Употреба речи туђинац у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— изравнати, намирити испит — веридба момка и девојке пред свештеником ич — нимало Јабана — туђина јабанац — туђинац јарица — пшеница која се посеје у пролеће јармењак — сврдло које буши велику рупу као на јарму јеменије — врста

Црњански, Милош - Сеобе 2

Кајзерлинг је, у његовим очима, био туђинац, странац, Немац, који се, као црв, увукао у велики храст росијски, и који ће, њима, који се селе, донети несрећу.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Вјечно, сјетан, мислио сам на њу, остах вјеран старом обећању.“ Једног дана, кад се натраг вратим, к'о туђинац, уозбиљен тмурно, већ ме нико дочекати неће ни у сусрет потрчати журно.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Он облаке крилом туче И огњене муње баца, И кликтањем оглашава Дивну славу праотаца. И туђинац чује усклик, Са висова што се хори, И застрашен дуго блуди По суморној, тавној гори.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Како да она буде моја жена?“ мислио је у себи. „Ко сам ја, шта сам ја? Туђинац, лацманин, а та сама ријеч, са свим презрењем што она собом носи у овоме народу, бјеше му за вазда пришивена иако му

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

ограде таквих башта, под заштитничким крошњама печалних кестенова закађених димом са роштиља, па кад преко плота, као туђинац, бацим око унутра. Какав оцјећај гушења, какав осјећај ниске таванице, на поглед такве смирене среће...!

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Главни јунак је свуда равнодушни туђинац, што прераста у тему безавичајности новог човека. То је изврсно дело и по фактури и по виђењу света очима странца.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Ту мутан, мрачни поглед суморно гором лута, Прошлости тражи след, Ал' све је тако тужно... и с травног свога пута Туђинац хитам блед. Гле, на том суром стаблу њезино драго име Још време штеди зар?

И ја сам туђинац, путник, што сморен по песку блуди, Ал' нигде кладенца бистрог, да њиме освежим груди. Пророк је, у гневу своме,

Он облаке крилом туче И огњене муње баца, И кликтањем оглашава Дивну славу праотаца. И туђинац чује усклик, Са висова што се хори, И застрашен дуго блуди По суморној, тавној гори.

Много је времена прошло откако Бенара паде, Кад на развале њене чудноват туђинац стаде, Водећи за собом хата. Он је кроз сутон тавни Бацио замишљен поглед на пусте и тихе равни.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Исти је случај и код Мусе. Забуна проистиче отуда што је Муса туђинац. Но једно је ван сваке сумње: Мусино рођење код оваца и његова борба против цара не поништавају његову насилничку

— каже Вук — „на некијем мјестима готово не значи ништа, него се додаје да изиће пуна врста“ јабана — туђина, туђинац јабанџија — странац, туђинац Јавор — место на Косову јаглук — марамица, рубац јагрз — вранац јазија — слова на

мјестима готово не значи ништа, него се додаје да изиће пуна врста“ јабана — туђина, туђинац јабанџија — странац, туђинац Јавор — место на Косову јаглук — марамица, рубац јагрз — вранац јазија — слова на хартији јазиџија — писар јазук

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности