Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ВЕКОВНИ СТРАЖАР Код просека древног града, Где с тутњавом Вардар стиже, К'о огромне развалине. Под небо се стење диже. На висове стења тога Не достижу живи људи, Ту једино
— У подножју Вардар шуми И високо баца пене, И с тутњавом ломи вале О вечите, хладне стене. Ал' над висом, што се диже Парајући магле плаве, Живи један сведок стари Српске
А кроз кланце бурни Вардар Са тутњавом баца пене, И ломи се с мутним валом О вечите, хладне стене. РОДОЉУБ Ја сам путник са Вардара, Где је Српство без
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Дуго се клати задихана тутњавом у грудима. И свог корака се боји. Црвено око пећи гасне и плех ситно цвокоће. И мрака и плеханог цвокота се боји.
Ћипико, Иво - Пауци
А жељезница с тутњавом јури ка његовоме крају... Илија поће попу Врани и плати за вјенчање Радино талијер и три форинта глобе; равна три
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ако том својом бучном тутњавом, жестоким млатарањем и засецима брадвом и није намеравао да посатире наше мајушне сусетке, хтео је сигурно да им стави
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1890. ВЕКОВНИ СТРАЖАР Код Просека, древног града, Где с тутњавом Вардар стиже, Кô огромне развалине Под небо се стење диже.
У подножју Вардар шуми И високо баца пене, И с тутњавом ломи гране О вечите, хладне стене. Ал' над висом штô се диже Парајући магле плаве, Живи један сведок стари Српске
А кроз кланце бурни Вардар Са тутњавом баца пене, И ломи се с мутним валом О вечите, хладне стене. 1890. У СПОМЕНИЦУ ПРИЈАТЕЉУ Ј. М. М. Х.
Крај платна сурваних давно, Убоги рибари блуде и мреже бацају своје Кад вече онеми тавно А брод се с тутњавом жури, и звуци суморно звоне И песма премире тужно.
„О крива Дрино! Ти си красна река (Ниси ни бурна ни луда, да речеш). Ал' какав бол те гони издалека, Те тако криво са тутњавом течеш? Несрећна љубав да л' и тебе гони, Те плавиш пола и обале росне?