Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
увирања ил врења?), кроз петролејски сумрак и сјај, по невидљивој црти, враћамо се у родни крај, из туђине, сна или смрти. Промењен свет нас плашио, нов нових краљева ред, ал свак се брзо снашао: то беше исти свет.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Све поскочи на ноге лагане и отпоздравише јунака, који се са свима мирбожаше као да из туђине долази. Одмах заседоше за совру, која се часком препуни ђаконијом, а чељад стаде дворити и служити.
Црњански, Милош - Сеобе 2
двадесет година био, дакле, претворен у лутку рококоа, у аустријској војсци, као што су то били и други официри, из туђине, тога доба – ајлугџије: Венецијани, Ирци, Јакобите, Францези, Павле је, као и Венгри, остао чудноват човек и варварин,
Црњански, Милош - Сеобе 1
Зато, не гледајући око себе, погледао је каткад у вис, као да је одлазио са земље. Обузимао га је страх од туђине и нечег сасвим лудог.
Осим тога, пренос тела из туђине, и сахрана у Фрушкој гори, деспота и графа Ђурђа Бранковића, беху се прочули свуд, и по најмањим селима.
Тај крај нарочито се беше прочуо вестима што их је добијао из туђине. Ту се прво дознаде да погибе Аркадије Исаковичев слуга, и да му ни мртво тело не нађоше. Ту се сазнало и остало.
Милићевић, Вук - Беспуће
се, кад се на неколико дугачких и тидесних кола, покривених асурама, с пијаним кочијашима, вратише неки радници из туђине и уз пјесму полетише кроз село, збијени и стијешњени да су им ноге висиле из кола; а главе им се помаљале, с
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Из далеке покрајине Ја сам амо дошô, Ко б' за момком из туђине Јадовати пошô?“ Тако момак овде жали, Једна мома тужна Стоји мору на обали, Стоји као сужња, Стоји млада, сузе
Ал' и зима оде љута, Смеју с' доли и планине, А наш путник јоште лута Тамо, амо по туђине. „Ој стазице, кад ћеш витка Да се дома мени винеш, Ој сунашце мога житка, Кад ћеш опет да ми синеш!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 128. Дјевојка је туђина братила: “О туђине, Богом побратиме, Приведи ме прико црне горе Без говора, без насмјејања.
Стаде јунак трудан почивати, А дјевојка лице умивати. И да вели гиздава дјевојка: “О туђине, Богом побратиме, Што не пијеш воду непијену, Што не љубиш лице нељубљено?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Па то зар да буде мени гроб? Где је болан Светозар миловао лица, под образинама руским? Зато се, као Михајло, туђине лиших? И ја ћу ту вртети, по гунгулама уским, бедне знаке љубави, све празнијих и тиших?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Колико ли их је помрло у невољи дворећи туђине, продавајући се силеџијама, јали иструнули у манастирским зидинама! А шта ће и од њих бити?
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Песма пета Ирмос Зашто ме одгурну од лица твојега, светлости назаходива? Покрила ме је тама туђине, јадног, него обрати ме, ка светлости заповести твојих путе моје управи!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Кроз сузе је угледао небо над Бечом: светлуцаво, и оно је било све од просејане, меке туђине, већ неприсутне, јер је и туђина измицала. Више кије дошао у Беч иако је, марвени трговац, много путовао.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
ваља се посебно позабавити; наиме, кретањем пука и његовог предводитеља Вука Исаковича из завичаја у туђину, па из туђине назад у завичај.
Пре свега, лако се примећује да се и у поеми као и у роману кључне симболичке слике окупљају око два пола: око туђине и завичаја, око туђинских и завичајних предела.
је код Милоша Црњанског уопште, и завичај је посебно у Сеобама, само пројекција утопијског простора који човек из туђине слути, из туђине му у сусрет иде.
Црњанског уопште, и завичај је посебно у Сеобама, само пројекција утопијског простора који човек из туђине слути, из туђине му у сусрет иде.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Пантелије у Броду. Одјекују гочеви, а ужурбало се село. Дошли су печалбари из туђине да просветкују по старом обичају. На прекор свих хоџа и улема, Брођани су га одржали.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Збирка песама Лирика Итаке (1919) изазвала је оштре полемике. Повратак војника (што је и сам Црњански) из туђине у завичај, упоређен с Одисејевим повратком на Итаку, послужио је као општи оквир не само за антиратну лирику него и за
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ал' сећање ме гони живо И успоменâ моћни глас! Ко сморен путник из туђине, Коме је мрзак живот млад, На обалама бујне Дрине Ја често сањам онај град У коме буру прве страсти С веселом песмом
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
у трговини, а и из приватних разлога, приморали на исељавање; а све више својих сународника, старих, усамљених, од туђине побеђених, узалуд богатих — испраћали на гробље, у грчку парцелу.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Свој род и племе презирући, ја како бисте туђине невернике и своје вам душмане прихватали и помогли у чему се може и потребно је?