Употреба речи туђин у књижевним делима


Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

толико грешан да га не окупаш, не нахраниш, и не огрејеш, И нико толико моћан да му не помогнеш, И нико толико туђин да га оставиш у невремену пред вратима.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

13 ТУЂИН 15 АЈДУК 18 ПУТУ КРАЈ 21 ВРАГОЛИЈЕ 24 СРЕТАН ПАСТИР 28 ДРАГИ 30 МОЛИТВА 37 ЖЕЉА 39 ЈАДНА ДРАГА 41 НЕКА СУНЦА 43 РАНЕ 44

“ Па је узе, па њом брже Да примакне к усти, Чун се љуљну, он се трже, Оде санак пусти. (1843, 27. нов.) ТУЂИН Украј мора, крај тиога, Ту бродови стоје, А са брода, са једнога Момче вако поје: „Ао света големога!

Слуге траже, ма га није, Куд ли им се изгубио? Сунце с' рађа, сунце крије, Господара нигде није. XXXИ И туђин му двором шеће, Туђин тиле коње јаше, Туђин њему пушку меће, Туђин бритку сабљу паше, Туђин њему жање поље, Туђин

Сунце с' рађа, сунце крије, Господара нигде није. XXXИ И туђин му двором шеће, Туђин тиле коње јаше, Туђин њему пушку меће, Туђин бритку сабљу паше, Туђин њему жање поље, Туђин рујно винце пије,

Сунце с' рађа, сунце крије, Господара нигде није. XXXИ И туђин му двором шеће, Туђин тиле коње јаше, Туђин њему пушку меће, Туђин бритку сабљу паше, Туђин њему жање поље, Туђин рујно винце пије, Беле овце туђин коље,

XXXИ И туђин му двором шеће, Туђин тиле коње јаше, Туђин њему пушку меће, Туђин бритку сабљу паше, Туђин њему жање поље, Туђин рујно винце пије, Беле овце туђин коље, Туђин, туђин, њега није,

XXXИ И туђин му двором шеће, Туђин тиле коње јаше, Туђин њему пушку меће, Туђин бритку сабљу паше, Туђин њему жање поље, Туђин рујно винце пије, Беле овце туђин коље, Туђин, туђин, њега није, Једва га се когод сећа Е

туђин му двором шеће, Туђин тиле коње јаше, Туђин њему пушку меће, Туђин бритку сабљу паше, Туђин њему жање поље, Туђин рујно винце пије, Беле овце туђин коље, Туђин, туђин, њега није, Једва га се когод сећа Е таква је љуцка срећа!

јаше, Туђин њему пушку меће, Туђин бритку сабљу паше, Туђин њему жање поље, Туђин рујно винце пије, Беле овце туђин коље, Туђин, туђин, њега није, Једва га се когод сећа Е таква је љуцка срећа! 24/10 49.

њему пушку меће, Туђин бритку сабљу паше, Туђин њему жање поље, Туђин рујно винце пије, Беле овце туђин коље, Туђин, туђин, њега није, Једва га се когод сећа Е таква је љуцка срећа! 24/10 49.

пушку меће, Туђин бритку сабљу паше, Туђин њему жање поље, Туђин рујно винце пије, Беле овце туђин коље, Туђин, туђин, њега није, Једва га се когод сећа Е таква је љуцка срећа! 24/10 49.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Јест, ал' сада, боже свети! кад од мене туђин стрепи, сада ме се свака лепи! Сад ме љубе, сад ме маре, сад ми нуде Саре, Маре, — понеаре!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

А како и неће, има ли бољег пријатеља од мајке; само кад се спомене име мајка, пуна су уста. Макар и тетка, опет је туђин, није јој од срца отпало, па да га жали кô своја мајка.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

ЉУБА: Па да је воде као слепицу. СТАНИЈА: Ако је воде, не води је туђин, него девер. ЉУБА: И да се свакоме поклања до земље. СТАНИЈА: Ка млада невеста. ЉУБА: И да Цигани напред иду.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Изволите овде, господине. — Ако ми дозволите, ја бих овде, а ви изволите у чело. Иначе ћу се осећати као туђин. Имам девојку прекопута себе и два младића.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Треба да знамо, јер ово је одиста срамота што доживесмо крај толиких нас, који смо род и фамилија, што кажу, па туђин да нас дочекује и да нас служи.

ТАНАСИЈЕ: Па добро, кад већ мора, нека му буде. Чекаћемо, иако нам није до чекања, али зашто за тих четрдесет дана туђин да управља имањем?

СИМКА: Ти се, Гино, канда заплака кад виде тај сервис? ВИДА: Боже мој, чега ти ту нема и све то да чува туђин, некаква тетка. МИЋА: И њена сестричина. ВИДА: Море, остави ти сестричину, него, ја бих, Агатоне, нешто рекла.

АГАТОН: Па реци! ВИДА: Рекла бих да ми као фамилија треба да водимо рачуна о овој кући и о овоме иметку, а не туђин. ТАНАСИЈЕ: Па разуме се! Јер, реци ти мени, Агатоне, ко нама гарантује за ту тетку?

ТРИФУН: Па јест, каква би то фамилија ми били кад не би обарали тестамент? ТАНАСИЈЕ: Па неће ваљда туђин да га обара? МИЋА: И ја мислим да ми не треба да оклевамо, него још данас да уложимо жалбу и да отпочнемо парницу.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Дјевојка је туђина братила: “О туђине, Богом побратиме, Приведи ме прико црне горе Без говора, без насмјејања.“ Туђин јунак на Бога погледа, Преведе је преко црне горе Без говора, без насмјејања. Доведе је на хладјенац воде.

“ И да вели они туђин јунак: “О дивојко, брацка те убила! Кад си била ти то наумила Чему ме си Богом братимила?“ Два су друма, једна је

“ Два су друма, једна је планина: Кудје пође гиздава дјевојка, Она гора зелена вехњаше; Којом пође они туђин јунак, Она гора суха зелењаше. 129. Славуј чедо, не пој рано! Не буди ми господара.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Гледам децу што плачу, људе како лажу, и жене што се смеју. Мирно, као туђин, дижем руку са сваке ствари. Мрак, као прах, падао је по крововима.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Лепшега у вароши није било. Лепше турски, грчки и арапски говорио него свој матерњи језик. За све је био туђин и стран, нарочито за толику родбину.

Добро би било да ја то... Имам ја нешто вина, па кад би мене хтела пустити... — Баш добро. Боље ти него туђин — одахну мати. — Е добро. Хвала ти! — настави брзо Тоне.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

тако више пута рекла ђе оп чује, те он једном рече: „Ма, комшинице, немој да сам вазда ваш, него кадикад нека будем и туђин!“ Не говори на сва уста (кад ко што зло говори за унапредак).

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Из тебе ни трава не може да никне. Морам, видим да морам. За ког си бога ринтао целог живота и сад у смоницу? Ал’ ће туђин да се наужива твојих дуката... И имања. И жене. Још је млада. Тек је сад стигла. Посушиће преровске момке.

Ко је у округу више од мене зарадио за петнаест година? Нико. Па онда, што ти је жао? И моје и Вукашиново туђин ће да пождере. С ким ли се смотала? Наговарао је да с Толом... Дуго мисли. Није, није.

Опет сâм, Аћим јекну, зато што је мушко, његово презиме ће да носи, на његовом имену да живи. Дрхти. Туђин је своју воћку а њему глог поред огњишта засадио. Жито ће да угине од паламиде.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Овдје вас свако познаје и воли, А тамо нико познати вас неће; Боли су своји и кршеви голи Но цв'јетна поља куд се туђин креће.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Хајд’ нек’ ти ору слуге, — они ти ору за плату. Туђин никад није радио својски, и жећеш, Миленко, Кукољ и апту; храни ји само и пој, да не трпе Глада и жеђи код тебе; ти

Станковић, Борисав - ТАШАНА

! ТАШАНА (с подсмехом): А теби криво? САРОШ Мени не. Па чак и да ми је криво, шта сам ја, ко сам ја? Туђин, туђа вера! Пропали Сарош. И онда, откуда ја смем... ТАШАНА (прекида га с љутњом и иронијом): Гле! Гле!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Похвале су за млад свет... И ја ћу теби бити искрена: можда те као туђина и нисам доста волела; туђин је туђин, мој Лука, запамти, и остани у земљи где си свој и где се и друкчије зовеш...

Похвале су за млад свет... И ја ћу теби бити искрена: можда те као туђина и нисам доста волела; туђин је туђин, мој Лука, запамти, и остани у земљи где си свој и где се и друкчије зовеш...

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Тешко нама!... Ено, туђин се весели И сва блага наша отима и хара... И Бог му помаже и њиме се стара, А наш црни сељак црна хљеба жели.

Овдје вас свако познаје и воли, А тамо нико познати вас неће; Бољи су своји и кршеви голи Но цвјетна поља куд се туђин креће.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— А због чега то? — зинуше дјечаци. — Зато што сам пустио да нас туђин гази, што сам, ето, и од вас двојице робове начинио. Гледајте само како слободно стружу цестом.

— Ти си прошле јесени читаву дружину имао, логор сте направили, Паприци пркосили. Хајде, покажите се и сада кад је туђин земљу поклопио, кад главе људима скида. Нећете се ваљда данас уплашити. — Нећемо!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

да речем сељанин, варошане и грађане почастити; гладан сите засмочити, жедан пјане напојити, голић одевене преобући, туђин, незнанац, ништо човек домаћине и кметове к себи на стан принудити; неваљали просјак богатице уједно са сиромашу, с

А ми сад нисмо од робиње деца, него само Велике Госпе Домаће. ВИНО И ЖЕНА Разгонећи тугу ти са срдца, Тко би те туђин И с туштеним мазним речма Могао разблажити и потешити, — Већ ако добро вино И лепозрачна, смешљива жена?

Пак ко том бољару дође му на конак неки мили туђин гост. (Неки туђин — сотим указује слепоћу жеље. О, за дивоту разума пророчаскога, и чудне те натуре, дође незнанац и

Пак ко том бољару дође му на конак неки мили туђин гост. (Неки туђин — сотим указује слепоћу жеље. О, за дивоту разума пророчаскога, и чудне те натуре, дође незнанац и цара зароби!

Дође — рече — туђин к богатому, пожали [овај] своје потрошити на њега, него оте од сиромаха оно једино женско јагње те закла!

И он никако не кте али и њему таки то дотежа, дође им туђин спахија те се усели у њин дом и преузе му очевину. Бијаше код краља неки му удворица виловник делијчина зла и убојица,

Тако ти и сва васељена под небом; сав род једносвиђен човечији. Човек с човеком је туђин и непознан, а жена то је за чудо свакога рода и језика, ако му и поганка била — је ли исто мало лепослична — она је

у притча мудрост вама женатим заказује, те вели: »Источник, то јест кладенац, бунар ли му, нека је теби твој и нитко туђин да га нејма црпати ни воде пити из њега.

Што га тајиш кад ће се и после срамотно пронаћи? Тко је био тај туђин, мимоходац човек, те без гласа уђе у моју сиромашку кућицу ка давнашњи злокобник и ухода собарати ми домовину кад ја

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности