Употреба речи убере у књижевним делима


Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

чим би посегао да је пије, и гладан да гледа у воће више саме своје главе које би му се измакло чим би покушао да га убере; Танталове муке — чезнути за нечим што је на дохвату а не моћи га имати танцшул (нем.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Има, међутим, и оних у којима враџбине бацају момци. (Тако, рецимо, у околини Бара, момак убере сребрном паром детелину са четири листа и метне је у мед да стоји четрдесет дана.

У Банату нероткиња између Велике и Мале Госпојине убере траве мајчину душицу и пелен, скува их као чај и попије да би затруднела.

У Поповцу жена без порода „убере мацине траве и цвијета од крушке, јабуке и трешње и скупа све скуха као чај и пије трипут дневно по јадну винску чашу,

¹⁴⁷) У Јарменовцима се као најбоља заштита од „каменице“ сматра метлица коју мајка треба да убере о Светом Илији и да је стави покрај свог детета.

) Не мора баш момак да убере такав штап него то може да учини и неко други, али нека женска из рода његова мора тај штап вуном, највише брочастом,

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

“ Али она ни најмање за то, него убере неке траве те добро уши затисне и ручицама сувише, па рече старцу: — Баци ти мени балоту, да онамо идем ће она пане,

Три су мјесеца лежале погађући се који ће се од њих два попети на крушку, да ону крушку убере, док једва нађу за право да пође они који је млађи.

Крене ти се он и неђељу се дана пео доклен је дошао да крушку убере, а крушка презрела те се обруни и пане таман пред онога те је под дрво лежао, па они озгор рече ономе доље: — Благо

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

“ Али она ни најмање за то, него убере некаке траве те добро уши затисне и ручицама сувише, па рече старцу: „Баци ти мени балоту, да онамо идем ђе она пане,

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

није имао стрпљења да причека док га године не обогате потребним искуствима, већ се, као непромишљено дете, пожурио да убере плодове сазнања пре но што су они сазрели.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Шта ћемо мерити, кад се то зна: нек’ му врати стотину клипова, кад убере њиву, па квит посла — рече кмет. — Је л’ тако, Јоване? — запита Ђурица. — Тако је, брате; то је људски, а оно ’нако..

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Најприје срете их дивља планина. Царев син пита: „Шта ћемо сад?“ а Оштар Дан погледа на страну, те упази јабуку, брже убере све три: једну баци преко планине, а двије остави. Док је бацио јабуку, одмах му се начини цеста, и они пријеђу.

Царев син опет пита шта ће, а Оштар Дан погледа те види три јагоде; брже убере све три, једну баци на море и одмах му се начини мост, а двије остави у џеп. Сад пријеђу преко мора и отиду даље.

„Хвала богу“, помисли везировић у себи, „свашта ли ти је имао мој отац! Није шала, трешња, па усред зиме“, и у чуду убере двије и изједе.

Он је послуша и убере један кошиц од најбољих смокава. Ево га к цару, а цар био већ ручао, а од добре воље, па рече Херу: — Аферим, Херо,

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

јечи, боб бобоче, греда лежи за сву кућну челад« (Сарајево, ГЗМ, 6, 666). Нарочиту снагу има ј. који се убере на Биљани петак (цф. Караџић, 3, 1901, 121). Гатање јечмом спомиње се у ркп. 17 века (ГЗМ, 6, 451).

врачањима и гатањима, нарочито о Ђорђевдану: пре Ђурђевдана он се не бере и не мирише, а тога дана свако ко је млад убере по један стручак, омирише га и закити се њиме, или га задене за појас, или за ђердан (Кал.

Ћипико, Иво - Пауци

Чекајући их, осјети да је гладан, па уљегне у ограду да убере грожђа. Млад виноград, у напону снаге, модри се као море.

Гроздови пуни, обилати окитили лозу и одвојили се од лишћа, да потраже сунце и свјежину. Убере био грозд и — слатко зобље. Тако ишчекује друштво у винограду.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Често пута му је, додуше, изгледало да треба само руку да испружи па да убере зрео плод свога труда, али се та нада изјаловила. Пролазила је година, за годином, а он не стиже до циља.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Поред њега је пас и врећа у коју купи све што по улицама наиђе или кроз плот убере. Он се повлачи чим зора забели, и контроле над његовом врећом нема.

падне у ледену воду, али исплива, окашљави само, али с кашљем заједно даље жури; стрмекне се низ стену, оћопави, убере неку мотку, и даље жури; гробље обилази, а опет понекад тек нестане као да је у понор скочио.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности