Милићевић, Вук - Беспуће
Са таваница спао креч и црнило се дрво. Њега је тиштала тјескоба у овој полумрачној и укоченој соби. Осјећао се задах старине, гробља; све је подсјећало да овдје више нема живота, већ
Ипак, на махове, снажно избијаше у њему тјескоба, мрачна и црна, пуна питања и сумње: „Куда то води?“ И он се упињаше да разумије то ново осјећање, бојећи се да га
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сипа са зидова малтер и уједа дим за очи, па се још горе види у овоме вражјем сумраку, а велика је тјескоба, па не можеш честито ни размахнути ни ударити. Слабо користи и оружје, више се рве, бубета и гризе.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Тјескоба безгласног доживљавања „кроз стакло”: проматрање зеленкастог живота у акварију. Кошмарски зачарана непокретност збивања
Осврнух се, готово са зебњом: земља је била поплављена сутоном и покривена дугим сјенкама. Грдна тјескоба стиште ми срце: обузе ме осјећај опћег потонућа. Помислих да на свијет пада вјечна ноћ.
Иза шкртих ријечи „живот“, „мој живот” оцртавала се она усијана репатица која нас извлачи из тјескоба средине и мами обећањем ко зна чега.
нам је омогућено да још у младачким годинама, ван сваког плана и очекивања, клиснемо из наших маломјештанских туга и тјескоба и по први пут пружимо радознали носић у свијет. А тамо — чистота сњегова од којих жаре очи.
Ћипико, Иво - Приповетке
Путем им је при души све тјешње, а кад уђоше у град, у тијесне улице, гдје нигда сунце не грије и гдје се тјескоба усред подне осјећа, чисто се растужише — зла слутња поче се јављати.
Ћипико, Иво - Пауци
маха младићкој обијести и уживању, — редсвито иза тога, па и у самоме ономе часу, јављаше се из душе туга и силна тјескоба, да у заметку сатаре клинцу разуларена заноса.