Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Оно дете хтело је убити змију садерати јој шарену кожу и навући ју на свој штап, зашо га је она ујела и убила.” Оде дете, каже оцу шта је чуло, шитајући га је ли то тако.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
са̓ији други пут, нека носи, а ти немој сам писати, сам односити, јер да је икакав са̓ија гдегоде погинуо, ја би̓ тебе убила. И опет кажем ти, напиши књигу, па не носи сам, но по другом шаљи”.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Његова рођена крв треба да се узбуни против њега!... Да ми је измислити казну која би му душу убила!... И, јурећи шумом, уморио се. Живци напрегнути и раздражени уморили се тако исто...
Па скиде капу и приђе Срећковој руци. — Опрости, увредио сам те, а ти си ми оно што и онај онде, па би ме убила и једна твоја зла помисао! Опрости! — Нека ти је богом просто! Ти си достојан да чету водиш, али си бујан, врло бујан!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А веру моју црква убила, А моју сумњу страх заледио, Уста ме лажи само љубила, Издајник само за мном следио. Мој се дух божјег вина
КАЗНА Народ се састао у шуми да суди жену која је изневерила мужа, преварила и љубавника, и убила његово дете у утроби. Маховина је блистала у сунцу. Грлице су певале у грању. Мирисале су јагоде.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ни она не би могла преживети такав губитак, сањала је Јула будна; и она би се убила, мислила је у себи; убила из пиштоља, или би у Тису с брега. После тога сна никако да јој из главе изађе Шаца!
Ни она не би могла преживети такав губитак, сањала је Јула будна; и она би се убила, мислила је у себи; убила из пиштоља, или би у Тису с брега. После тога сна никако да јој из главе изађе Шаца!
Хе, хе! А шта би ми к’о фалило!? Не дâ се баш ни Нића свакој шуши! Него убила ме ова моја сиротиња, па ми није ни до чега!
Ваљ’да је шљивовица! Него ника комадара и бећаруша! — Јеси, точио си! Познајем ја! А велиш: »шљивовица«, а?... убила би те у врат. — А што да точим, и коме да точим, кад сам једва и оно попио што ми је од добре воље дато?! »Точио«! ...
Африка
За један сат почеће ноћ. Да смо пошли после четврт сата одмора, црнци би ишли радо, али нада да ће се вратити кући убила им је и последње сећање на оно за шта су се погодили.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Катицу и вредна. ПОЗОРИЈЕ 11. БИВШИ и ПЕТАР ЈАЊА: Што ми квариш шпекулација? ПЕТАР: Господару, пала нам шупа и убила коње. ЈАЊА: Што, море, што? ПЕТАР: Мртви коњи, нема више помоћи ЈАЊА: Кирије имон! Убием си! (Трчи.) Убием си!
Шупу ти пало, убила ти скупи коњи! Кукуруз си покварио, толики новци коштуи. Чивутин украли двадесет форинта стребро, и Рошилдова
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Госпођа Сока једног дана јако се разболи и умре. Никакве лекарије нису јој помогле. Њу је убила туга, коју време није могло излечити. По све велика несрећа. Господар Софра изгуби десну руку.
са својим састати. Њој је овај свет тамница. Смрт је из те тамнице избавила. Катица је умрла. Туга је убила. Укопали су је, по њеној жељи, до њене матере. Захвална деца плачући су је до гроба допратила.
од глади услед опсаде асирског краља Холоферна, кога је, дошавши ноћу у његов шатор, занела својом лепотом, а затим убила. јурат аскултант — судски приправник јуратус (лат.
Матавуљ, Симо - УСКОК
А, црн му образ довијека! — Заправо, рече да је то само онако наговјештај, да не би дјевојку другом обећали! — А да убила га љубав братска, ја хоћах да унесрећим своје дијете, само да вјеру одржим, а он!... Али, с друге стране, баш му хвала!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Тек у повратку, он се домисли да гргутне као да се буди иза сна: — Е, мајка је убила, нема је шта видјети, а шије кроз ону авлију ко свјетлица. — Врагометна цура. — Е, јес ти видио ...
— И-их, убила га света Петка! Разочарано се обазре на остављену долину. Доље у дубини, малена као играчка, ћутала је остављена кућа.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
О девојко! зашто ме убијаш?! — Мајка моја плаче, плаче она, и ја венем. Кажем ти: убила си ме! Немој! тако ти душе, тако ти милоште материне, немој, девојко, не окрећи главе од мене!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
КУМ: Зашто; ако жена свога мужа милује. МАКСИМ: О, пуца им срце. Зато се свака убила, кад јој је муж умро. НИКОЛА: Као и ми за женама. МАКСИМ: Бар се не деремо као оне, и не варамо свет.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
А оно што је чедно убила, огреје усном ружа Будима. Ја мишљах смех су летошње булке, дрхтава плазма по бурном ткању, а то је време, у
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
“ — „Ради укоравања, узвикнуо сам, ради укоравања! Не, већ да јој у лице пљунем; њој која је убила тако красног дерана!“ И онда ме нису пустили.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Не, не... Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себе на жртву, а оно није... И њих сам убила, унесрећила... О, тешко мени !... И најтеже је сазнавати да је то све било онако...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ И да вели они туђин јунак: “О дивојко, брацка те убила! Кад си била ти то наумила Чему ме си Богом братимила?“ Два су друма, једна је планина: Кудје пође гиздава
260. Волим дику ал’ се не одајем, Мени драже кад он први каже. 261. Марамица свилена па шушка, Мој драгане убила те пушка. 262. Синоћ сам се с диком руковала, Три ми дана рука мирисала. 263.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А што се тиче двадесет и девете, која се толико пута клела да ће побити све аустријске официре, није, веле, никог убила. Пуковник је добио свега два шамара. Пук се просто разишао, као што се снег топи поред ватре.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Немој дер ти ту, Јовица, да извољеваш ништа, вели му Живко. — Рђа га убила ко извоље'во, све ћу да причам, ка' што је било. — Дедер, очију ти!
струже ти 'нако мој Жико уз оно брдо, па све перја... — А што лажеш, пасја те рђа убила! — Шта лажем море, зар није тако било?... — Ко здрав с дружином!?...
— Децо, то никако нећу! викну ч'а Марко, диже се и седе уз девојке. — Анатема те убила, шта ћеш око мене! викну Анђа и шчепа једну руку, која је залутала на њеним недрима. Зачу се мумлање.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А јесу л’ служили у војсци? — Јесу, сви су резервисти! — Нећу ја те! То је све Мићина сорта! Њих је убила касарна. Убила им дух! Ниједан нема моралне снаге у себи. Другог, другог кога!
А јесу л’ служили у војсци? — Јесу, сви су резервисти! — Нећу ја те! То је све Мићина сорта! Њих је убила касарна. Убила им дух! Ниједан нема моралне снаге у себи. Другог, другог кога! Знаш ли ти тако некога коме није идеал милитаризам?
је одступило а на челу привремене владе стоји маршал Фонсека »Агенѕ Хаваѕ« јавља, да су три устаничка војника убила министра марине барона Ладарија«. — Хе, хе — смеје се ћир Ђорђе — свака комендија у свет.
За ту пушку, ту скоро у свађи са чича-Милисавом, рече да је већ убила једног »тиранина«. Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ком се ратнички жар Сто пута подизао до убилачког лудила, Ја знам и једну невероватну ствар — Пушку која никога није убила.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
себе обличила; на њих више но педесет главах што су оне свакоју изјеле, а све ђеце која су помрла и момчади тê пушка убила. Па се народ цио помутио, нико не зна што хоће да ради; помрзјело све једно на друго.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Иди, чедо. Остави га, Софке! Иди, иди од њега! — Ништа, нано. Ништа. Сама сам пала и сама се убила — забашурује Софка. — Ох, како: сама? Све сам чула, синко. Иди, иди, спасавај се. Убиће те.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тако ме прије сјутра у мртве очи не љубили! Тако ме стријела усријед, почеока не убила! Тако ме туђе очи не водиле! Тако ми ова пушка срце не понијела! (показујући пушку).
Тако се по рђи не познавао! Тако с кокотом не орао, мјесто волова! Тако ме исконска рђа не убила! 3) КЛЕТВЕ 1) ОЗБИЉНЕ А) НЕПОСРЕДНЕ Але те појеле! Болест ти кућу разорила! Виле те однеле!
Од руке му ништа не родило! Понео га ђаво на рогове! Пропао се на њега Содом и Гомор! Рђа га убила као чавао на путу! Рђом кап’о док му је кољена! Своју дјецу на огањ некâ! Сува га муња покосила!
Било старо, било младо, љубићу га ја. Ко се неће пољубити, убио га бог! Убила га света Петка Параскевија! Пуштајте се, беле руке, не држите се! Ко се с киме у’ватио — да се љубимо!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИСЛЕДНИК: Ово је службено, не пијем кад сам на дужности. (Цмиља излази) ЈАГОДА: Нисам га ваљда убила? ИКОНИЈА: Ниси, мало је фалило! Имо чворугу оволикачку, праву чвонту! Ко да му детлић извирио из главе!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Краља не помињи! — устаде капетан. — Коме си платио да га убије? — Народна рука га убила, а њу ничије и никакве паре не могу да испрљају.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Међу њима је била опака пукотина. Пукотине је нестало оног дана када је убила Петрију. Тај дан је био изванредан, пун меких осветљења под којима је, у пролећу, на свакој влати видна безазленост од
Господареву постељу, наишла је Љубица, прошла поред ње, узела са зида, над постељом, напуњену Милошеву кубуру и убила Петрију, на месту. За све време била је спремна на сваку неочекиваност.
Није се кајала што је убила Петрију; кајала се што је заборавила на дете у себи. Стигла је пред Милоша, скинула две мале пушке које је носила за
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
за време она четири века која деле Аристарха од Птолемаја, потпуно У заборав; ћерка Аристархове науке, кад је порасла, убила је своју рођену мајку.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Окине и пуши се она капислара што би једва певца убила, а он нетремице још гледа у оном истом правцу и преко цеви, и остаје онде на месту одакле је гађао, и неће ни да иде
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Оди, дери курјака док је врућ; бојим се нећеш моћи сутра, кад се охлади. — Каквог курјака, 'натема те не убила! — одговори бунован и зачуђен Марко. — Ја, вала, једног уцољах, па ако ти треба кожа, оди одери га...
— Сву ноћ прелајаше, земљу гризу. Видим ја да то није тек ’нако... — Како се провуче, слава га убила, ’наки човек кâ тресак! Рекô бих ни песница му не би могла овуд’ проћи. — Ја, море.
— Шта ви је, ђаволи, да вас није ко увребао ? — запита Станка, смејући се и сама. — Ђурица, слава га убила! Станки застаде осмех у половини, као да је ко укочи усред смеха, па нити се може дале смејати ни повратити.
Због тога се моји никад нису причешћивали. — И ја ћу се исповедити... Нисам никог убила. ни онако... какво зло учинила, што да ми не да? — А од онога нема ништа? — Што питаш ? — одговори она осмехнувши се.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сад се жури кући, твоја су те рођена браћа убила, и кад дођеш кући, најстарији брат ће се женити с твојом дјевојком. Ево ти просјачко одијело, обуци га, и покажи се
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Пијемо с уста и чаша. Маштом лудила Стварамо зрак: Све нас је довела тајна што нас убила, Откала мрак. Пијемо нас неколико пропалих људи И полусвет; И знамо, радост не може да се пробуди, Опао цвет.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
О болном, самртничком мајчином погледу стих: „Па ипак погледом својим бола питомост моју је убила“; о тајни рођења стих: „Опевао сам муке твоје не склопив очи пред тајном“; о враћању у „умрли дом“, мајчину утробу,
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Убићу га, па нека идем на робију и нека се пише и приповеда: отишла је на робију што је убила зета. ДАРА: Па шта је, забога, урадио? ЖИВКА: Дошао је да ме проси. ДАРА: Како да вас проси?
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ал’ она, она, што ми је Сву срећу убила, Мрзила није никад ме, — Никад ни љубила. РУЗМАРИН Млада мома неговала Зелен рузмарин, Што ’но га јој поклонио
Петровић, Растко - АФРИКА
За један сат почеће ноћ. Да смо пошли после четврт сата одмора, црнци би ишли радо, али нада да ће се вратити кући убила им је и последње сећање на оно за шта су се погодили.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
да си проклет зашто ме отрова оном страшном сумњом: да је, можда, мој Мита погинуо од братске српске руке, да га је убила пушка коју је партајска злоба на њега натегла, да је заповест за овај гнусни злочин дошла одозго... одозго...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
а! — „Фикус“ се клати и гледа свога водног официра поднадулим очима. — Још си жив? Зар те поз-позадина није још убила? — Он прилази Брани и љуби га. — Мој рођени! — Онда гледа „Махера“ полуотвореним очима. — Знаш...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
прашак Распирио широм по воздуху; Што тежаку место триест зрна Једним класом једва десет плаћаш: Киша га је убила у цвету; Што семена плугом заорана И чокоће челиком скресано Ни до нежног не подижеш влатна, — То је ништа, макар
Ћипико, Иво - Пауци
Куд се дјела нашта љубав и вјера, Раде, проговори!.... — Пусти ме, Машо! ... одговори Раде. — Убила ме брига и потреба! Код куће дјеца ме гладна чекају. Не знаш ти, Машо, што је то кад су дјеца здрава, а гладна...
Он је преко залогаја упита: —А има ли шта ново? Здраво се је, ну неродица убила је мали пук, а боме и веле, — бог сачува!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Трава је још млада да би се стање стоке тако брзо поправило. И људи су посивели и омршавили. Убила их је туга за упропашћеном имовином.
Отежао си, Дадара, појели те ратови, исцедиле те женске, убила те влага и мокра коначишта на ледини, месина коју си пождерао, ракијчина коју си полокао, излежавање по хладовини, то
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Јелена Харисијадес се затворила у своју кућицу са сином и са старом Гркињом — оном с којом је убила човека — и близу годину дана остала тако, а пријатељима поручила да жели да се ни за часак не удаљује од своје
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Доста! Гру-у-у! Господе!... А Луки тече крв из носа. Неко говори да је разорна ударила у ивицу заклона и убила телефонисту, а поднареднику разнела ногу. — Изнесите га! — наређује потпуковник Петар. — Брже завој! — Јаој, браћо..
— Море да је и пет километара! — распаљује Лука. — Људи божји, није да нисам хтео, већ ме убила чизма — обрати нам се свештеник Момчило готово плачним гласом.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
као вучица језиком умила Ни допузих до њене дојке пијан од светлости Па ипак погледом својим бола питомост моју је убила Ил узбуркала дивљу мржњу моје младости На сваку нову Реч задрхтао бих блед У узбуђењу страшном да она скрива Тајну Ја
ко вучица, језиком умила, Нит допузих до њене дојке пијан од светлости; Па ипак, погледом својим бола, потмулост ми је убила, Ил узбуркала дивљу мржњу моје младости На сваку нову Реч задрхтао бих блед У узбуђењу страшном: не скрива она л
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Вала тебе на твојој здравици, на здравици и на дару твоме, ал' не вала на таквој бесједи! Јер, тако ме вјера не убила, ја невјера никад био нисам, нит' сам био, нити ћу кад бити, него сјутра мислим у Косову за ришћанску вјеру погинути!
га пред цара честитог: коса му је до земљице црне, — полу стере, полом се покрива; нокти су му — орати би могô; убила га мемла од камена, поцрнио као камен сињи. Вели царе Краљевићу Марку: „Јеси л’ ђегођ у животу, Марко?
Даћу блага колико ти драго“. Вели њему Краљевићу Марко: „Аја, богме, царе господине! Убила ме мемла од камена, ја не могу ни очима гледат, камол’ с Мусом мејдан дијелити!
круно, тужне гласе и пригласе, кê овако вишњи хоће, како ти су клети Турци све државе запл'јенили, — невјера их убила, — а храбрен'јех витезовах много у војсци погубили, цара бана Михаила жива га су уфатили, невољна јунака, Секула ти
главу; Пантелија оста на ногама, глава паде у траву пред тело, мртва глава са земље говори: „Ти си, дедо, пушка те убила! Јер ме тако из преваре тучеш?“ Сви се Турци онда зачудише та што рече мртва српска глава.
Марка је убила мемла, он се с муком и после дужег времена опоравио и најзад је победио не снагом него преваром. У прилог овоме