Употреба речи тушти у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ Вјетар је дувао низ Крстац све то јаче. Над Црном Гором повијаху се тушти црни облаци. Сунце је тонуло у море. Са запада до пола неба бјеше ведро, а од пола пут сјевера паведрина.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Не тушти се модрином кукуруз ка о млад топољак; то и није кукуруз; то је дивља барска перуника у сушним годинама, кад не цвета.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Напоље песак!... Сад, Раде, сад!... РАДАК (меће дрва на ватру): Све већма дува, небо се тушти Кô бледо чело краља љутитог Коме је земља мирна вечито, Ал’ поданици све бунтовници Што с дреком жељом иду

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности