Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Срицао је реч по реч, мењао, дотеривао, глачао, само да би, кад дође овај тренутак, био што убедљивији. Мамузао је своју сиромашну машту ненавикнуту на таква прегнућа, гањао по тупој, отврдлој војничкој души нека утрнула