Употреба речи тјешње у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

Тада, под звјезданијем небом, кроз мирисе планинске, уз прижељкивање славујâ, лете тајанствени уздаси и тјешње се шљубљују младе душе.

Ћипико, Иво - Приповетке

Путем им је при души све тјешње, а кад уђоше у град, у тијесне улице, гдје нигда сунце не грије и гдје се тјескоба усред подне осјећа, чисто се

И као да јој брдо снаге даје, гледа у њ. А како га с вида губи, све јој је тјешње у души, док га најпослије заклонише градске голети.

Ћипико, Иво - Пауци

— Не, Јуре! — шапну она... И дрхћу и гледају се и скупљају једно уз друго — све тјешње и тјешње... Њој се у неке отрже уздах, а и он сјети се јутрашњега дана; па, као по неком тајанственом споразуму,

— Не, Јуре! — шапну она... И дрхћу и гледају се и скупљају једно уз друго — све тјешње и тјешње... Њој се у неке отрже уздах, а и он сјети се јутрашњега дана; па, као по неком тајанственом споразуму, обоје се

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности