Црњански, Милош - Сеобе 1
вечери и вртове, дивне чесме и ванредне лепотице, заносне, мирисне, међу зидовима и стварима од ружичастог дрвета, туја, свиле и камења, тако да је за вечерње небо, за најлепше наките, за божански заокругљене груди, за тишину, заборав,
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
душа зачује хор се: Прашумо смрти оглухлих чула, глувила стврдлог, разгранат бор се саборно спушта с престоних туја; жалости давне палме се пале: узлазно носе гоњене, клане, гурнуте с пута, живе печене, пресвислу нејач, жртве
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Њу сам претставио златним концем, разапетим преко туја и јела. То је стаза наше Земље. Сама Земља претстављена је зеленим зрнцем исте величине као и Венерин бисер.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Живео је Спида, један од последњих Грка и с гробљем наравно. Бринуо о грчкој парцели усрдно, подигао алеју туја, старао се о цвећу. Шимшир је орезивао сам, на грчки начин, да расте повисоко као дрвце, на врху да има перјаницу.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Поје си оно моме Еврејче, што си чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка.. Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене да гу ја појем... — Е, зашто да клне мајку кад неје Еврејка?!