Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Ете — смејао би се он стидљиво и показивао на здравац, — зелен, убав!... — И сваком, чак и деци, раздавао би. Поред тога гледао је, погађао по борама лица и чела, ко колико има година и
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Па се паре свуда по гранама, — Гледнем тамо, запевам овако: (Та ко б' онда певао инако?) Убав момак, гиздава девојка, Дивно ли јој напупила дојка!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Максим Зориче, добар војниче, а пред коњици, добри војници, Зоринкић Мија, познан делија. Него нас стиже убав витеже Узбашић Јово, друштво његово за њим устопце; у Суботицу јунак Радисав и шерег му сав сву прате браћу чак
Станковић, Борисав - ТАШАНА
РЕШИД БЕГ Докле ће се овако, Џафер-беже? ЏАФЕР БЕГ Док се живи, Решид-беже. РЕШИД БЕГ Ох, много је убав живот! Много је сладак! (Чочецима баца новац.) Де, бре, де! (Кафеџији): Дај нам ракије! Нек је све весело, пијмо.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
кожух, бунда, хаљина крзном постављена и оперважена (с рукавима) ћустек — гвожђе, уже (којим се везују коњске ноге) убав — леп убитнути — побећи увјеџбати — добро научити уводити — уходити, разгледати увришко — убрзо, одмах угич —
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама убав, мерџанатеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! Хахаха!
— одвраћа је Јевда. — За друго ништо зборисмо! Како да бидне!... — Леле, Јевдо! Што ће да бидне убавиња кад се узну! Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...
па за тој и искочи’ саг до вас... Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, ради сас први... — Имамо си, имамо — прекидају је једногласно и сложно тетке Калиопа и Уранија.
— Несам сирома’... могу да си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жене, — тол’ко си убав пазар имам!... — Стани потурњак, па си узни и цело тесте... — Да не да Господ... ја си једну сал искам...
Тôј си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!... А ти што радиш саг?... Харчиш такој и губиш си младос’ твој убав... Време промињује... Треба веће да се жениш... Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти чини...
— Е, сараф! Како може сараф девер да бидне?! Нећу сарафина! — Ама де, није Чифут... наша си је вера!... Ем, млад, убав, богат... сарафче и банћерче... у наш варош нем’ га, ете, јоште један потакав!... Пратија сам човека да га нитује...