Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Опет ћутање, нико не зна како да почне, како да га тјеши, шта да му каже. Поп издиже главу и погледа по свјема: — Је ли оно тешко селу? — Не дај, боже! — гракнуше сељаци.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Жао добога. И опет уздах који ни сам дјед не чује нити га је чак и свјестан. Све је упила и однијела неуморна хука. Тјеши га млинчић како најбоље зна и може: одузима тузи глас, ућуткава је и заглушује.
Мени нема друге. Милош срдачно пребацује руку преко Џаканових рамена, грли га и тјеши као да је пред њим недорастао дјечак: — Сајо, болан, без тебе нема живота ни бригади ни овоме народу што се прибио уз
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
А како бјеше болећег срца, жао јој бјеше Јанка. Можда јој пролијетало кроз главу да не само има разлога да га тјеши, него да је то њена дужност.
није срећа у онакоме дивноме женскоме створу, у овоме украсу ове узвишене красоте, ове слободне и јуначке земље?... Тјеши ми Виру, реци јој да ће сестрицу замијенити горска вила.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— кука једнако Чимавица. — Ма, болан, ко тебе криви? Ко каже да си шта крив? — тјеши га фра-Брне. Сад сви почеше тјешити ђакона. — А зашта ме онда бије? — пита ђакон. — Зашта, зашта? — вели гвардијан.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Не брини! Вријеме ће све то уредити! Малко си пренатегао жицу. То се догађа. Убудуће бит ћеш опрезнији. Тјеши се да готово сваки мушкарац немирније природе и гладнијег емоционалног апарата носи у себи један такав доживљај.
Ћипико, Иво - Приповетке
— Не знам што ми је, — тужи се девојка, тужна сам.... — Проћи ће! — тјеши је Лазо. — Обикнућеш . А када чуше Спасојеве кораке низа стубе, подигоше се и гледају се збуњено, као да су затечени
Ћипико, Иво - Пауци
— И с том мишљу тјеши се... Али зачас појави се сумња : — А ако не хтједне? Убићу га — помисли. — Да, убићу га! — понови одлучно...
— кроз јецање слуша њен глас. Протрне, па се надви над њу да јој очи види. И, гоњен самилошћу према дјевојци, тјеши је: — Немој плакати!... Он ће се повратити из Америке, помирићете се. — Да ми га је видити! Зашто ме није собом повео!
— Мислиш да је мени лакше? — и обухвати је руком око паса. Дјевојка једнако плаче; он је милује и тјеши, и вели јој: Сједнимо на жало; слушајмо море! Проћи ће нам! Сједе на влажноме жалу. Шум их успављује.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Њега тјеши царе господине: „Не бој ми се, мој посинко Марко! Ако су ти двори изгорели, љепше ћу ти дворе начинити — поред мојих,
“ Тјеши њега Перовић Радуле: „Та не бој се, мој мио бабајко! Чекај мене до Ђурђева дана, док се гора преођене листом, црна земљ
“ Која брати, а која очими. Иван пође, а робље му не да; Иван срцу одољет не може, сузе рони, а робиње тјеши: „Не бојте се, драге сестре моје, ја ћу молит Србље око себе, не би ли вас како избавили“.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— допуни га Јованче. — Буљи као печен брав, и не трепће! — Па неће нас ваљда издати, ако нас и пронађе — поче да га тјеши Јованче. — Е, то већ не знам — искрено признаде Стриц.
Стриц хитро спузну с дрвета, загрли малишана и узе да га тјеши. — Не дамо ми, богме, свог Николице. Хајде ти са мном. — Нећу! Баш нек ме вук поједе.