Сремац, Стеван - ПРОЗА
Да је срећа да и у Турчину сматрате свога брата, а ви се тучете; комшијска деца, синови једног истог напаћеног народа — па се тучете!
да и у Турчину сматрате свога брата, а ви се тучете; комшијска деца, синови једног истог напаћеног народа — па се тучете! Одмах да сте се измирили и пољубили; друкчије нећу да ме поздравите, да ми бога назовете, кад покрај мене прођете!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Грго допаде. — Шта је!? Зашта се тучете? Бакоња му пружи чашу, а кад Грга примириса и познаде да су му паприку ставили, викну: — Ђаволски синови, зар се
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Он стидљиво обори главу. — Па... помало... тако. — А зар се не плашиш да те чују Бугари? — Свирају и они. — И тучете се. — Па јес’, рат је — и насмеја се. Говорио је доброћудно, без страха, као да је на својој њиви, где чува стадо.