Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Љубим те!... Хтео сам те у старога Сремца запросити, али ми тутори не дају... Гром их спалио! — И он љутито стискиваше песницу, а од једа му дрхташе уснице. — Ал’ нека, чедо моје!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Оно нешто имања дође под масу. Тутори савијаше к себи малог сиротог Пупавца, али не могоше ништа од њега учинити. Напослетку, одведоше га у Београд и дадоше
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Па се потукли?!... — Мал’ га није пробô »кључем« чим се чупа слама... Срећом се стрефили ту господа тутори и Аркадија црквењак, па му отели »кључ«. — Ју, жалосна, а откуд му кључ?! — Па у порти било то...
Има већ сад лепо имање којим рукују тутори. Учио нешто латинске школе; дакле, није онако неки... А после тога, има неке старе тетке и стрине, све без деце, а тек
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Најистрајнији у експериментисању је Бора Ћосић (1932). На крају је свој обимни роман Тутори (1978) свео на игру градње и ироничне саморазградње, у чему се читалац тешко сналази.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ХАЏИ РИСТА и ОСТАЛИ Не дедо, не! МИРОН Свршено је. Мртав сам и идем међу мртве. Ви, тутори, чујте: Ја у име духовне власти која ми је Богом дана, попа Манасију постављам за старешину ваше саборне цркве.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
После ћеш ме и тако варати — шали се — нека се бар сад зна шта је моје а шта твоје. — Е, ми тутори — наставља се разговор — ми знамо и друкчију госпа Нолу.
паланкама људи имају понекад осећање и дрскост скоро фамилијарне заједнице, неки нападоше у Кафани Јову као да су му тутори, а један од Влаовића безмало да га издевета. — Чија је то памет, питам те! — сева и грми Влаовић.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
дана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благочестиви тутори и одборници општине турековачке већ трећи дан како се вуку све средином сокака (већ им се и шегрти смеју гледајући их