Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Не галами, уши ми проби. Момак се обзире лијево-десно као да тражи куд би из ове тјескобе (тијесно у кући, тијесно крај стрица, тијесно у њиховој долини, стијесниле их разне војске!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Знам је кад кликтава лијеће, црна преклана птица, и крилом скршено удара о стијенке своје тјескобе. Знам је кад, клонула, пуста, бије челом о хладни праг безнађа. Душа дише у патњи као море у плимама и осекама.
Ћипико, Иво - Приповетке
Па се наједном трже и пожури у град. Док је уљегла на врата, осјети као и увијек ружни задах тјескобе, но пред очима још јој сијева топло сунце.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Дубоко у кланцу испод њих сребрно је бљескао поток, уоквирен у зеленило. Послије онога пећинског мрака и тјескобе, читав тај обасјани предио пред њима учини се дјечацима као неки призор из каквог земаљског раја.