Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Да нам ко каже за какву злобу, у туђем свецу, ми смо намах готови на тога туђега свеца мрзити, и нимало га се не бојимо.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Сва зла на твоја добра! Ал док ти нож не подигнеш сва зла ти ништа не могла! 4. Ако у туђем оку Ниси сунце угасио! Ако се ниси у вучје доба вучјим гласом огласио!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
После годину-две дана нека се преудаде; нека оде у род и одведе своју децу туђем оцу. Сибинова Миона не хтеде се угледати на своје, по несрећи, друге.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Жèнâ пуна кућа, па се само вајкају: „Леле мене, како је дијете ислабило!” — А да, весела друго, гладно и жедно у туђем свијету! — Па гурај дјетету колаче и друге понуде у руке и у уста. А на њој слаба промјена.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
у Темишвару потукли, али да су их тамо брзо развадили, и они се, веле, притајили, јер су увидели да, доиста, нису у туђем свету комотни као код своје куће, у свом селу. Па зато чим су се нашли код куће, одмах су се сутрадан и дохватили.
— Па ви сте сад, није тамо-овамо, већ нека Бечлика!... И не фалите се како сте живили тамо. — Е, како!... К’о у туђем свету! Није к’о међ својима! Ал’, знате како је: ди муж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени бити.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
осматрач и зашто, кад је рањен, није прошао кроз завојиште своје дивизије, него отишао на другу страну и негде у туђем превијалишту добио први завој као и све остало што по томе има да каже.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А не овако, брижно, уз фењер, на туђем прагу. У башти господина Трандафила, под липама, било је, међутим, сасвим свануло и околне куће виделе су се, сада,
Они би, после, као и појединачно лишће свело, трчали, да свој транспорт стигну. Ти су, усамљени, уплашени, сами, у туђем свету, највише плашили, уз пут, жене и децу.
А кад га она пита: како ће да га остави, самог, у туђем свету, у ком се тек насељава, он каже, па снаћи ће се. Има он, каже, и друга посла, а не само да буде дадиља.
Моли га да му помогне и наговори Трифуна и Ђурђа, да и они на то пристану и не срамоте фамилију, у туђем свету. Варвара има у Бачкој своје богатство. Има и тетака и стрина у Славонији. Неће просити. Млада је, удаће се.
Иако је та земља била у туђем царству и краљевству, они о таме нису много знали, они су је, сву, својом сматрали, добивену од Турака, „мит дем
Теодосије - ЖИТИЈА
свему беше извршилац јеванђелских речи, и нарочито се ових веома срамио, када Бог кори нашу неситост и говори: „Када у туђем не бисте верни, ко ће вам дати ваше?
остави свога отачаства за које си поднео многе подвиге и безбројне напоре и болове, нити ме у стид и презир обуци, у туђем крају пребивајући.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ЗА ПОГУБЉЕНА ЉУБАВНА ПИСМА Милости, царе, за љубавна писма која преживе срце и руку што их писа кад се нага нађу на туђем хладном длану, кад свештеници и грешници стари, кад твоји писари, подвлачити редове у њима стану.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Будиш се у нечијој охлађеној соби у туђем кревету за издавање, у коме је можда неко умро. Вода у чаши залеђена! Твоја хаљина пребачена преко столице влажна.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
нашега код кога се увелико јавља сентиментална разнеженост и пасторалност с краја XВИИИ века, али који, пишући на туђем језику, далеком народу, није дао што је по својим способностима могао дати.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
А Дане се уза њ присошио, онако широк и незграпан, па само звјера, као да је затечен у туђем тору, и не умије ни да сједне, а камоли ријеч да прослови.
Кад мину и други свјетски рат и Мулић некако изнесе читаву главу, он се одједном нађе у некаквом туђем и непознатом свијету.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
И једне ноћи, док Жарко лута са својим Жућом тражећи спас, у туђем крају, без топла кута, одједном чуше тајанствен глас: „Ви, које веже другарство врело, јунаци млади без страха,
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
СИМКА: Видиш ли ти, молим те, како се она прави газда на туђем имању. ГИНА: 3акључала кућу па нас не пушта. СИМКА: Па како уђосте?
ТРИФУН: Е, ето ти сад, кад ти хоћеш да висиш на туђем грању. ПРОКА: Бар да сам се помогао! ТРИФУН: Па знаш како је, покојник је ваљда мислио: доста је овом кнезу Проки
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
загрме и заклокота у њој, она подиже десну руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њоме из све снаге по том туђем образу, па одједном, као посечена, клону на столицу, наслони главу на руке и горко, очајно зајеца...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А чему се радовао? — Туђој штети, дакле, туђем злу. И још, што је најгоре, он је сам то зло и приредио. Ето, то је тај грех за који му сад следује казна, и то још
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
А данас зар ти је лакше? Нијеси ли као грана одсјечена... далеко од својијех, у туђем свијету, под туђијем кровом, друкчији људи, друкчији обичаји.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Затеже се као кобила у вршају. Згрчио се као јеж. Здрав као јелен из горе. Изгубљен као брав у туђем крду. Изишао као мара (у пролеће) на сунце. Иде као гуска у маглу. Какоће као кока на сједалу.
Ићи с грлом у јагоде. Ићи с решетом на воду. Кратким штапом у дубоку воду подупирати се. Кукати на туђем гробљу. Куповати мачку у џаку. Маглу збијати у мехове. Мусти јарца у решету. На брусу меда тражити.
— Тко зло чини, зло и чека. — У рђаву читлуку вазда рђава година. — Злим зло, без зла још горе. — Тко се туђем злу весели, нека се своме нада. — Све што је зло — у невреме дође. — Зло се лако не заборавља.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
хотећи мој тетак да га везана пошље у Тамишвар, називљући га турском лажом и скитницом, ком није доста новце по туђем вилајету купити, него хоће јоште и неразумну децу у Турску да преводи.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
А онда: покрет ма какав (прах у лету) Сети ме како стојим у туђем свету. КУЛА НА ПЕСКУ Није ли касно (сати јутра иду) Додати опет неку реч тој хрпи Речи, што лежи одавно у
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Често би ноћу заплакала у бризи за њим што је негде далеко у свету, туђем и мрском, у свету друге вере и другог говора, мислећи да је гладан, болестан, кад зиме дођу да му је соба хладна а
Сваког јутра на овом месту хранила их Симка. Чује: дете плаче. Плаче, капље у њему изубијаном и себи туђем, мрском и пустом, а у очима се њишу поређани јасенови, блистави од росе на раном сунцу, њишу се куће и зграде и сав
Слушајући како се лавеж у Прерову удаљава, мислио је о томе туђем детету којим га је Бог казнио и није се љутио што Ђорђе у страху зна само да каже да је невин.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
- Прелетела летом врх менека Половина половине века, А ја лежим у далеком крају, у туђини, туђем завичају. Што то тресе моје ледне груди? - Трошни пеп'о лако се не буди.
Овдје вам свако братски руку стеже У туђем св'јету за вас пелен цвјета; За ове крше све вас, све вас веже: Име и језик, братство и крв света. Остајте овдје!...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
То можеш само ти, и нико други; теби само може бити свеједно да се још десет година потуцамо по туђем свету. — Па добро, оца му, и ја нисам камен, мислим и ја на све то, и шта би ти могао да измениш на прилику?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ни мени није сасвим страна та радост од туђе радости, то задовољство у туђем задовољству. — „Јест — знала би надометнути Долорес с благом шалом, — али само онда кад се туђе задовољство подудара с
Ћипико, Иво - Приповетке
Мучно јој толико потрошити. Али што ће? Не може сина оставити у туђем свету без помоћи. Да се ова невоља десила код куће, лако би.
Али он и у туђем свијету пушта маха своме младићкоме животу и безбризи, па, упознавши се убрзо с неким од исељеника, подаље од ње,
дана ни залогаја, а вечеравши тек осољено дивље зеље и ноћи бесане, угрожене мишљу да јој син оскудијева у непознатом, туђем свијету.
Боји се цурске лепоте, јер полази на завет, а у туђем, непознатом месту није згода за ашик... Ухвативши је за руку, похита пољем.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Јунакиња се ту обрела међу самим сељацима из Турске и Арнаутлука, дакле у једном туђем свету. И, на подлози овога крупног контраста, могуће је, и изведено је, једно танано опонирање: с једне стране,
Насупрот томе, лик госпоже Дафине и лик Аранђела Исаковича искључиво се преламају у туђем, ауторовоме говору. Они сами не говоре.
При том њеном покрету сав би дрхтао. 322 Само око у телу које дрхти може на туђем телу опажати такве потанкости као што су „мекоте крила, „покрети у крилу, „таласање под њеним свиленим венедигом, док
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Сад долази треће). ИИИ Слуге као слуге, убрзаше краке, Савезаше лава у конопе јаке. Мило им се банит’ по уздаху туђем, — Развише му десни гвозденим оруђем. „Ево, сада вуци!“ вичу слуге веште, И Бровел је већем утурио клеште.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
изгубљено у ватри само је сажето ИИИ На крајевима ватре предмети који не светле Нити се нечим другим одликују трају у туђем времену Птица која сама чини јато из ње излеће Узмите шаку свежег пепела или било чега што је прошло и видећете да је
Што је високо ишчезне, што је ниско иструли. Птицо, довешћу те до речи. Ал врати Позајмљени пламен. Пепео не хули. У туђем смо срцу своје срце чули. Исто је певати и умирати. Сунце је реч која не уме да сија.
ли ствари Ни две речи се више Међусобно не слажу Песме ако су лепе Бестидно звуче и лажу На неком месту туђем Прелетајући дубине туђе Мами ме птица све луђе Да за њом у ватру уђем ОРФИЧКО ЗАВЕШТАЊЕ Ако хоћете песму Сиђите под
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Луден Да, бодри Вуче! Љуте из нужде су Премноги добри Сербије синови, И мирни, њежни серцем, душом, Туђем незавидни сребру, злату, Оравши радо својима волови, По лепим, топлим, плоднима предел'ма, Оцена својих житне
(а баш при таквој најмање), можда су само верна слика рђавог издања Трлајићевих стихова, учињеног очевидно по туђем препису а не са оригинала, али можда и резултат песникових сталних колебања, уосталом врло логичних, због његовог
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
дао и шире слике живота у Далмацији и њеном залеђу: у првом За крухом (1904) одлазак главног јунака, образовање у туђем граду и повратак у завичај, на који се већ гледа другим очима, а у другом Пауци (1909) развијена је слика социјалног
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Ако је неко много болестан, овако ће молити самовиле 39 дана, а четрдесетог ће га врачара, пре сунца, (»у туђем синору«) направивши круг, посипати водом и »замајавати« самовиле док болесник одлази не осврћући се, и тако болест
Ћипико, Иво - Пауци
Замјеник државног одметника мнијења је да се сјек шуме у туђем одломку, ма да су оптужени припадници исте опћине, има сматрати као обична крађа, а не као обични шумски прекршај, и о
Иво се збуни: — Ништа нова; живе се рђаво као и обично! — говори, а отеже, тражећи ријечи да се лакше изрази на туђем језику. — Није баш зло, како се говори! — примјети политички чиновник. — Видите како су виногради родили!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
3. Шта се мене тиче Ладино весеље, или чија радост или чије жеље? Кô суморни путник на празнику туђем, Зар са сумњом својом да међ госте уђем? Зар да буним радост што им тако личи, И са којом штедро пролеће се дичи? 4.
9. Па шта ме се тиче њихово весеље, Или њине наде или њине жеље? Кô суморни путник на празнику туђем, Зар са мрачним челом да међу њих уђем? Зар да кварим радост, што им тако личи, И са којом штедро пролеће се дичи? 10.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— На госпа Нолином лицу светли резигнација: памет њена, пуна доброте и увиђавности и жртвовања. — Ти дакле остајеш у туђем свету? — Младић се смеши. — То је отаџбина мога оца, па и моја, наш језик и наши обичаји...
И морам ти признати, осећам се добро. Морам ти признати још нешто: ја ћу остати у туђем свету. И ту се добро осећам. Волим своју варошицу, и волим све вас, и тебе нада све, али велики свет ме вуче.
Зашто је Мија остао у туђем разреду после звона, нико није знао, па вероватно ни он сам. Кад дечко почиње, или мисли да почиње прелазити у
она неће чистити, и не чисти ни око своје куће, а камоли по туђем ђубришту, које сте ви, ваша кућа и направили, кад сте ту ђубрили и сејали...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Овдје вам свако братски руку стеже — У туђем свијету за вас пелен цвјета; За ове крше све вас, све вас веже: Име и језик, братство, и крв света. Остајте овдје!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Поповић — „кад је Вук издавао своју прву збирку песама, и кад је Копитар те песме с највећом ревношћу препоручивао туђем књижевном свету, општио је с њима Јаков Грим, и овај велики пријатељ народних књижевности загреја се одмах за нашу
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Какве војске? — трже се Јованче. — Ево их од раскршћа. Усташе и још неки, ваљда Талијани: вичу нешто на туђем језику. Упашћеш управо међу њих. — Онда нам нема друге него у Гај — рече Јованче.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
вама блудник, штоно ми велимо курваш, ил' му каматар, митоузимач ли, глобар, или досађивац, пјаница ли, и преотимач туђем добру, телбиз, продајник, убојица, отпадник, и двообразник, лажљив, грд, злобан, злоћудан, — с таквим, велим вам, не
Мотри нашто се крај доконава; а иза зла, свакад се бољем надај. Словом ка бобом за дувар залепљујући. Забаља се о туђем просу чувајући своју хељдовицу. Не гледај му попрху него обрху. Смрт је сваком за вратом сикира.
им се наспорава, толико и држи да су се сваким травним цвећем искитили ка и оне курдизане што су се господа указали у туђем руху, а неке својим родом и борављењем голићи и шугавци, врагомети, калаши и подмигаћи, чавргови.