Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
шијом, зашто не исто једнога од мањих да сам покварио, на зло навео, побујио, с пута добра сврнуо, и одвоумио, него и туштене побудалио, и зато стрепим да ми се не обеси на мој врат жрнов камен, и потонућу у морској пучини.
Тако и сви ветрови, сваки са своје му стране душући заустаљају се и опет дишу! Туштене по земљи воде сливајући се једне у друге, све у море теку!
И Татари по мору своје чунове наређиваху туштене да би заједно с Перси морем у једно доби и једним часом грохнули сви под град једнако по мору и по суху.
Те убах мало су хране имали; со тога бијаху изнемогли. Ал' с напоља она много туштене турска силесија ка гад пуно на све стране, понапре куд су год могли допрети, све то похараше, попленише и поједоше.
С ватреном великом крупом падајући одзгор, узавре море, те оне им туштене галије ш њима све широм потопи на дно мора. Кад су били на најдубљој, што се зове Јеђетска пучина, онде с неба ома
сухо по крајеви, по брегови, по ада, по прудови поред мора, како их је где фућао талас напоље, све то громаде, громаде туштене ка стоварене лежаху људске лешине. Такво то чудо и последњему роду за приповест да се по псаломски исказује.
које чим хитајте се на њих и вичите у глас еда би их отиснули од града и с многом виком радите да распудите те туштене људе!
Нити је у манастиру толико много учење за потребу колико је теби, којино на туштене душепагубне мамце долазиш и у многе замке се препињеш, а калуђери се у пустињи баве, у богомољству под игумновим су
Стреле вражје су то туштене, а не знаш откуд те стрељају, те ако би како било ваља ти погинути с душом, ако од писма ка томе не узимаш добра штита
ако му и поганка била — је ли исто мало лепослична — она је познана ка својеродица, те што је безпоглавито, со тога туштене поглавице посташе. Ја пан, ти пан — и све господа и кнезови, јучерашња говедарчад и багани.