Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Јер, гле, овако поцепани као што смо, свугде својом крвљу, својим грудима и својим животом служимо мекушне туђинце... Ал’ доћи ће дан... и сваки ће народ дан свога васкрса славити! . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Ветрови фијучу. СТОЈНА (распрема, извлачи из долапа постељу, намешта крај огњишта). Чује се лавеж паса као на туђинце, али се брзо утиша. СТОЈНА (ослушне): Рано је за њега. И не би пси. Биће ко залутао и прошао.
Краков, Станислав - КРИЛА
Зазвеча оружје. Уздрхтале сенке питале су: — Шта је, шта је? Полурасклопљене очи тражиле су туђинце у тами. — Бугари, убише... муцао је већ слабије мајор, чије очи још беху склопљене. Одједном се ужаснуте раширише.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А кад се колонијица разврежи и оновчи, домородци омрзну и куну наметљивце и туђинце. „Гле, дошли дивљи да надмоћају и надмудре питоме! отимају права, и рад, стичу!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ето, видиш, — закључивао је народ певајући овакве песме — наши људи су били јунаци, наши људи су побеђивали туђинце, ми можемо да победимо. Тај смисао има херојска прошлост у нашој епској поезији.