје, но Мустафа, син Мухамедов... Ти да си здраво!... Нови Турчин никако није долазио својој кући у село.
Док њено дете искрај огња изненадно и избезумљено не врисну — Турчин!.. Не дај, дадо!.. Турчин!.. На детињу вриску Богдана се плаховито прену и спази надно куће, недалеко од врата,
Док њено дете искрај огња изненадно и избезумљено не врисну — Турчин!.. Не дај, дадо!.. Турчин!.. На детињу вриску Богдана се плаховито прену и спази надно куће, недалеко од врата, својега мужа.
Никад Богдана није могла ни сањати да је њен Милоје постао тако бедан Мустафа, не силни нови Турчин, но онај прави правцати Мустафа Циганин који по Колашину продаје котарице и проси...
Краков, Станислав - КРИЛА
Понеко је од њих још сачувао шлем на глави, и девојчице су гледале у њима мушкост и историју. Мршави старац, Турчин, коме је генералски аутомобил одсекао ногу, скакутао је по трави и радовао се због примљене кесице с а златом.
Рекла је да ће му обући, чим му дрен из ране извуку. Те је вечери умро у крајњој бараци Турчин носач са одсеченом ногом.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
П. Паланци КОЛЕБАН, његов момак ЋЕРИМ, Турчин у Сулејман-пашиној служби ЈАЊА, скелеџија ПОРФИРИЈЕ, његов момак ЂЕНАДИЈЕ, СТОЈАН, АНА бегунци БОШКО, Станин син
служби ЈАЊА, скелеџија ПОРФИРИЈЕ, његов момак ЂЕНАДИЈЕ, СТОЈАН, АНА бегунци БОШКО, Станин син Први, други, трећи ТУРЧИН Један РУДНИЧАНИН Један ГРУЖАНИН Један СЕЉАК Гомила побуњених СЕЉАКА ХАЏИ ПРОДАН ПРВИ АКТ ПРВА СЦЕНА Густа шума
Рођеног брата!... Уме л’ грозније У тупом уму махнит смислити, Него што Турчин, каву срчући, Узурно спрема робљу несрећном? (Почивка) Овуда често Главаш пролази...
А у Немца сам морô трпети Подсмеха глатког страшну поругу; Турчин ме, опет, турски учио Да мирно гледам муке братове; И ја сам гледô у лице бледо, Гледô сам оне црне зенице Где се
хајд’, хајд’! (Сви одлазе.) ЧЕТВРТИ АКТ ПРВА СЦЕНА Пашино предсобље. Неколико Турака, затим Стана. ПРВИ ТУРЧИН: Ал’ је и била ноћ! ДРУГИ ТУРЧИН: Тако ми браде Пророкове, овако нијесам доживио!...
) ЧЕТВРТИ АКТ ПРВА СЦЕНА Пашино предсобље. Неколико Турака, затим Стана. ПРВИ ТУРЧИН: Ал’ је и била ноћ! ДРУГИ ТУРЧИН: Тако ми браде Пророкове, овако нијесам доживио!... Баш као она кара-боја којом наша ханума прогрушане витице бојадише.
Баш као она кара-боја којом наша ханума прогрушане витице бојадише. ТРЕЋИ ТУРЧИН: Па онај вјетар! Човјек би рекао да се дебели бедеми на граду урвају...
Па још кад она шехитанбаба закрешта: „Хајдуци!...“ Е, мислио сам све ће нас паша посјећи. ДРУГИ ТУРЧИН: Наљутио се, а очи му као жива ватра сијевају.
ТРЕЋИ ТУРЧИН: Би, Суљо! И данас би се о твоју лубању градске керуше отимале. ДРУГИ ТУРЧИН: А и у твоје зираве очи давно се гавран
ТРЕЋИ ТУРЧИН: Би, Суљо! И данас би се о твоју лубању градске керуше отимале. ДРУГИ ТУРЧИН: А и у твоје зираве очи давно се гавран загледао!... Ну без шале!
Јунак бјеше, дина ми!... Ја ножем замахујем а он свога Христа призива!... ТРЕЋИ ТУРЧИН: Па какве помоћи и од вјере и од јунаштва?... Да је шћеде овом нашом замијенит, први да дође у везира!...
Да је шћеде овом нашом замијенит, први да дође у везира!... А онако, ево ђе га гладни хртови облијећу!... ПРВИ ТУРЧИН: Бива, све је тако као што рекосте; ’ма никако ми у памет не иђе како да се, код нас оволикијех, оно несрећно робље
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
То кретање ишло је овако. Прво поче један по један Турчин да се издваја из ланца и да истрчава напред: истрчи, па прилегне земљи и одатле пуца брзо.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
За време док је вршио службу, наишао је баш тада, на повратку из Солуна, поручник Коста „Турчин“. Давно се нису видели. После срдачног поздрава командир је прекинуо преглед, и сео са Костом испод једног дрвета.
Уз дрвене степенице чуо се удар поткованих чизама. Врата су се нагло отворила и ушао је Коста „Турчин“. Пришао је у ставу „мирно“ капетан Бори и поздравио. — Господине капетане, стигли су. — Нека улазе!
Чуло се лупарање поткованих чизама, неки удари, стењање, узвици. Врата су се широм отворила и Коста „Турчин“ уведе у собу једног малог, белог коњића. — Ура! — диже руке увис капетан Бора.
— Нека буде! — Пали! Так, так так... Малтер је падао, свећа се лелујала, чауре одскакале, а Коста „Турчин“ дигао руке и раздрагано виче: — Песма над песмом... Симфонија... „Грофе“, где си да видиш и чујеш!
— он скиде шлем и седе. — Кажем ја... да ћемо сад из почетка — повика Коста „Турчин“. — Води Бог рачуна о нама... птичицама небесним. — Кад су се разишли? — запита командир. — Био је дан увелико...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Коњи вриште, Мајке пиште, А јунака ране тиште. Сложно, браћо, Србин бије; Милош гди је? Мурат лежи, Турчин бежи, Србину се срећа смеши.
Мурат лежи, Турчин бежи, Србину се срећа смеши. Но Вук клети Ропством прети; Лазар пада, Све пропада, Ах, надвлада Турчин љути, — Бој ућути. Српску славу, српску сјајност, Српско име, српску знатност, Све прогута Видовдан.
Помоћи није, Жалост, ах, пије Сербија. Болан Ђорђе у Тополи у постељи лежи, Десна рука клонула му, Турчин већма с’ јежи. Већ погибе храбри Вељко, десно паде крило, Устава се провалила, бурја продре силно.
мач и крв Што м’ у срцу ври; От матере свети дар — Српски језик н олтар — Има сваки српски син, Прави српски син. Турчин има Цариград, Француз Париз свој: Мени све је Србину Име, језик мој! Прави српски син.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Али опрости, о господару, Скраћене приче грозан садржај: — ...Станиша је Турчин!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: И то — зар и то? Па ко сме рећи, Да му не беше мати блудница?...
) СЕДМА ПОЈАВА На истоме месту. Јелисавета сама, а затим капетан Ђурашко. ЈЕЛИСАВЕТА (са собом) „....Станиша Турчин?...“ Турчин?... Ха! ха! ха! А већ сам била и претрнула — Ха! ха! ха!
Јелисавета сама, а затим капетан Ђурашко. ЈЕЛИСАВЕТА (са собом) „....Станиша Турчин?...“ Турчин?... Ха! ха! ха! А већ сам била и претрнула — Ха! ха! ха!
Тисућ се нагрђенијех у својој крви купало, ни смијеш тврдит ово је али оно је Турчин, то ли рећ српска је ја л’ турска побједа... Ну бори се кâ вук!...
— КНЕЗ ЂУРЂЕ: Чули сте ваљда. Отаца мојих седи другови, С каквом је силом Турчин пошао Да гора ових племе слободно Или у хладно гвожђе окује Или исече. — ПРВИ СЕРДАР: Чули смо сви.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Ракија, Мићане, ракија! Немој завијати. Часног ми крста, не крстио се њим већ клањô кô Турчин или носио шкрљак кô трбушасти Ликота — срам га и стид било Кристова лишца!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
У томе хладу, мрка лика, Кад сунце жеже, кипти зној, По какав Турчин из Зворника Спокојно пуши чибук свој И ћутећ гледа на таласе, Пруживши дуги, црни врат, Док близу њега мирно пасе С
У граду живот се буди: Тамо убоги ужар износи мангале своје, А тамо суморни Турчин озбиљно ножеве нуди, Или замишљен пуши; На мушком његовом лицу мрачна се замрзла збиља А бол у крепкој души. Чуј!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
»Ево, хајде с нама, ако хоћеш«, понудих га. А он се чисто препаде. И од радости сасвим се заборави, јер, и ако Турчин, поче да се сагиње и мало што ме не пољуби у руку. ХАЏИ РИСТА (гордо): Може, и треба да дође. Није ово кућа од јуче.
Не само ти, већ нико од мене нема да се стиди и боји. Јер шта сам ја, који? За вас, Хришћане — Турчин, туђа вера; а опет за моје, нисам прави Турчин, јер не могу да вас мрзим онако као што вас они мрзе.
Јер шта сам ја, који? За вас, Хришћане — Турчин, туђа вера; а опет за моје, нисам прави Турчин, јер не могу да вас мрзим онако као што вас они мрзе.
И то не из страха што сам Турчин и што могу зулум да чиним, већ из љубави, као брата, а највише из сажаљења што сам сироче, сам без игде икога, што од
Пљачкавица је моја, Марково Кале је моје, река је моја, Собина је моја. Ја сам дете овога краја. За мене нема Србин и Турчин, наше и ваше... (Одсечно): А ако ме вера одваја, вера ме неће одвојити! ЏАФЕР БЕГ Ти си наш.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ристана, то је наш свет, мученик. Газда Спаса, плав и дебео као бундева, учини се мајстор Кости мрки Турчин, и крив за нешто. У самом себи осети као неки покрет за патриотско дело.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Чу се доле ломатање. Неко застења. Ноћ је скривала изразе ужаса на лицу. — Послужиоци напред! — викну водник Коста „Турчин“. Срећом, корито није било дубље од два метра. Послужиоци поскакаше у речицу. — Испрежи! — Откачи задњак!
— Зар ту нађе да застанеш?! — раздра се поручник Коста „Турчин“. — Па, куда ћу? — одговара равнодушно коморџија, седећи украј пута. Револвер плану. Коморџија замаче у мрак.
Шта, треба и ми да скрстимо руке и чекамо благослов! Ордонанси, претурајте ова кола у реку! — нареди одсечно Коста „Турчин“. Приђе нам један поднаредник из неке коморе. — Тешко да ћете шта учинити...
Ни дубине не познајемо. Нека деца нас теше, како су ту већ неки прелазили. Вођа коначара је поручник Коста „Турчин“. Гледа мрко Коста у мутну реку... Па се врати своме коњу и појаха. Хтедосмо и ми. — Останите!... Ја ћу први.
— Овако се, браћо, више не може! — шкрипну зубима поручник Коста „Турчин“. — Док они нама причају... те пријатељски обзири, те дисциплинована војска, ми ћемо заједно са овом стоком полипсати
Али док ми само смркне пред очима — говорио је кроз стиснуте зубе поручник Коста „Турчин“. Погодисмо се ипак. Тада Арнаути разапеше ћилим, где смо бацали динаре.
Било нам је пријатно. А келнерице служе. Коста „Турчин“ се сав нарогушио и прати их стално погледом. Тек се диже. — Пусти ме, молим те, да седнем ту — рече Драгиши — ама да
Једном ногом у гробу, а нико се није више уплашио од њега. — Капларске паре тај има — додаје Коста „Турчин“. у неко доба тек угледасмо у даљини силуете наших торпиљера. Опет сви оживеше.
А мајор Панта окупио око себе четири старије Енглескиње и нешто им објашњава. Коста „Турчин“ већ пијан, али је још толико свестан да су ту команданти и клати се сам у једном углу.
— Докторе, било је сад и никад више! Ако вас видим још који пут са иглом, вадим револвер — каже Коста „Турчин“. — Мало нам је жеравице споља, него још и ви дођосте да потпаљујете ватру изнутра! — добацује Војин.
— Море да видите шта се мени десило! — причао је Коста „Турчин“. — Баш сад, у прошлу недељу, дођем ја у Солун. Пред Беас-кулом сретнем једног мог познаника, пешака, и питам га, има
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ни то да сам Турчин, кад сам уствари Бошњак, Ни то да чувам овце под Олимпом, кад овај уствари није Олимп. ”И знам да је, грамофон
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Већ жега задњу пару с њима врже — У хлад се, ево, путник Турчин крије, Привезан коњиц покрај њега хрже. И. напиру се косци ко ће прије!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У Србији је за владе турске готово у свакој кнежини био по један буљубаша (Турчин) са неколико пандура (међу којима је било и Срба и Турака) који су гонили хајдуке, а кадшто, кад би се хајдука много
бркове под калпаком држи; он Турчину не да у кнежину: кад Турчина у кнежини нађе, топузом му ребра испребија; а кад Турчин стане умирати, а он виче на своје хајдуке: „Море, слуге, тамо пашче бац'те ђе му гавран кости наћи неће!
Залуд су Турци у војску узимали „све бекрију горег од горега“, у душе насилника усељавао се самртни страх. Турчин се јадао: Робе, пале и сијеку Турке, разбијају по друму трговце, одјавише из планине овце, одагнаше коње и
Али кад се после добијеног мегдана вратио Иво у турском оделу, кад се Ђурђу учинило да то долази Турчин који је убио Иву, тада је осећање немоћи нестало као да је руком однесено.
У Турчина војске свакојаке. У Турчина једну кажу силу, самовољна Турчин-Влах-Алију, те не слуша цара честитога, за везире никад и не мисли, за цареву сву осталу војску а колико мраве по
један стари дервиш: бијела му прошла појас брада, с њиме нема нитко под чадором; бекрија је тај несрећан дервиш, пије Турчин вино кондијером, но сам лије, но сам чашу пије, крвав дервиш бјеше до очију.
А Турчин му ријеч проговара: „Чујеш ли ме, дели-Страхин-бане! Тврђа ми је Вјера од камена: да ћеш саде ђога наљутити, да ћеш сад
Ал' да видиш силна Влах-Алије! Сву ноћ љуби Страхинову љубу на планини Турчин под чадором. У Турчина грдан адет бјеше: каил сваки заспат на уранку, на уранку, кад огр'јева сунце; очи склопи, те
Плану Турчин како огањ живи, плану Турчин и оком погледну, па се Турчин гротом насмијао: „Душо моја, Страхинова љубо, чудно ли те
Плану Турчин како огањ живи, плану Турчин и оком погледну, па се Турчин гротом насмијао: „Душо моја, Страхинова љубо, чудно ли те Влашче препануло!
Плану Турчин како огањ живи, плану Турчин и оком погледну, па се Турчин гротом насмијао: „Душо моја, Страхинова љубо, чудно ли те Влашче препануло!
Чије ли си робље поробио? Чију л' љубиш под чадором љубу? Излази ми на мегдан јуначки!“ Скочи Турчин кâ да се придрну, једном крочи — до коња докрочи, другом крочи — коња појахао, притегну му обадва дизђена.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Онде, на ступцу имаше прилика спраљена на образ светога мученика Теодора. Пак згледа га неки Арапин, Турчин; из лука са стрелом стрели к њему, те га згоди баш у раме! И таки пљусну крв тећи из рамена образа Теодорова.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
лакоће, тако да је могао још онако у лету, у скоку, скрстити ноге и одмах се и посадити прекрштених ногу, као Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, свршио у једном окатренућу.
Тетка Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчин. Срчу кафу и разговарају о удавачама за које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу.