Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
злотвором се помири, боље од тебе напредњему са срећом не завиди, ни му претичи приходљива пута с преотимањем лакомим. Туђоизелица, несит и саможивац прождрљица, не буди, ниси аждаха да људе гуташ, јеси ли човек — човек и буди.
Пак бојећи се хватања ноћом по мраку краду. Ал' глобари, туђоизелица, дању пред људма на виделу не да краду, него које силом, које с мусеведом из очију на силу преотимају и крвљу се
пак полуди, не једе, не пије, радити ништа не може со тога у великом сиромаштву живи, проси ли, — то је мухтоједац и туђоизелица! Ни себи има, а ни за душу може коме што добро учинити. Те што се такав и пише међу живе људе?