Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
оне стричеве виле из дјетињства: — Је ли паметније бити мјесечар или с миром сједити код своје куће, па кад загусти, тјешити се ракијом као мој стрикан?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Један опет од тијех ага поче Мују тјешити: — Немој, Мујо, плакати, и у мене је жена умрла, па ево ме жива. Знам ја како то заболи кад жена умре, али, шућур
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— кука једнако Чимавица. — Ма, болан, ко тебе криви? Ко каже да си шта крив? — тјеши га фра-Брне. Сад сви почеше тјешити ђакона. — А зашта ме онда бије? — пита ђакон. — Зашта, зашта? — вели гвардијан. — Јето тако!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Сирота куја, преварена тако на брзину, почела је да цвили и да заскакује уза стрме зидове. Николица је узе тјешити: — Лези само, Жуја, лези, ето нас ујутру. Имаш доље здјелу воде и мекан кревет, баш те је брига.