Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Поштено стећи и паметно уживати, себи и другима добро творити, овоје добродјетељ. Боље је и туђину моћи дати неголи и од свога изгледати и просити. Ово је такова истина да јој нико не може противословити.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
И све ће ове отрове: јесен, зиму и земљу, вране и врт, ко лек, под капком да понесе У туђину, сан или смрт. МАЛЕ ДРЖАВЕ Пада киша на добоше Да закажете свима војводама под вашом командом и свима људма
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Зар ти, забога, није жао да ја под старост чекам од другога кору хлеба, и да ова наша дечица служе туђину?... — Па онда поче јецати. — А шта си ти узела мене заклињати децом и плакати нада мном живим?
— Све то само би развлачило приповијетку, и све то само би онај разумио који је своје рођено морао послати у туђину, или који је сам у својој младости морао оставити свој завичај.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Чему онда тражити да се негде настани, насели, да има кућу, на овој страни – чему, уопште, тај прелаз у туђину? Све се то опет завршава у несрећи! Није требало поћи! Требало је, тамо, на Церу и у Црној Бари, умрети.
Њеног је мужа то љутило. Ђурђе јој рече да нема шта да брине, да нема шта да брину. Нису деца остављена туђину, него деди и бапцу. Бапцем је Ђурђе називао, љутито, своју ташту, Агрипину Богданович – чувену лепотицу.
Свако добро, тај народ је памтио, неком лудачком захвалношћу, нарочито туђину. Није тај национ, ни пре, ни сад, кад се селио, престао да пише Марији Терезији – не би ли силне и моћне овог света
Његови људи смирили су се, тек, кад су прешли у Пољску, у туђину, у зиму. А стигли су у Кијев, по зими, мирни, неми, уздишући, као да се ничег не сећају. Филипович је био ослабио.
Шума му је била, као и сва природа, близу. Шума као шума. Сад, јашући тако, у туђину, зачуди се, како се пред њим отварају, велики, као цркве, шумарци храстова, букве, са испреплетаним грањем, са
пут, у сенаторову кућу ушао, како га је Стритцески лепо примио, како га је молио, да не иде Москалу, да се не сели у туђину, да му не одводи ћерку. Она му је једина утеха у животу.
О њој, која може, једним потезом пера, све да их спасе, подигне, или све да их напусти и упропасти, тако, да заувек, у туђину, аустријску, нестану.
његова уста, кроз молбу његових очију, и неће више бити национ, усамљен, сам, самцит, расут, бесмислено, у Аустрију, и туђину. Дан му је прошао као у грозници.
Теодосије - ЖИТИЈА
пођи с нама, твојим слугама, веселећи се, да угасиш пламен родитеља твојих, чија си срца запалио својим одласком у туђину, а уједно и браће твоје и свих благородних. Ти сам знаш да си ти родитељима и свима нама нада са Богом и утеха.
Зато га веома и сувише обасипаху богатством. Бог, који је чудом негда Јакова с прекрасним Јосифом после доласка у туђину умножио и телесно распространио у Египту, он је и садашњега оца Симеона, новог Израиља, и са по души прекрасним СаВом
распространио у Египту, он је и садашњега оца Симеона, новог Израиља, и са по души прекрасним СаВом хтео да доласком у туђину умножи и распространи не телесном него духовном децом у пустињи, па наговори некога старца богобојажљива у Светој Гори
Црњански, Милош - Сеобе 1
Обесни и разјарени при поласку, постадоше снуждени и понизни кад су одмицали у туђину. Нису више имали снаге да ломе и крхају и не усуђиваху се више да дирају жене.
Аранђел Исакович пак ломио се, тврдећи да је она по оцу била чисте српске крви, иако јој се мати беше у туђину, за Грка, преудала. Па да је треба сахранити по новим обредима сербског свештенства.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За људе који су на смрт љути, које вређа помисао да би могли умрети, који ће у гроб поћи забринути као они што иду у туђину где не знају ни језик, ни обичаје, где не познају душе живе; за људе који пред смрћу негодују као да их ни дужне ни
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
српској дичи се Маџар љупкостију брака најдичнијом Српкињом; у војводини српској неће Србин да служи роду него туђину!
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Е, па, рођаче, баш ми је мило. Велим, боље своме да дам паре него неком туђину. Па пошто, велиш, да је то прасенце? — Ама... — вели сељак, па гледа још једаред прасе. — Деде, деде, говори!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Зашт' вас нема поред себе вође? Зашто амо у туђину дође? Оно место на Дунаву силном, Са ономе горицом умилном, — Оно, брате, беше место за те: Живот твој кâ извори
И у свет се јада(н) вину, Оде, ето, у туђину. Проби брда, проби доле, Али ране не преболе! Све га рана (боли) жешће, Све удари крвца чешће.
Може бити сина свога Осети се јединога, У туђину ког отпрати, Па јој нема да се врати. Може бити... Ма страшило Оно грдно и немило, Што толике удри јаде, За час
Низа образ тешка суза Мени јадној за њим пуза Душа ми се тужно мути, Није т' веран можда крути. У туђину он је зашô, Другу можда себи нашô, За менека он не аје, Другој пољуб јако даје.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
у поткровљу, носа забодена у књиге и старудије, ја сам излазио напоље заблијештен даном и животом, упадао сам као у туђину, и касно, врло касно, запазио сам како се око ујакове куће мотају чупоглави опаљени дјевојчурци. Будала ја!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
право да вам кажем, мислим се нешто: зашто би толико имање отишло туђину у руке? Зар није боље да остане у фамилији? АГАТОН: Боље је, дабоме, и било би врло корисно кад би то имање некако
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И, тако, без кретње, туђину, пољупцем, дижем, у ветрове пролетње. И, тако, без знака, дозивам голу драгу из меког, тосканског мрака.
и да горко волим, али сад су ме чађаве станице, плач, и, особито, приповетке тих старих људи који ме једнако шаљу у туђину, где ме чека нешто ново и боље, разнежили.
У неком лудом заносу, чим одем у туђину, једнако наилазим на бића која милујем, и једнако говорим да је све у вези. А чим се, у зору, пробудим, и отворим
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ево како он даље прича. Пре читавог века мој је отац тешко рањен и заробљен у рату, а затим одведен у туђину из своје домовине, где се опет ожени девојком робињом, својом земљакињом.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
А и сам Вожд је — о yес, о yес! — На глави носио турски фес, Па се не треба чудити што му праунук У туђину оде на кулук!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Сама рука мртвој друга. — Човјек је сам као дуб посјечен. — Ни у рају није добро самоме. — Туђину се хвали а својему се пожали. — Дрво се на дрво наслања, а човек на човека.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Стојан је упознао живот који хара: и туђину, и издају, и беду, и презир према себи; многа обличја страха и понижења. Вратио се, јер више није могао без Мачве а
Ћипико, Иво - Приповетке
а раширене зенице, у којима се одбљескује свјетлост и простор, као да у се купе проживљелу младост и носе је далеко у туђину. Па кад се сунце нагне да потоне у непознате дубине, крсте се и, док је неко живо у хармонику ударао, оне се моле.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
линијом романа ваља се посебно позабавити; наиме, кретањем пука и његовог предводитеља Вука Исаковича из завичаја у туђину, па из туђине назад у завичај.
Ћипико, Иво - Пауци
И к'о да тому нема лијека: људи остављају своју дједовину и бјеже у туђину – у Америку... Па ни собом не бијаше задовољан. Није довршио наука, запустио се, а сада не зна што да почне...