Употреба речи тутњала у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Та, ја сам те гајио као дете!... Затури му дизгине за ункаш, па прилеже земљи да ослушне... Земља је тутњала... Тај тутањ је одјекивао у души његовој. Али се он прибра. — Далеко су! — рече. — Али ко може од хајдука побећи?...

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

слушао, занемео од страха, потмулу грмљавину њихових тимпана, арлаукање и испрекидани дах играча, чија су боса стопала тутњала по утабаној земљи. Њихова тамна тела и ознојене кичме стизале су нам готово до лица.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Као подземни огањ патња је тутњала у њој али тај пакао као да нико није примећивао: господарица која све види, мајка која све слути, Љубица Обреновић је

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Ишли су ошамућени, враг би га знао, као да су били пијани. Гинули су као стока. Земља је тутњала од топовских пуцњева, а ваздух је кркљао од пушчане и митраљеске ватре.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности